Ivica Dačić je danas zatražio od Tomislava Nikolića i dobio mandat za sastav nove vlade Srbije.
Mandatar za sastav nove Vlade Srbije Ivica Dačić rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu.
Osnovnu školu je završio u Žitorađi kod Prokuplja, gimnaziju u Nišu, a Fakultet političkih nauka, odsek žurnalistike, u Beogradu 1989. godine.
Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. godine je izabran za prvog predsednika Mladih socijalista Beograda.
Početkom devedesetih bio je urednik u listu Socijalističke partije Srbije (SPS) "Epoha", koji se ubrzo ugasio.
Član SPS-a je od sredine 1991. godine.
Bio je šef Informativno-propagandnog štaba SPS na izborima 1992. i 1993, zatim poslanik u Veću građana u prvoj skupštini SRJ, član Izvršnog odbora Glavnog odbora (IO GO) i potpredsednik Saveta za informisanje i propagandu SPS.
U najuže rukovodstvo stranke, za člana IO GO, sa najviše dobijenih glasova, izabran je na Drugom kongresu SPS 26. oktobra 1992.
Na istu funkciju ponovo je izabran na narednom kongresu 1996, kada su sprovedene velike kadrovske promene u rukovodstvu stranke, i od 27 članova IO GO, izabranih 1992, ostalo samo petoro, među kojima i on. Nakon toga je osam godina bio portparol SPS.
Za predsednika beogradskih socijalista izabran je 10. februara 2000. i ponovo 5. decembra 2000. na Izbornoj konferenciji Gradskog odbora SPS.
Na Šestom kongresu SPS, 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika GO SPS.
Za predsednika SPS-a izabran je na Sedmom kongresu partije 3. decembra 2006. godine pobedivši u drugom krugu protivkandidata Milorada Vučelića. Dačić je dobio 1287, a Vučelić 792 glasa delegata.
Od 1996. Dačić je bio poslanik u Veću građana Skupštine SRJ i predsednik Odbora za javno informisanje, a od juna 1977. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. U aprilu 1999. Savezna vlada ga je
imenovala za člana UO Tanjuga, a početkom maja za predsednika saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
U prelaznoj vladi Srbije, posle petooktobarskih promena (od oktobra 2000. do januara 2001), bio je koministar Srbije za informisanje sa Biserkom Matić (DOS) i Bogoljubom Pejčićem (SPO).
Na saveznim izborima 24. septembra 2000. izabran je za poslanika u Veću građana Skupštine SRJ i potom za člana Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine.
Od 2003. godine je narodni poslanik u Skupštini Srbije, šef poslaničke grupe SPS-a. Od 2007. je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije.
U vladi Srbije izabranoj 7. jula 2008. godine Dačić je prvi potpredsednik vlade (zamenik premijera) i ministar policije.
Član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Bio je kandidat SPS-a za izborima za predsednika Srbije 13. juna 2004. godine kada je dobio 125.952 glasa ili 4,04 odsto glasova birača.
Na predsedničkim izborima 2012. godine osvojio je 556.013 glacova i treće mesto. Koalicija okupljena oko SPS je na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojio 44 poslanička mandata, odnosno 14,53 odsto.
Njegovo ime nalazilo se na spisku ličnosti iz okruženja predsednika Miloševića kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU.
Bio je predsednik košarkaškog kluba Partizan, predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Za predsednika rukometnog kluba Partizan izabran je 23. juna 2007. godine.
Dobitnik je nagrade "Najevropljanin" za doprinos evropskim integracijama Srbije.
Govori ruski i engleski jezik. Oženjen je Sanjom i imaju sina Luku i kćerku Andreu.
(Beta)
Osnovnu školu je završio u Žitorađi kod Prokuplja, gimnaziju u Nišu, a Fakultet političkih nauka, odsek žurnalistike, u Beogradu 1989. godine.
Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. godine je izabran za prvog predsednika Mladih socijalista Beograda.
Početkom devedesetih bio je urednik u listu Socijalističke partije Srbije (SPS) "Epoha", koji se ubrzo ugasio.
Član SPS-a je od sredine 1991. godine.
Bio je šef Informativno-propagandnog štaba SPS na izborima 1992. i 1993, zatim poslanik u Veću građana u prvoj skupštini SRJ, član Izvršnog odbora Glavnog odbora (IO GO) i potpredsednik Saveta za informisanje i propagandu SPS.
U najuže rukovodstvo stranke, za člana IO GO, sa najviše dobijenih glasova, izabran je na Drugom kongresu SPS 26. oktobra 1992.
Na istu funkciju ponovo je izabran na narednom kongresu 1996, kada su sprovedene velike kadrovske promene u rukovodstvu stranke, i od 27 članova IO GO, izabranih 1992, ostalo samo petoro, među kojima i on. Nakon toga je osam godina bio portparol SPS.
Za predsednika beogradskih socijalista izabran je 10. februara 2000. i ponovo 5. decembra 2000. na Izbornoj konferenciji Gradskog odbora SPS.
Na Šestom kongresu SPS, 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika GO SPS.
Za predsednika SPS-a izabran je na Sedmom kongresu partije 3. decembra 2006. godine pobedivši u drugom krugu protivkandidata Milorada Vučelića. Dačić je dobio 1287, a Vučelić 792 glasa delegata.
Od 1996. Dačić je bio poslanik u Veću građana Skupštine SRJ i predsednik Odbora za javno informisanje, a od juna 1977. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. U aprilu 1999. Savezna vlada ga je
imenovala za člana UO Tanjuga, a početkom maja za predsednika saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.
U prelaznoj vladi Srbije, posle petooktobarskih promena (od oktobra 2000. do januara 2001), bio je koministar Srbije za informisanje sa Biserkom Matić (DOS) i Bogoljubom Pejčićem (SPO).
Na saveznim izborima 24. septembra 2000. izabran je za poslanika u Veću građana Skupštine SRJ i potom za člana Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine.
Od 2003. godine je narodni poslanik u Skupštini Srbije, šef poslaničke grupe SPS-a. Od 2007. je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije.
U vladi Srbije izabranoj 7. jula 2008. godine Dačić je prvi potpredsednik vlade (zamenik premijera) i ministar policije.
Član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Bio je kandidat SPS-a za izborima za predsednika Srbije 13. juna 2004. godine kada je dobio 125.952 glasa ili 4,04 odsto glasova birača.
Na predsedničkim izborima 2012. godine osvojio je 556.013 glacova i treće mesto. Koalicija okupljena oko SPS je na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojio 44 poslanička mandata, odnosno 14,53 odsto.
Njegovo ime nalazilo se na spisku ličnosti iz okruženja predsednika Miloševića kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU.
Bio je predsednik košarkaškog kluba Partizan, predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Za predsednika rukometnog kluba Partizan izabran je 23. juna 2007. godine.
Dobitnik je nagrade "Najevropljanin" za doprinos evropskim integracijama Srbije.
Govori ruski i engleski jezik. Oženjen je Sanjom i imaju sina Luku i kćerku Andreu.
(Beta)
