Danas se navršava 120 godina od rođenja jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita. Živi samo obeležavanje datuma rođenja i smrti. Propali: samoupravljanje, nesvrstanost i SFRJ.
Poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita danas će se ponovo, kao i prethodnih godina, okupiti u Kući cveća. Do njegovog počivališta dolazak su najavili Brozovi saborci, rodbina, bivši Titovi pioniri i akcijaši, ali i njihovi potomci da obeleže dvanaest decenija od njegovog rođenja, pišu "Novosti".
Umro Tito, živi delo. Prvi deo ove rečenice tačan je već 32 godine, dok se drugi mahom osporava i obesmišljava do današnjih dana. Činjenica je, međutim, da je Maršal "življi" nego ikada u poslednje tri decenije.
A njegova (ne)dela i planovi svakodnevno se "otkrivaju" i "demistifikuju". I dalje se pišu knjige o njemu, snimaju filmovi, vode polemike... Stavovi su i dalje krajnje suprotstavljeni: od idolopokloničkih, do onih koji na Brozova pleća svaljuju sve nesreće koje su zadesile narode bivše SFRJ.
Broz je sam trvrdio da je istoriji ostavio tri velika dela: samoupravljanje, nesvrstanost i "bratstvo -jedinstvo".
Sva tri dela srušila su se u deceniji koja je usledila posle njegove smrti. Znatan broj stanovnika iz bivše Jugoslavije, ipak, veruje da je za vreme njegove vladavine zaista trajalo "zlatno doba". Razumljivo - od javnosti nije moguće očekivati racionalan, već naprotiv, vrlo emotivan pristup prošlosti. I stvarnosti.
Tako će, verovatno, biti i danas kada se u Kući cveća na Dedinju okupe njegovi sledbenici. Ne mareći za godine, ponovo će, kao i prethodnih godina, staviti pionirske marame i plave "titovke" sa crvenim petokrakama. Za revere zadenuti značke sa likom "najvećeg sina naših naroda i narodnosti".
A, naroda i narodnosti, kao i uvek, biće iz čitave, nekadašnje SFRJ. Obnoviće sećanje na čoveka čije se titule teško mogu pobrojati. Bio je doživotni predsednik bivše velike domovine, predsednik Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga... I, jedini, u Jugoslaviji, sa najvišim oficirskim činom - maršalskim.
Njegovi brojni biografi i hroničari opisuju ga kao "bravara koji je mačevao", "vojnika koji je sjajno plesao", "zaštitnika siromašnih".., ali i kao "najskupljeg vladara". Bio je za njih najpre staljinista, potom antistaljinista, samoupravljač i federalista. Dreser. Boem. Hedonista. Majstor bez obrazovanja, ali sa kraljevskim manirima.
Njegov naslednik, unuk Joška Broz koji na proteklim izborima nije uspeo da dedinu partiju vrati u parlament, ne posustaje objašnjavajući svetlu ulogu dedinog lika i dela. O nostalgiji za Titovim vremenom, koja je sve snažnija, Joška za "Novosti" kaže:
"Nije čudo što su ljudi nostalgični. To je bilo vreme kada su se osećali bezbedno i sigurno. Otac koji je imao posao mogao je da izdržava celu porodicu. Školuje decu. Obrazovanje i zdravstvena zaštita bili su besplatni za sve. Jugoslavija je uživala ugled u čitavom svetu."
Da je tako, najrečitije potvrđuje slika sa Brozove sahrane. Bila je, i zvanično, najposećenija koju je imao jedan državnik u proteklom veku. Do Kuće cveća ispratili su ga milioni radnika, đaka, partijskih kolega, studenata, seljaka... Bilo je čak 209 delegacija iz 127 zemalja, 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata.
Dok istorija i dalje gradi svoj sud, nesumnjivo je da je Broz bio jedan od najkontroverznijih ličnosti svog vremena. I, svakako, najveći fenomen 20. veka. U tome su saglasni, ne samo istoričari, već i hroničari i sociolozi.
"Nostalgija za Titovim vremenima i rešenjima vraća se upravo u vreme kada je Srbija sve više u idejnoj konfuziji, ekonomskoj krizi i državnoj nedefinisanosti", kaže za "Novosti" dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta istorije Jugoslavije.
Dok javnost priželjkuje i traži novog vođu, novi autoritet, novog Tita, a zaboravlja da Tito nije veliki sam po sebi. Da nije bio ni vizionar, ni genije, ni najveći sin svih naroda i narodnosti, već su ga velikim učinile ratne prilike i međunarodne okolnosti.
