Porodična preduzeća su jedna od mogućih razvojnih šansi privrede Srbije, a potencijala ima za pokretanje biznisa u sektoru poljoprivrede, tekstilnoj industriji i turizmu.
To je izjavila saradnica Instituta ekonomskih nauka Isidora Beraha.
"Iskustva pokazuju da je šansa za razvoj porodičnog biznisa u proizvodnji hrane, u malim specijalizovanim prodavnicama, otvaranju porodičnih hotela i pansiona, turizmu", istakla je Beraha u svom izlaganju o značaju porodičnih preduzeća u privredi Srbije održanom protekle sedmice na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i prognoze".
Prema njenim rečima, imajući u vidu aktuelno stanje u privredi Srbije - veliku nezaposlenost i nedostatak finansijskih sredstava, porodični biznis sve više dobija na značaju.
"Rešavanje tih gorućih problema postaje imperativ ne samo za nosioce vlasti, već se i od svih građana Srbije očekuje da preuzmu proaktivniju ulogu u iznalaženju načina za pokretanje dinamičnijeg privrednog rasta", poručila je Beraha i podsetila na stanje u privredi: nema poslovne klime koja bi stimulisala preuzimanje poslovnih poduhvata, proizvodi su nedovoljno konkurentni a preduzeća su i 'hronično' nelikvidna.
Iskustva razvijenih zemalja, posebno Evropske unije gde porodična preduzeća imaju odlučujuću ulogu u rešvanju nezaposlenosti i pokretanju dinamičnog rasta, mogla bi da nam posluže kao primer, smatra Beraha.
"U privredi EU posluje više od 17 miliona porodičnih preduzeća koja zajedno generišu preko 65 odsto ukupne zaposlenosti i Bruto domaćeg proizvoda", precizirala je ona i dodala da je u razvijenim zemljama najveća koncentracija porodičnih preduzeća je u tradicionalnim sektorima privrede poput uslužnog, tekstilne industrije, male proizvodnje i građevinarastva.
Učešće u sektorima visoke tehnologije je nisko, jer u većini slučajeva nisu skloni preuzimanju rizika i ne raspolažu kapitalom za neophodne investicije.
Beraha je istakla da je Srbija do 2009. godine i pojave negativnih efekata ekonomske krize imala sektor malih i srednjih preduzeća koji je bio najrentabilniji deo privrede.
Te firme su u međuvremenu najviše pogođene ekonomskom krizom zbog čega se nameće pitanje da li je neopohodno pronaći alternativni koncept poslovanja koji bi imao više izgleda za dugoročni opstanak.
Prema mišljenju Berahe, koncept porodičnih preduzeća upravo omogućava dugoročniju stabilnost u poslovanju.
"U pitanju je fenomen koji u svojoj osnovi ima tri elementa - porodica, biznis, vlasništvo. Porodično preduzeće je preduzeće u vlasništvu jedne porodice, porodica je vlasnik najmanje dve generacije i uporavljanje firmom je podređeno interesima porodice. Ova preduzeća odlikuje dugoročna stabilnost, uspešnost u poslovanju, i veći stepen rezistentnosti u slovima krize", objasnila je ona.
"Porodična preduzeća na kratak rok nisu vođena isključivo profitom, već su im na prvom mestu sigurnost i stabilan rast", kaže Beraha i naglašava da su brojni uspešni primeri porodičnog biznisa u Srbiji kao što su "Ekstim Intimo", "Ivančić i sinovi", "Nektar"...
Prepreke za razvoj porodičnog biznisa su brojne - specifičnost mentaliteta, nedovoljna preduzetničkog duha, otežan pristup povoljnim izvorima finansiranja, malo znanja iz oblasti budžetiranja, izrade biznis planova i planova proizvodnje.
Tu su još i nedovoljna zastupljenost koncepta porodičnih preduzeća na Univerzitetima kao i u političkim programima stranaka ali mali broj eksperata koji bi mogli da pomognu razvoj porodičnog biznisa, navela je ona.
"Mislimo da bi osnovni koraci u podsticanju porodičnog biznisa trebalo da budu usmereni na izgradnju institucionalnog okvira, donošenje zakonske regulative u vezi sa porodičnim preduzećima, uvođenje statističkog praćenja i obrade podataka o porodičnim kompanijama, promena percepcije u javnosti o tim firmama . Trenutno ove firme se više percipiraju kao sociološki fenomeni a ne kao pravne kategorije", ocenila je Beraha.
