Više hiljada učesnika gej parade prošlo je danas centralnim zagrebačkim ulicama bez incidenata, a pratilo ih je oko 400 policajaca.
Jedanaesti "Zagreb prajd" (Zagreb Pride) održan je pod sloganom "Imamo porodicu, hiljadugodišnji hrvatski san", a povorku je duž celog puta sa svih strana obezbeđivala policija.
Prema procenama policije na skupu je bilo između 1.500 i 2.000 učesnika, dok su novinari procenili da ih je bilo oko 3.000.
U povorci su bile LGBT osobe koje su se držale za ruke, ali i nekoliko porodica sa decom.
Kao i ranijih godina, povorka je praćena bubnjevima i zviždaljkama krenula s Trga žrtava fašizma kroz Jurišićevu ulicu, pa preko Trga bana Jelačića, Ilicu, Gundulićevu, Teslinu do parka Zrinjevac gde je održan prigodni program.
U povorci su bili i ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić i pisac Predrag Matvejević, kao i aktivisti iz susednih država, među kojima i iz Srbije.
Pusić je istakla da je vidljiv napredak u odnosu na prethodni period, te da pre 10 godina učesnici gej parade nisu mogli da prođu Zagrebom.
Pusićeva koja od početka podržava Zagreb prajd izjavila je novinarima da je činjenica da je ova povorka postala zabavna manifestacija koja se uspešno bori protiv diskriminacije.
Ona je rekla da veruje da će u većem delu biti prihvaćen zakon kojim bi se izjednačila prava istopolnih i heteroseksualnih porodica.
Činjenicu da je jedini ministar u povorci obrazložila je da članovi vlade nisu došli jer Zagreb prajd nije visokorizična manifestacija kakav je bio Split prajd.
"Ipak, još ćemo se načekati dok neki političar kaže da je gej", rekla je.
Pored brojnih zastava duginih boja, isticali su se tranparenti "Imamo porodicu, hiljadugodišnji hrvatski san", "Mržnja nije porodična vrednost", "Uništimo fašizam, podržimo aktivizam", "Porodica u transu".
Poruka parade je da nije dovoljno imati samo dve osobe različitog pola i njihovo biološko potomstvo da bi se moglo govoriti o porodici, te da je ljubav ta koja okuplja i čini jednu zajednicu porodicom, a istopolne, raznopolne, homoseksualne i heteroseksualne zajednice su porodica.
Organizatori su istakli da se i ovom paradom želi upozoriti na pravo lezbijki, gejeva, biseksualaca, transrodnih, interseksualnih i kvir osoba da svoje živote urede onako kako žele.
Oni su naglasili da ne prihvataju poruke u kojima se navodi da njihove porodice ne postoje.
Ombudsman za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić izjavila je da je danas osim kao lice ne čelu institucije koja se bori protiv diskriminacija u povorci i zbog svojih prijatelja koji nemaju dovoljno hrabrosti danas biti s njima i "koji ne žive svoje, nego tuđe živote".
Za homofoba godine izabran je splitski gradonačelnik Željko Kerum za koga je glasalo više ljudi nego za kardinala Josipa Bozanića, saborskog poslanika Zorana Vinkovića i još nekih ličnosti koje su se proslavile neprimerenim izjavama. Kerum je pobednik jer je za razliku od prošle godine sada preduzeo sve da spreči skup u Splitu.
Homofrend godine je književnik i novinar Boris Dežulović, čiji su takmaci bili ministar uprave Arsen Bauk, književnik Jurica Pavičić, profesorka Ksenija Turković i TV ličnost Danijela Trbović.
U izjavi za Tanjug jedan od organizatora Zagreb prajda Ivan Novosel izrazio je zadovoljstvo odzivom.
Na konstataciju kako već nekoliko godina nije bilo incidenata, Novosel je rekao da je "Zagreb prajd nekim novinarima dosadan jer nema pisanja iz domena crne hronike", ali da je ideja parade ponosa da širi ljubav i slobodu i razumevanje jednih prema drugima.
