Renesansa nacionalizma u Mađarskoj, dugogodišnjoj članici EU; u kojoj se "obara" Trijanonski sporazum ugrožava odnose sa susedima.
Slučaj s polaganjem urne ekstremističkog mađarskog pesnika Jožefa Njiroa na rumunskoj teritoriji samo je poslednji u nizu nacionalističikih incidenata, koji sve češće dolaze i od zvanične vlasti a ne samo od ekstremne desnice.
Incident je doveo na tanak led odnose Budimpešte i Bukurešta, jer su rumunske vlasti bile su oštro protiv toga da se urna položi u pesnikovom rodnom mestu u Transilvaniji, kako njegov grob ne bi postao mesto hodočašća desnih ekstremista iz Mađarske i Evrope, pišu beogradske Novosti.
"Rumunija odbija da se na njenom tlu odaje počast ljudima antisemitskog, antirumunskog i profašističkog usmerenja", objasnio je Viktor Ponta stav vlade.
Predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover nazvao je gledišta rumunskih vlasti "necivilizovanim, neprijateljskim, varvarskim, paranoičnim".
Zbog te verbalne ”paljbe” Bukurešt očekuje izvinjenje od mađarskog premijera Viktora Orbana, a ako izvinjenje izostane, ima najava da bi Kover mogao da se proglasi za ”perosonu non grata” u Rumuniji.
U međuvremenu, slučaj pesnika dobio je filmski zaplet. Urna je prokrijumčarena, u rodnom gradu Njiroa održan je pomen, a navodno samo troje ljudi zna gde je pepeo zaista završio!
Ultradesničarska parlamentarna partija Jobik organizovala je na Facebooku nagradnu "igricu" pod nazivom "Srušićemo Trijanon".
Predstavnik Jobika Čanad Segedi poručio je da danas granice osakaćene države sve više dobijaju njima dostojni pridev - "privremene" i da se Trijanon (mirovni ugovor Mađarske kao dela Austrougarske i zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu) najpre mora srušiti u glavama.
Intriga sa urnom samo je ilustracija renesanse nacionalizma koja je na delu poslednjih godina u Mađarskoj, ocenjuje radio Dojče vele.
U početku su pokretačka snaga bili desni ekstremisti, ali u međuvremenu je i desno-konzervativna vladajuća stranka Viktora Orbana Fides prihvatila tu politiku.
Kako navodi nemački radio, pažnja se u prvom redu usmerava na susedne zemlje u kojima živi značajnija mađarska manjina - na Slovačku, Rumuniju i Srbiju.
Orban i njegova stranka počeli su da sprovode revizionističku politiku. Omiljena tema je jedinstvo svih Mađara - u kulturnom i jezičkom smislu, pa i u teritorijalnom.
U isto vreme, po Miklošu Hortiju, koji je vladao Mađarskom od 1920. do 1944, ovih dana je nazvan deo trga u Đemreu, nadomak Budimpešte, a u varoši Kereki dobija drvenu skulpturu.
Horti je bio na čelu države kada je Mađarska 1920. bila primorana da potpiše Trijanonski sporazum, kojim je ostala bez više od 70 odsto teritorije a jedna trećina Mađara je prekrajanjem granica ostala da živi "sa druge strane".
Dolaskom Adolfa Hitlera na vlast u Nemačkoj i savezništom sa njim, Horti je vratio pod mađarsko okrilje delove dotad u Jugoslaviji, Rumuniji i Čehoslovačkoj.
Na delu je Hortijeva renesansa - ocenila je u mađarskom parlamentu Agnes Vadai, član nove demokratske koalicije, koju je osnovao bivši premijer Ferenc Đurčanj.
(MONDO)
Incident je doveo na tanak led odnose Budimpešte i Bukurešta, jer su rumunske vlasti bile su oštro protiv toga da se urna položi u pesnikovom rodnom mestu u Transilvaniji, kako njegov grob ne bi postao mesto hodočašća desnih ekstremista iz Mađarske i Evrope, pišu beogradske Novosti.
"Rumunija odbija da se na njenom tlu odaje počast ljudima antisemitskog, antirumunskog i profašističkog usmerenja", objasnio je Viktor Ponta stav vlade.
Predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover nazvao je gledišta rumunskih vlasti "necivilizovanim, neprijateljskim, varvarskim, paranoičnim".
Zbog te verbalne ”paljbe” Bukurešt očekuje izvinjenje od mađarskog premijera Viktora Orbana, a ako izvinjenje izostane, ima najava da bi Kover mogao da se proglasi za ”perosonu non grata” u Rumuniji.
U međuvremenu, slučaj pesnika dobio je filmski zaplet. Urna je prokrijumčarena, u rodnom gradu Njiroa održan je pomen, a navodno samo troje ljudi zna gde je pepeo zaista završio!
Ultradesničarska parlamentarna partija Jobik organizovala je na Facebooku nagradnu "igricu" pod nazivom "Srušićemo Trijanon".
Predstavnik Jobika Čanad Segedi poručio je da danas granice osakaćene države sve više dobijaju njima dostojni pridev - "privremene" i da se Trijanon (mirovni ugovor Mađarske kao dela Austrougarske i zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu) najpre mora srušiti u glavama.
Intriga sa urnom samo je ilustracija renesanse nacionalizma koja je na delu poslednjih godina u Mađarskoj, ocenjuje radio Dojče vele.
U početku su pokretačka snaga bili desni ekstremisti, ali u međuvremenu je i desno-konzervativna vladajuća stranka Viktora Orbana Fides prihvatila tu politiku.
Kako navodi nemački radio, pažnja se u prvom redu usmerava na susedne zemlje u kojima živi značajnija mađarska manjina - na Slovačku, Rumuniju i Srbiju.
Orban i njegova stranka počeli su da sprovode revizionističku politiku. Omiljena tema je jedinstvo svih Mađara - u kulturnom i jezičkom smislu, pa i u teritorijalnom.
U isto vreme, po Miklošu Hortiju, koji je vladao Mađarskom od 1920. do 1944, ovih dana je nazvan deo trga u Đemreu, nadomak Budimpešte, a u varoši Kereki dobija drvenu skulpturu.
Horti je bio na čelu države kada je Mađarska 1920. bila primorana da potpiše Trijanonski sporazum, kojim je ostala bez više od 70 odsto teritorije a jedna trećina Mađara je prekrajanjem granica ostala da živi "sa druge strane".
Dolaskom Adolfa Hitlera na vlast u Nemačkoj i savezništom sa njim, Horti je vratio pod mađarsko okrilje delove dotad u Jugoslaviji, Rumuniji i Čehoslovačkoj.
Na delu je Hortijeva renesansa - ocenila je u mađarskom parlamentu Agnes Vadai, član nove demokratske koalicije, koju je osnovao bivši premijer Ferenc Đurčanj.
(MONDO)
