Nakon premijere u Ateljeu 212, malo ko od poznatih je za medije želeo da govori o svojim utiscima. Zoran je još jednom podelio mišljenja i uzburkao strasti, a njegova supruga Ružica ispričala je za MONDO svoje utiske sa premijere jedne od najkontroverznijih predstava koju pamti beogradska pozorišna scena.
Autorski projekat hrvatskog reditelja Olivera Frljića o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića zapravo je više interaktivni performans nego izvođenje dramskog teksta.
Premijeri u okviru "Mucijevih dana" prisustvovale su brojne poznate ličnosti, među prvima porodica ubijenog premijera, supruga Ružica i majka Mila Đinđić, zatim Čedomir Jovanović, Dragan Šutanovac, Biljana Srbljanović, Dara Džokić, Neda Arnerić, Ceca Bojković, Borka Pavićević, Gordana Čomić, Zoran Živković, Aleksandar Timofejev, Jelica Sretenović, Olja Bećković, Seka Sablić, Bojana Maljević, Predrag Ejdus, Sloboda i Dragana Mićalović i drugi.
Pogledajte fotogaleriju sa premijere!
Da, Zoran je šokirao, na mnogo načina, ovoga puta kroz prizmu reditelja Frljića i glumačku ekipu koju čine Branislav Trifunović, Vladislav Mihailović, Ivan Jeftović, Tanja Petrović, Tamara Krcunović, Miloš Timotijević i Milan Marić, koja je ostavila srce na sceni, to niko neće moći da im ospori.
Hrabro, provokativno i bezobrazno istinito - jednom rečju, šamar u lice direktno sa pozorišnih dasaka. Ovako bi se mogla u kratkim crtama opisati predstava "Zoran Đinđić", a i atmosfera koja je vladala na 212 stolica Ateljea.
Predstava koje je prošla "pakao" dok se pripremala, glumci kojima je data opcija da "na vreme" odustanu ukoliko osete da ne mogu da iznesu ovaj projekat (neki su tu opciju i iskoristili) i reditelj koji se nije libio da kaže šta misli o tragičnoj smrti srpskog premijera i događajima, grupama i pojedincima koji su direktno ili indirektno njoj doprineli, rezultirali su događajem koji će Beograd pamtiti.
Projekat se tokom realizacije, zbog svoje tematike, susreo sa brojnim problemima, pa su tako razni domaći glumci odbili da učestvuju u njemu, ili ga napustili "na pola". Među njima je i glumica Anita Mančić, koja je ipak došla da vidi kolege na premijeri.
Reditelj Frljić rekao je uoči premijere u razgovoru za MONDO da bi voleo da ljudi sa predstave izađu besni.
"Ovu predstavu režirao je Oliver Frljić – Hrvat! Vi se sada sigurno pitate što jedan Hrvat režira predstavu o mrtvom srpskom premijeru, i to u vreme izbora. Pa, ja ovde imam dokument koji je Frljić potpisao sa jednom marketinškom agencijom koja radi za Demokratsku stranku, i to na 60.000 evra. Tako da, jasno je....."Premijeri u okviru "Mucijevih dana" prisustvovale su brojne poznate ličnosti, među prvima porodica ubijenog premijera, supruga Ružica i majka Mila Đinđić, zatim Čedomir Jovanović, Dragan Šutanovac, Biljana Srbljanović, Dara Džokić, Neda Arnerić, Ceca Bojković, Borka Pavićević, Gordana Čomić, Zoran Živković, Aleksandar Timofejev, Jelica Sretenović, Olja Bećković, Seka Sablić, Bojana Maljević, Predrag Ejdus, Sloboda i Dragana Mićalović i drugi.
Pogledajte fotogaleriju sa premijere!
Da, Zoran je šokirao, na mnogo načina, ovoga puta kroz prizmu reditelja Frljića i glumačku ekipu koju čine Branislav Trifunović, Vladislav Mihailović, Ivan Jeftović, Tanja Petrović, Tamara Krcunović, Miloš Timotijević i Milan Marić, koja je ostavila srce na sceni, to niko neće moći da im ospori.
Hrabro, provokativno i bezobrazno istinito - jednom rečju, šamar u lice direktno sa pozorišnih dasaka. Ovako bi se mogla u kratkim crtama opisati predstava "Zoran Đinđić", a i atmosfera koja je vladala na 212 stolica Ateljea.
Predstava koje je prošla "pakao" dok se pripremala, glumci kojima je data opcija da "na vreme" odustanu ukoliko osete da ne mogu da iznesu ovaj projekat (neki su tu opciju i iskoristili) i reditelj koji se nije libio da kaže šta misli o tragičnoj smrti srpskog premijera i događajima, grupama i pojedincima koji su direktno ili indirektno njoj doprineli, rezultirali su događajem koji će Beograd pamtiti.
Projekat se tokom realizacije, zbog svoje tematike, susreo sa brojnim problemima, pa su tako razni domaći glumci odbili da učestvuju u njemu, ili ga napustili "na pola". Među njima je i glumica Anita Mančić, koja je ipak došla da vidi kolege na premijeri.
Reditelj Frljić rekao je uoči premijere u razgovoru za MONDO da bi voleo da ljudi sa predstave izađu besni.
Ovim monologom otvorio je predstavu glumac Branislav Trifunović.
Scena se u jednom trenutku pretvorila u sudnicu, a sudilo se Koštunici...