U njegovo vreme je režim, iz rigidnog komunizma prerastao u omekšani socijalizam, a ekonomija, od dirigovane privrede u kombinovani ekonomski sistem.
Pavlović dalje kaže:
"Tito nije ostavio razrađeni mehanizam koji bi održao i nadogradio Jugoslaviju i njen federalizam. Sa njim se srušilo i njegovo delo. On svakako nije kriv za ono što se desilo posle njegove smrti, ali snosi odgovornost što zemlju nije postavio na zdrave i stabilne temelje. Tito jeste istorijska ličnost. I dobra turistička ponuda Srbije. Nju bi trebalo iskoristiti. I, ništa više od toga."
Josip Broz ima dva datuma rođenja. Prvi: 7. maj, drugi - 25. maj. Koji je od ova dva dana rođenja tačan, nikada nije utvrđeno. Tačna je samo godina (1892) i mesto rođenja zagorsko selo Kumrovec, kao i imena roditelja: Franjo Broz i Marija Javoršek.
I, tako, Broz je svoju poslednju bitku izgubio pre tačno 32 godine. Bitka njegovih najbližih članova familije za njegovom "zagubljenom" imovinom - i dalje traje.
Brozova supruga, Jovanka, svake godine šalje cveće na grob "voljenom Titu", kako je obično ispisano na traci posvete. Novinari Jovanku, tradicionalno, čekaju od jutarnjih sati. A sve ispadne po onoj filmskoj: "Čekajte me, ja sigurno neću doći".
Svakog 25. maja Štafeta mladosti, koja je decenijama, od Triglava do Đevđelije, išla iz ruke u ruku miliona mladih ljudi, kako bi na rođendan Titu bila uručena na velikom sletu, tradicionalno na Stadionu JNA, i danas je - na putu.
Prva je krenula iz Banjaluke, potom nastavila put prema Smederevu. Ovde će se sresti sa drugom štafetom, iz Makedonije. Treća je pošla sa zapada: iz Slovenije, Hratske i Bosne i Hercegovine., a organizovala ju je Liga antifašista Jugoistočne Evrope.
Titov muzej i Kuću cveća, kako su nam rekli oni koji o njima brinu, od Titove smrti posetilo je više od 20 miliona ljudi. Bezmalo, koliko je stanovnika imala bivša SFRJ.
"Dolaze ljudi odasvud, ali su najmasovnija okupljanja povodom datuma koji su značili za nekadašnju Jugoslaviju, a posebno kada se obeležavaju godišnjice rođenja i smrti Josipa Broza", kažu u Muzeju 25. maj za "Novosti".
(MONDO)
Umro Tito, živi delo. Prvi deo ove rečenice tačan je već 32 godine, dok se drugi mahom osporava i obesmišljava do današnjih dana. Činjenica je, međutim, da je Maršal "življi" nego ikada u poslednje tri decenije.
A njegova (ne)dela i planovi svakodnevno se "otkrivaju" i "demistifikuju". I dalje se pišu knjige o njemu, snimaju filmovi, vode polemike... Stavovi su i dalje krajnje suprotstavljeni: od idolopokloničkih, do onih koji na Brozova pleća svaljuju sve nesreće koje su zadesile narode bivše SFRJ.
Broz je sam trvrdio da je istoriji ostavio tri velika dela: samoupravljanje, nesvrstanost i "bratstvo -jedinstvo".
Sva tri dela srušila su se u deceniji koja je usledila posle njegove smrti. Znatan broj stanovnika iz bivše Jugoslavije, ipak, veruje da je za vreme njegove vladavine zaista trajalo "zlatno doba". Razumljivo - od javnosti nije moguće očekivati racionalan, već naprotiv, vrlo emotivan pristup prošlosti. I stvarnosti.
Tako će, verovatno, biti i danas kada se u Kući cveća na Dedinju okupe njegovi sledbenici. Ne mareći za godine, ponovo će, kao i prethodnih godina, staviti pionirske marame i plave "titovke" sa crvenim petokrakama. Za revere zadenuti značke sa likom "najvećeg sina naših naroda i narodnosti".
A, naroda i narodnosti, kao i uvek, biće iz čitave, nekadašnje SFRJ. Obnoviće sećanje na čoveka čije se titule teško mogu pobrojati. Bio je doživotni predsednik bivše velike domovine, predsednik Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga... I, jedini, u Jugoslaviji, sa najvišim oficirskim činom - maršalskim.
Njegovi brojni biografi i hroničari opisuju ga kao "bravara koji je mačevao", "vojnika koji je sjajno plesao", "zaštitnika siromašnih".., ali i kao "najskupljeg vladara". Bio je za njih najpre staljinista, potom antistaljinista, samoupravljač i federalista. Dreser. Boem. Hedonista. Majstor bez obrazovanja, ali sa kraljevskim manirima.