Ističući da su na Zagreb prajdu bili prisutni i gej aktivisti iz zemalja regiona, pa i iz Srbije, Novosel je rekao da postoji razmena aktivista i saradnja udruženja.
"Ipak, u svakoj zemlji politička situacija je drugačija i svaka LGBT zajednica mora iznedriti svoj prajd. U ime Zagreb prajda možemo im obećati da ćemo biti sestrinski prajd i dati im podršku, ljubav i poštovanje", rekao je Novosel.
Ombudsman Ljubićić je rekla Tanjugu da utisci sa ovogodišnjeg Zagreb prajda "govore o rastu praga tolerancije građana Zagreba".
"Bila sam ponosna i na situaciju kakva je bila u Splitu, bez obzira što je bilo mnogo policijskih snaga, ali sam bila srećna zbog onog dela građana Splita koji su podržali prajd, ali i onih koji su bili s druge strane ograde, a nisu pravili ekscese. Nije bilo incidentnih situacija koja su se odnosila na povorku",podsetila je ona.
Zagrebačka policija večeras je potvrdila da je prajd prošao bez incidenata i zahvalila se građanima na razumevanju i poštovanju policijskih uputstava.
Kako su naveli u saopštenju, oko 1.000 ljudi krenulo je s Trga žrtava fašizma do Trga bana Jelačića gde je povorka narasla na oko 2.000 učesnika.
Na Zrinjevcu, gde se održavao program Zagreb Prajda, prisutno je bilo između 1.500 i 2.000 ljudi.
Pošto je organizator ovog okupljanja zatražio od nadležnih službi održavanje normalnog režima saobraćaja, povremeno je na trasi kretanja dolazilo do zaustavljanja i preusmeravanja tramvajskog saobraćaja, zbog čega je policija zahvalila građanima na pridržavanju uputstava.
Policija je intervenisala samo jednom i to na trgu bana Jelačića kad su zbog kršenja javnog reda i mira uhapsili pijanog 47-godišnjaka koji je psovao u blizini policije.
Pripadnici policijskog obezbeđenja kojih je bilo 419 iz redova redovne i interventne policije, kao i policajaca u civilu, nekoliko su puta legitimisali lica koja su se kretala blizu povorke, a koja su im se učinila sumnjivim.
Ovogodišnju Povorku ponosa podržao je i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, a podrška je ranije stigla i od UN.
"Prvi put je neki državni zvaničnik upoznao one za čija se prava direktno borimo. Radi se o grupi koju je okupio Zagreb pride, od desetak parova i porodica. Neki imaju decu, neki planiraju decu. Upravo njima će novi Zakon ići u korist. Njih je danas upoznao predsednik, i oni su mu ispričali svoje lične priče", preneo je Marko Jurčić, jedan od koordinatora Zagreb prajda.
Kabinet predsednika saopštio je da je u razgovoru bilo reči o potrebi da se odnosi u homoseksualnim porodicama urede zakonom, kao i drugi međuljudski odnosi jer se takve porodice susreću sa svakodnevnim problemima kao i heteroseksualne.
Lane se protivnici gej parade, održane u vreme kad je Hrvatska čekala odluku EU o završetku pregovora i sedam dana nakon napada na učesnike povorke u Splitu, nisu ni pojavili na ulicama niti su mogli održati svoj kontramiting.
Prošle subote održana je i druga gej parada u Splitu koja je, za razliku od prve, prošla bez incidenata.
Paradu u kojoj je u najvećem dalmatinskom gradu bilo više od 500 učesnika, obezbeđivalo je oko 900 policajaca.
Ovogodišnjem Zagreb prajdu prethodio je kontroverzni spot u kome devojčica pali lutke Barbi i Kena, a onda se budi u lezbejskoj familiji, čime se na simbolični način obračunava s heteroseksualnim porodicama.
Taj spot doživeo je oštre osude javnosti, pa i iz redova LGBT populacije, uključujući i njihova vodeća udružanje "Kontra" i "Iskorak", a novinar Drago Pilsel, inače podržavalac gej parade, žalio se ombudsmanu za ravnopravnost polova.
Spot je narednog dana povučen.
(agencije/MONDO)
