Rusiji je važno da zadrži energetske interese u Srbiji, ali im mi nismo u centru pažnje. Amerikanci zabrinuti da se Srbija u potpunosti okreće Rusiji.
Srbija nije u regionu koji je za Moskvu najvažniji, što znači da je Rusija zbog Beograda spremna da tek u izvesnoj meri zategne odnose sa SAD i nekim drugim zapadnim zemljama, ali ne i da rizikuje veće tenzije, ocenjuju srpski analitičari.
Dragomir Anđelković, istoričar i ekonomista, rekao je za "Politiku" da unutar Srbije, kada je reč o evroatlantskim centrima moći, Rusi postupaju po principu "ne dirajte naše energetske interese, a mi ozbiljno nećemo ugrožavati ostale vaše".
On navodi da se politički interes Rusije do sredine prošle decenije "ograničavao na to da se, pre svega načelnom podrškom kosovskoj politici Srbije, ali i podrškom očuvanju dejtonskog statusa Republike Srpske, te u domenu kulturne saradnje, umanji ne samo političko već i svestrano društveno udaljavanje Srbije od Rusije".
Onda Moskva u odnose sa Srbijom, dodaje Anđelković, unosi i stratešku dimenziju vezanu za rusku energetsku geopolitiku, a postalo joj je bitno i pariranje širenju NATO-a.
Kako kaže Anđelković, Rusiji je bitno da u NATO više ne uđe nijedna od bivših sovjetskih republika, pre svega Ukrajina, a blokada procesa takozvanih evroatlantskih integracija na srpskom prostoru za nju ima nemali simbolički značaj.
Istraživač Centra za međunarodne bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković rekao je da Srbija nije među prioritetnim partnerskim državama Rusije, nego su to pre svega bivše članice SSSR-a.
Rusija, smatra Novaković, pre svega vidi Srbiju kao korisnu evropsku državu sa kojom može povećati svoj ekonomski uticaj, kao i prisustvo energetskim sektorima regiona.
"Rusiji je Srbija korisna i kao vojno neutralna država, odnosno država van NATO-a, koja će podržavati ruske inicijative u multilateralnim forumima", rekao je Novaković.
Stručnjaci za bezbednost za "Politiku" ocjenjuju da to što će elementi američkog antiraketnog štita biti razmešteni u Rumuniji, u blizini Srbije, ne povećava interesovanje Rusije za Srbiju.
Sa druge strane, prema SAD je zabrinuta zbog uspeha Ivice Dačića i kako bi to moglo da se odrazi na evrointegracije Srbije.
Probijanje Ivice Dačića na poziciju predsednika vlade izaziva zabrinutost kad je reč o nastojanjima Srbije da se kvalifikuje za članstvo u EU, konstatovano je na temu tekuće rekonfiguracije srpskog političkog vrha u radio komentaru američkog "Nacionalnog radija", prenosi "Danas".
U tekstu pod naslovom "Amerika skeptična prema koaliciji SNS i SPS" dopisnik "Danasa" iz Vašingtona prenosi da ugledni "Vašington Post", uz podsećanje da je lider SPS u dva navrata, posle majskih zbora, odlazio u posetu Moskvi, takođe predviđa značajne političke promene u Srbiji, sa upozorenjem da je usledilo Dačićevo raskidanje savezništva sa proevropskom DS i povezivanje sa proruskim nacionalistima iz SNS.
U sporadičnim medijskim reagovanjima na beogradsku rokadu, kako navodi "Danas", dominiraju podsećanja na "crveno-crnu koaliciju Milošević-Šešelj iz 90-ih godina".
Registruje se i sadašnje Dačićevo distanciranje od tog perioda, ali i uz obavezno podsećanje da je tu reč, kako navodi Nacionalni radio, o "Miloševićevom poslušniku i egzekutoru u obračunima sa demokratskom Srbijom".
Dačić je u jeku Miloševiće vladavine bio njegov glasnogovornik, da bi posle 2000. preuzeo partiju i počeo da kreše ponešto od nasleđa svog prethodnika.
Ipak, američki i ostali zapadni diplomati u Beogradu, u njemu mnogo više vide oportunistu nego reformatora, kakvim on nastoji da se predstavi u javnosti, naveo je Nacionalni radio, a preneo je "Danas".
Dopisnik lista piše da nije neobično zazvučalo kratko reagovanje Obamine administracije na vest da je Dačiću poveren mandat za sastav buduće vlade u Beogradu - "SAD će sarađivati sa svakom vladom koja će u Srbiji biti formirana na legitiman način".
Prema dostupnim tumačenjima, u onoj jednoj rečenici iz centra Obamine diplomatije, raspoznaje se i određeni znak pitanja nad dilemom šta se dalje može očekivati na relacijama između Vašingtona i Beograda, kako u sferi bilateralnih odnosa, tako i, uopšte, u razrešavanju ostalih poznatih problema na našem delu Balkana - sad kad tu štafetu u ime Srbije preuzima novopromovisana liderska trojka Nikolić-Dačić-Vučić, piše "Danas".
