Odbacivanje kvalifikacije genocida za Srebrenicu u presudi Suda BiH u "slučaju Kos" može imati veliki uticaj na druge presude, kađe advokat Petronijević.
Goran Petronijević, član Pravnog tima Radovana Karadžića, ocenio je da će presuda Suda BiH u "slučaju Kos" i odbacivanje kvalifikacije genocida optuženima za Srebrenicu uticati na sve, jer jedna pravna kvalifikacija u sudskoj praksi za sobom povlači i druge.
On je u izjavi za Srnu rekao da, ukoliko se pokaže da je (u "slučaju Kos") kvalifikacija "zločin protiv čovečnosti" rezultat pravne ocene događaja, to je veoma dobro ne samo za suđenje Radovanu Karadžiću već i generalu Ratku Mladiću, kao i za Republiku Srpsku.
"U slučaju da je to pravna ocena činjeničnog stanja i kvalifikacija do koje je sud došao ocenom čitavog događaja da se radi o ratnom zločinu, a ne o genocidu, onda je to jako dobro", ocenio je Petronijević.
On smatra da presuda može da ima i drugu pozadinu, a to je da se do nje došlo ponudom Tužilaštva optuženom da mu se smanji kvalifikacija, odnosno odbaci genocid, a ostane ratni zločin.
On je dodao da je, možda, njegovim "priznanjem fiktivnog broja žrtava događaja", takva cifra upisana kao dokazana i uzeta kao utvrđena činjenica.
"Onda samo sabiraju te brojeve. Čitava Srebrenica i ta priča o više od 7.000 streljanih ljudi tako je stvorena", istakao je Petronijević.
On je dodao da ni u jednom postupku do sada nije dokazano koliko je tačno ljudi tamo stradalo i na koji način, da li je to bila likvidacija ratnih zarobljenika, ili su u pitanju borbena dejstva ili pogibija u probojima.
"Mora da se dođe do istine u jednom od postupaka i mi smo ubeđeni da ćemo otvoriti pitanje koliko je ljudi stradalo po imenu i matičnom broju", rekao je Petronijević.
Prema njegovim rečima, pravilna kvalifikacija događaja u Srebrenici je "zločin protiv ratnih zarobljenika" jer, kako kaže, tamo nije bilo civila, a navodi "muškarci i dečaci" su diskutabilni s obzirom da je svima poznato da su mladići od 16 ili 17 godina bili u vojnim formacijama.
Sudsko veće Suda BiH ocenilo je da Tužilaštvo BiH nije dokazalo da su Franc Kos, Stanko Kojić, Vlastimir Golijan i Zoran Goronja imali genocidnu nameru, već ih je osudilo za zločin protiv čovječnosti na području Srebrenice u julu 1995. godine.
(Srna)
On je u izjavi za Srnu rekao da, ukoliko se pokaže da je (u "slučaju Kos") kvalifikacija "zločin protiv čovečnosti" rezultat pravne ocene događaja, to je veoma dobro ne samo za suđenje Radovanu Karadžiću već i generalu Ratku Mladiću, kao i za Republiku Srpsku.
"U slučaju da je to pravna ocena činjeničnog stanja i kvalifikacija do koje je sud došao ocenom čitavog događaja da se radi o ratnom zločinu, a ne o genocidu, onda je to jako dobro", ocenio je Petronijević.
On smatra da presuda može da ima i drugu pozadinu, a to je da se do nje došlo ponudom Tužilaštva optuženom da mu se smanji kvalifikacija, odnosno odbaci genocid, a ostane ratni zločin.
On je dodao da je, možda, njegovim "priznanjem fiktivnog broja žrtava događaja", takva cifra upisana kao dokazana i uzeta kao utvrđena činjenica.
"Onda samo sabiraju te brojeve. Čitava Srebrenica i ta priča o više od 7.000 streljanih ljudi tako je stvorena", istakao je Petronijević.
On je dodao da ni u jednom postupku do sada nije dokazano koliko je tačno ljudi tamo stradalo i na koji način, da li je to bila likvidacija ratnih zarobljenika, ili su u pitanju borbena dejstva ili pogibija u probojima.
"Mora da se dođe do istine u jednom od postupaka i mi smo ubeđeni da ćemo otvoriti pitanje koliko je ljudi stradalo po imenu i matičnom broju", rekao je Petronijević.
Prema njegovim rečima, pravilna kvalifikacija događaja u Srebrenici je "zločin protiv ratnih zarobljenika" jer, kako kaže, tamo nije bilo civila, a navodi "muškarci i dečaci" su diskutabilni s obzirom da je svima poznato da su mladići od 16 ili 17 godina bili u vojnim formacijama.
Sudsko veće Suda BiH ocenilo je da Tužilaštvo BiH nije dokazalo da su Franc Kos, Stanko Kojić, Vlastimir Golijan i Zoran Goronja imali genocidnu nameru, već ih je osudilo za zločin protiv čovječnosti na području Srebrenice u julu 1995. godine.
(Srna)