Smenjivali su se u publici, u zavisnosti od kutka sale, prigušen smeh, uzdasi, negodovanje na određene scene, a šok nije mogao da se prikrije u delu kada se na sceni "sudi" Vojislavu Koštunici za političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića.
"Ono što pravni sistem nije u stanju da uradi, pozorišne daske, hvala Bogu, mogu", i počelo je "suđenje" za najveći zločin u novijoj srpskoj istoriji – ubistvo premijera Đinđića.
"Gospodine Koštunica, da li biste Vi mogli da sednete preko puta Luke i Jovane i kažete im zašto je njihov otac ubijen?!", rečenica je koja je izazvala muk u sali, muk kakav nikada u pozorištu niste doživeli.
Nakon što se zavesa spustila nekoliko trenutaka vladala je tišina, a onda se začuo nagoveštaj aplauza. Deo publike ustao je sa stolica odmah po spuštanju zavese i tog mlakog aplauza, ali deo koji je ostao gromko je aplaudirao i dva puta vratio glumce na poklon.
A, posle Đinđića...
Utisci su bili podeljeni. U prvi mah niko nije bio voljan da komentariše i sve što se moglo čuti je - "kasnije, moram najpre da sredim utiske". Retki su ipak bili voljni da nam kažu kakve je utiske na njih ostavila predstava koju slobodno možemo nazvati pozorišnim događajem decenije, a najvažniji među njima je svakako onaj koju smo dobili od udovice pokojnog premijera Ružice Đinđić.
"Mnogo buke ni oko čega", bio je jedini komentar Sergeja Trifunovića, čiji brat Bane Trifunović tumači jednu od glavnih uloga.
Glumac Branislav Lečić rekao nam je da "mu u predstavi nešto nedostaje", da ona jeste šokantna i poput političkog pamfleta, ali da njemu lično fali onaj finalni udarac, katarza, i da je očekivao da će reditelj još dublje šokirati, da je ovako jednostavno nedorečeno.
"Volim kada nešto doživim kao izazov, fali mi pesnica u stomak! Ovde je bilo šamarčića, sitnih pljuvanja, ali kada je već krenuo u sve ovo, morao je da grune pesnicom u stomak da bi doživeli tu katarzu. Ali, Frljić je ipak neko ko je na sve te događaje gledao sa distance i fali mu taj insajderski pogled na stvari, fali mu doživljeno, a ne prepričano. Predstavu sam nagradio aplauzom, s razlogom, ali moglo je to još dublje da se uradi", zaključio je Lečić.
Jedan od glavnih aktera u predstavi, glumac Vladislav Mihailović ispričao nam je da je u muškoj garderobi, nakon predstave, bilo i suza, kao i da je za celu ekipu bio veliki izazov to što je publika sve vreme osvetljena (što im je reditelj otkrio tek dan pred predstavu) jer na taj način vide svaku reakciju, svaki izraz lica, što je jako teško.
"Video sam neke ljude koji se smeju, video sam devojku koja plače... Nije to lako gledati sa bine dok igrate predstavu".
"Proces nastajanja ove predstave je bio potpuno drugačiji od svega što sam radio, kao što je i sama predstava, i jedno vreme sam se i sam razmišljao da li da ostanem, da li da napustim projekat, ali nekako me je ta tema privukla kao magnet da ostanem, i ne žalim zbog toga. Ne krivim kolege koje su odustale, to je bilo njihovo pravo, i siguran sam da to nisu učinili iz kukavičkih razloga.", dodao je Mihailović.
On nam je rekao i da se ne plaši reakcije javnosti, kao i potencijalnih reakcija publike jer ih je reditelj pripremio i objasnio im šta da rade i kako da se ponašaju ako naiđu na negodovanje iz publike.
Predstavu je gledala i udovica pokojnog premijera Ružica Đinđić, a nakon predstave bila je raspoložena da nam ispriča kako se oseća i šta za nju i njenu porodicu znači ova predstava.
"Predstavu sam gledala na zatvorenoj probi, tako da sam sebe pripremila za premijeru. Istina, meni ona znači mnogo više nego prosečnom gledaocu, ali sam je večeras gledala baš tako, kao prosečan gledalac. Predstavlja nešto emotivno neizbrisivo u našim srcima, u srcima moje porodice i mom srcu – ubistvo moga muža, ubistvo oca moje dece. Pored toga, ona izvlači na površinu muk koji je nastao nakon tog kobnog događaja i podseća nas na stvari koje ne smemo nikada da zaboravimo. Ovo je jedan podsetnik na politički i ljudski testament Zorana Đinđića, podsetnik da nastavimo i nikada ne odustanemo od naših ideja. To je ono što bi i on želeo.
Ružica nam je ispričala da je prvi put kada je gledala probu bila iznenađena, ali da je sebe pripremila za premijeru, pa je samim tim uspela da potisne burniju emotivnu reakciju koja bi se sigurno dogodila da prvi put gleda predstavu. Na pitanje da zašto njena deca nisu večeras sa njom gledala predstavu, Ružica nam je rekla da će je svakako gledati i da jedva čekaju, ali da bi oni to radije gledali sa svojim društvom i u nekoj manje eksponiranoj prilici, kakva premijera sigurno nije.
Bilo kako bilo, "Zoran Đinđić" uspeo je još jednom da šokira, pomeri granice i ostavi nas bez teksta. Kao i dok je bio živ, neki su ga voleli, drugi ga mrzeli i oštro mu se protivili, pa će to izgleda biti slučaj i sa predstavom o njemu.
(Maša Čović, MONDO)