(Tanjug)
"Iskustva pokazuju da je šansa za razvoj porodičnog biznisa u proizvodnji hrane, u malim specijalizovanim prodavnicama, otvaranju porodičnih hotela i pansiona, turizmu", istakla je Beraha u svom izlaganju o značaju porodičnih preduzeća u privredi Srbije održanom protekle sedmice na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i prognoze".
Prema njenim rečima, imajući u vidu aktuelno stanje u privredi Srbije - veliku nezaposlenost i nedostatak finansijskih sredstava, porodični biznis sve više dobija na značaju.
"Rešavanje tih gorućih problema postaje imperativ ne samo za nosioce vlasti, već se i od svih građana Srbije očekuje da preuzmu proaktivniju ulogu u iznalaženju načina za pokretanje dinamičnijeg privrednog rasta", poručila je Beraha i podsetila na stanje u privredi: nema poslovne klime koja bi stimulisala preuzimanje poslovnih poduhvata, proizvodi su nedovoljno konkurentni a preduzeća su i 'hronično' nelikvidna.
Iskustva razvijenih zemalja, posebno Evropske unije gde porodična preduzeća imaju odlučujuću ulogu u rešvanju nezaposlenosti i pokretanju dinamičnog rasta, mogla bi da nam posluže kao primer, smatra Beraha.
"U privredi EU posluje više od 17 miliona porodičnih preduzeća koja zajedno generišu preko 65 odsto ukupne zaposlenosti i Bruto domaćeg proizvoda", precizirala je ona i dodala da je u razvijenim zemljama najveća koncentracija porodičnih preduzeća je u tradicionalnim sektorima privrede poput uslužnog, tekstilne industrije, male proizvodnje i građevinarastva.
Učešće u sektorima visoke tehnologije je nisko, jer u većini slučajeva nisu skloni preuzimanju rizika i ne raspolažu kapitalom za neophodne investicije.
Beraha je istakla da je Srbija do 2009. godine i pojave negativnih efekata ekonomske krize imala sektor malih i srednjih preduzeća koji je bio najrentabilniji deo privrede.
Te firme su u međuvremenu najviše pogođene ekonomskom krizom zbog čega se nameće pitanje da li je neopohodno pronaći alternativni koncept poslovanja koji bi imao više izgleda za dugoročni opstanak.
Prema mišljenju Berahe, koncept porodičnih preduzeća upravo omogućava dugoročniju stabilnost u poslovanju.
"U pitanju je fenomen koji u svojoj osnovi ima tri elementa - porodica, biznis, vlasništvo. Porodično preduzeće je preduzeće u vlasništvu jedne porodice, porodica je vlasnik najmanje dve generacije i uporavljanje firmom je podređeno interesima porodice. Ova preduzeća odlikuje dugoročna stabilnost, uspešnost u poslovanju, i veći stepen rezistentnosti u slovima krize", objasnila je ona.
"Porodična preduzeća na kratak rok nisu vođena isključivo profitom, već su im na prvom mestu sigurnost i stabilan rast", kaže Beraha i naglašava da su brojni uspešni primeri porodičnog biznisa u Srbiji kao što su "Ekstim Intimo", "Ivančić i sinovi", "Nektar"...
Prepreke za razvoj porodičnog biznisa su brojne - specifičnost mentaliteta, nedovoljna preduzetničkog duha, otežan pristup povoljnim izvorima finansiranja, malo znanja iz oblasti budžetiranja, izrade biznis planova i planova proizvodnje.
Tu su još i nedovoljna zastupljenost koncepta porodičnih preduzeća na Univerzitetima kao i u političkim programima stranaka ali mali broj eksperata koji bi mogli da pomognu razvoj porodičnog biznisa, navela je ona.
"Mislimo da bi osnovni koraci u podsticanju porodičnog biznisa trebalo da budu usmereni na izgradnju institucionalnog okvira, donošenje zakonske regulative u vezi sa porodičnim preduzećima, uvođenje statističkog praćenja i obrade podataka o porodičnim kompanijama, promena percepcije u javnosti o tim firmama . Trenutno ove firme se više percipiraju kao sociološki fenomeni a ne kao pravne kategorije", ocenila je Beraha.
(Tanjug)
