Američka novinska agencija "Asošiejted pres" (AP) posthumno se izvinila zbog otpuštanja svog glavnog dopisnika iz Evrope 1945. godine, koji je poslao informaciju o predaji Nemačke u Drugom svetskom ratu pre nego što su to odobrili vojni cenzori.
Kenedi je bio jedan od 17 novinara koji su prisustvovali potpisivanju kapitulacije Nemačke 7. maja u ranim jutarnjim časovima, u francuskom gradu Remu.
Međutim, američke vojne vlasti su zatražile od novinara da ne objavljuju vest odmah, već da sačekaju par sati, što je kasnije produženo na ceo dan, da bi slična ceremonija kapitulacije bila održana i u Berlinu u koji su ušle Sovjetske snage.
Kenedi se prvo pridržavao naređenja, međutim, kada su u 14:03 nemački zvaničnici objavili vest o kapitulaciji preko radija u Flensburgu, on je shvatio da su objavu dozvolili isti vojni cenzori koji su novinarima naredili da vest zadrže.
On je uspeo da sa jednog vojnog telefona pozove predstavništvo AP-a u Londonu, koje je posle nekoliko minuta pustilo tu informaciju.
Predsednik i generalni direktor AP-a Tom Karli izjavio je da je Kenedi imao pravo da se usprotivi cenzorima i da je trebalo da dobije pohvalu, a ne otkaz.
Karli je rekao da je to "bio grozan dan za AP", da je problem "rešen na najgori mogući način" i da je Kenedi "u svemu postupio ispravno".
"Kada se rat završi, ne možete da zadržavate informacije tek tako. Svet mora da zna", objasnio je.
Nakon što ga je AP otpustio, Kenedi je radio kao urednik kalifrornijskih novina "Santa Barbara njuz pres", a kasnije kao izdavač "Monterej Peninsula Heralda". Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1963. godine.
Autor sporne vesti, koji nije bio u srodstvu sa poznatom porodicom Kenedi, pred smrt je napisao ratne memoare "Kenedijev rat: V-E Dan, Cenzura & Asošiejted pres", koje je njegova porodica decenijama čuvala pre nego što je njegova ćerka Kočran pronašla izdavača.
Edvard Kenedi nastradao je u saobraćajnoj nesreći 1963. godine.
(agencije/MONDO)
Međutim, američke vojne vlasti su zatražile od novinara da ne objavljuju vest odmah, već da sačekaju par sati, što je kasnije produženo na ceo dan, da bi slična ceremonija kapitulacije bila održana i u Berlinu u koji su ušle Sovjetske snage.
Kenedi se prvo pridržavao naređenja, međutim, kada su u 14:03 nemački zvaničnici objavili vest o kapitulaciji preko radija u Flensburgu, on je shvatio da su objavu dozvolili isti vojni cenzori koji su novinarima naredili da vest zadrže.
On je uspeo da sa jednog vojnog telefona pozove predstavništvo AP-a u Londonu, koje je posle nekoliko minuta pustilo tu informaciju.
Predsednik i generalni direktor AP-a Tom Karli izjavio je da je Kenedi imao pravo da se usprotivi cenzorima i da je trebalo da dobije pohvalu, a ne otkaz.
Karli je rekao da je to "bio grozan dan za AP", da je problem "rešen na najgori mogući način" i da je Kenedi "u svemu postupio ispravno".
"Kada se rat završi, ne možete da zadržavate informacije tek tako. Svet mora da zna", objasnio je.
Nakon što ga je AP otpustio, Kenedi je radio kao urednik kalifrornijskih novina "Santa Barbara njuz pres", a kasnije kao izdavač "Monterej Peninsula Heralda". Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1963. godine.
Autor sporne vesti, koji nije bio u srodstvu sa poznatom porodicom Kenedi, pred smrt je napisao ratne memoare "Kenedijev rat: V-E Dan, Cenzura & Asošiejted pres", koje je njegova porodica decenijama čuvala pre nego što je njegova ćerka Kočran pronašla izdavača.
Edvard Kenedi nastradao je u saobraćajnoj nesreći 1963. godine.
(agencije/MONDO)