(agencije/MONDO)
Dragomir Anđelković, istoričar i ekonomista, rekao je za "Politiku" da unutar Srbije, kada je reč o evroatlantskim centrima moći, Rusi postupaju po principu "ne dirajte naše energetske interese, a mi ozbiljno nećemo ugrožavati ostale vaše".
On navodi da se politički interes Rusije do sredine prošle decenije "ograničavao na to da se, pre svega načelnom podrškom kosovskoj politici Srbije, ali i podrškom očuvanju dejtonskog statusa Republike Srpske, te u domenu kulturne saradnje, umanji ne samo političko već i svestrano društveno udaljavanje Srbije od Rusije".
Onda Moskva u odnose sa Srbijom, dodaje Anđelković, unosi i stratešku dimenziju vezanu za rusku energetsku geopolitiku, a postalo joj je bitno i pariranje širenju NATO-a.
Kako kaže Anđelković, Rusiji je bitno da u NATO više ne uđe nijedna od bivših sovjetskih republika, pre svega Ukrajina, a blokada procesa takozvanih evroatlantskih integracija na srpskom prostoru za nju ima nemali simbolički značaj.
Istraživač Centra za međunarodne bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković rekao je da Srbija nije među prioritetnim partnerskim državama Rusije, nego su to pre svega bivše članice SSSR-a.
Rusija, smatra Novaković, pre svega vidi Srbiju kao korisnu evropsku državu sa kojom može povećati svoj ekonomski uticaj, kao i prisustvo energetskim sektorima regiona.
"Rusiji je Srbija korisna i kao vojno neutralna država, odnosno država van NATO-a, koja će podržavati ruske inicijative u multilateralnim forumima", rekao je Novaković.
Stručnjaci za bezbednost za "Politiku" ocjenjuju da to što će elementi američkog antiraketnog štita biti razmešteni u Rumuniji, u blizini Srbije, ne povećava interesovanje Rusije za Srbiju.
Sa druge strane, prema SAD je zabrinuta zbog uspeha Ivice Dačića i kako bi to moglo da se odrazi na evrointegracije Srbije.
Probijanje Ivice Dačića na poziciju predsednika vlade izaziva zabrinutost kad je reč o nastojanjima Srbije da se kvalifikuje za članstvo u EU, konstatovano je na temu tekuće rekonfiguracije srpskog političkog vrha u radio komentaru američkog "Nacionalnog radija", prenosi "Danas".
U tekstu pod naslovom "Amerika skeptična prema koaliciji SNS i SPS" dopisnik "Danasa" iz Vašingtona prenosi da ugledni "Vašington Post", uz podsećanje da je lider SPS u dva navrata, posle majskih zbora, odlazio u posetu Moskvi, takođe predviđa značajne političke promene u Srbiji, sa upozorenjem da je usledilo Dačićevo raskidanje savezništva sa proevropskom DS i povezivanje sa proruskim nacionalistima iz SNS.
U sporadičnim medijskim reagovanjima na beogradsku rokadu, kako navodi "Danas", dominiraju podsećanja na "crveno-crnu koaliciju Milošević-Šešelj iz 90-ih godina".
Registruje se i sadašnje Dačićevo distanciranje od tog perioda, ali i uz obavezno podsećanje da je tu reč, kako navodi Nacionalni radio, o "Miloševićevom poslušniku i egzekutoru u obračunima sa demokratskom Srbijom".
Dačić je u jeku Miloševiće vladavine bio njegov glasnogovornik, da bi posle 2000. preuzeo partiju i počeo da kreše ponešto od nasleđa svog prethodnika.
Ipak, američki i ostali zapadni diplomati u Beogradu, u njemu mnogo više vide oportunistu nego reformatora, kakvim on nastoji da se predstavi u javnosti, naveo je Nacionalni radio, a preneo je "Danas".
Dopisnik lista piše da nije neobično zazvučalo kratko reagovanje Obamine administracije na vest da je Dačiću poveren mandat za sastav buduće vlade u Beogradu - "SAD će sarađivati sa svakom vladom koja će u Srbiji biti formirana na legitiman način".
Prema dostupnim tumačenjima, u onoj jednoj rečenici iz centra Obamine diplomatije, raspoznaje se i određeni znak pitanja nad dilemom šta se dalje može očekivati na relacijama između Vašingtona i Beograda, kako u sferi bilateralnih odnosa, tako i, uopšte, u razrešavanju ostalih poznatih problema na našem delu Balkana - sad kad tu štafetu u ime Srbije preuzima novopromovisana liderska trojka Nikolić-Dačić-Vučić, piše "Danas".
(agencije/MONDO)