Njegov naslednik, unuk Joška Broz koji na proteklim izborima nije uspeo da dedinu partiju vrati u parlament, ne posustaje objašnjavajući svetlu ulogu dedinog lika i dela. O nostalgiji za Titovim vremenom, koja je sve snažnija, Joška za "Novosti" kaže:
"Nije čudo što su ljudi nostalgični. To je bilo vreme kada su se osećali bezbedno i sigurno. Otac koji je imao posao mogao je da izdržava celu porodicu. Školuje decu. Obrazovanje i zdravstvena zaštita bili su besplatni za sve. Jugoslavija je uživala ugled u čitavom svetu."
Da je tako, najrečitije potvrđuje slika sa Brozove sahrane. Bila je, i zvanično, najposećenija koju je imao jedan državnik u proteklom veku. Do Kuće cveća ispratili su ga milioni radnika, đaka, partijskih kolega, studenata, seljaka... Bilo je čak 209 delegacija iz 127 zemalja, 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata.
Dok istorija i dalje gradi svoj sud, nesumnjivo je da je Broz bio jedan od najkontroverznijih ličnosti svog vremena. I, svakako, najveći fenomen 20. veka. U tome su saglasni, ne samo istoričari, već i hroničari i sociolozi.
"Nostalgija za Titovim vremenima i rešenjima vraća se upravo u vreme kada je Srbija sve više u idejnoj konfuziji, ekonomskoj krizi i državnoj nedefinisanosti", kaže za "Novosti" dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta istorije Jugoslavije.
Dok javnost priželjkuje i traži novog vođu, novi autoritet, novog Tita, a zaboravlja da Tito nije veliki sam po sebi. Da nije bio ni vizionar, ni genije, ni najveći sin svih naroda i narodnosti, već su ga velikim učinile ratne prilike i međunarodne okolnosti.
U njegovo vreme je režim, iz rigidnog komunizma prerastao u omekšani socijalizam, a ekonomija, od dirigovane privrede u kombinovani ekonomski sistem.
Pavlović dalje kaže:
"Tito nije ostavio razrađeni mehanizam koji bi održao i nadogradio Jugoslaviju i njen federalizam. Sa njim se srušilo i njegovo delo. On svakako nije kriv za ono što se desilo posle njegove smrti, ali snosi odgovornost što zemlju nije postavio na zdrave i stabilne temelje. Tito jeste istorijska ličnost. I dobra turistička ponuda Srbije. Nju bi trebalo iskoristiti. I, ništa više od toga."
Josip Broz ima dva datuma rođenja. Prvi: 7. maj, drugi - 25. maj. Koji je od ova dva dana rođenja tačan, nikada nije utvrđeno. Tačna je samo godina (1892) i mesto rođenja zagorsko selo Kumrovec, kao i imena roditelja: Franjo Broz i Marija Javoršek.
I, tako, Broz je svoju poslednju bitku izgubio pre tačno 32 godine. Bitka njegovih najbližih članova familije za njegovom "zagubljenom" imovinom - i dalje traje.
Brozova supruga, Jovanka, svake godine šalje cveće na grob "voljenom Titu", kako je obično ispisano na traci posvete. Novinari Jovanku, tradicionalno, čekaju od jutarnjih sati. A sve ispadne po onoj filmskoj: "Čekajte me, ja sigurno neću doći".
Svakog 25. maja Štafeta mladosti, koja je decenijama, od Triglava do Đevđelije, išla iz ruke u ruku miliona mladih ljudi, kako bi na rođendan Titu bila uručena na velikom sletu, tradicionalno na Stadionu JNA, i danas je - na putu.
Prva je krenula iz Banjaluke, potom nastavila put prema Smederevu. Ovde će se sresti sa drugom štafetom, iz Makedonije. Treća je pošla sa zapada: iz Slovenije, Hratske i Bosne i Hercegovine., a organizovala ju je Liga antifašista Jugoistočne Evrope.
Titov muzej i Kuću cveća, kako su nam rekli oni koji o njima brinu, od Titove smrti posetilo je više od 20 miliona ljudi. Bezmalo, koliko je stanovnika imala bivša SFRJ.
"Dolaze ljudi odasvud, ali su najmasovnija okupljanja povodom datuma koji su značili za nekadašnju Jugoslaviju, a posebno kada se obeležavaju godišnjice rođenja i smrti Josipa Broza", kažu u Muzeju 25. maj za "Novosti".
(MONDO)
