Proslava godišnjice Milanskog edikta u Nišu opet je došla u centar pažnje, ali ne zbog pape i gigantskog krsta, već zbog spomenika caru Konstantinu.
Tek što je spomenik u Nišu otvoren, razvila se polemika zbog natpisa koji "bode oči", prenose "Južne vesti".
Slavnom rimskom caru, inače rođenom na prostoru današnjeg Niša, koji je prvi priznao hrišćanstvo kao zvaničnu religiju 313. godine nove ere, podignut je spomenik na Nišavskom keju, iznad jedinog gradskog toaleta.
Lik cara Konstantina na spomeniku uokviren je natpisom na latinskom i srpskom jeziku: "In hoc signo vinces - Pod ovim znakom pobedices".
Glavna zamerka autorima je da nema slova "ć" i "š", ali i to što je natpis na srpskom napisan latinicom.
Mnogima je ostalo nejasno i zašto je na spomeniku upisana 312. godina, a ne 313. g.n.e. kada je Konstantin doneo Milanski edikt.
Autor spomenika vajar Mile Kocev protiv "branitelja" ćirilice, ističe svoju umetničku slobodu, istina bez objašnjenja zašto, kada je već koristio lartinična slova nije upotrebio "kvržice", te spomenik ostade nepismen.
Što se godine tiče, Kocev kaže da će tek sa "pomoćnom tablom" njegovo delo moći da se shvati.
"Planirano je da se pored ovog obeležja postavi tabla koja bi na pet jezika bliže pojasnila značaj spomenika.
Na tabli bi trebalo da piše da je Niš mesto rođenja cara Konstantina, da je Konstantin preminuo u Izmiru, a sahranjen u Konstantinopolju. Takođe, bila bi objašnjenja i "sporna" 312. godina kada je uoči bitke kod Milvijskog mosta Konstantin ugledao na nebu Hristov monogram i naredio vojnicima da taj znak stave na svoje zastave i štitove", prenose "Južne vesti" objašnjenje Koceva.
Proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta trebalo je da bude posebno svečano obeležena u Nišu, Konstantinovom rodnom kraju.
Osim što je to bila prilika da papa konačno dođe u Srbiju, što je izazvalo brojne polemike u crkvenim krugovima i šire, planirana je bila i izgradnja gigantskog krsta od 80 metara, najvećeg na Balkanu, od koga, izgleda, neće biti ništa.
(MONDO)
Slavnom rimskom caru, inače rođenom na prostoru današnjeg Niša, koji je prvi priznao hrišćanstvo kao zvaničnu religiju 313. godine nove ere, podignut je spomenik na Nišavskom keju, iznad jedinog gradskog toaleta.
Lik cara Konstantina na spomeniku uokviren je natpisom na latinskom i srpskom jeziku: "In hoc signo vinces - Pod ovim znakom pobedices".
Glavna zamerka autorima je da nema slova "ć" i "š", ali i to što je natpis na srpskom napisan latinicom.
Mnogima je ostalo nejasno i zašto je na spomeniku upisana 312. godina, a ne 313. g.n.e. kada je Konstantin doneo Milanski edikt.
Autor spomenika vajar Mile Kocev protiv "branitelja" ćirilice, ističe svoju umetničku slobodu, istina bez objašnjenja zašto, kada je već koristio lartinična slova nije upotrebio "kvržice", te spomenik ostade nepismen.
Što se godine tiče, Kocev kaže da će tek sa "pomoćnom tablom" njegovo delo moći da se shvati.
"Planirano je da se pored ovog obeležja postavi tabla koja bi na pet jezika bliže pojasnila značaj spomenika.
Na tabli bi trebalo da piše da je Niš mesto rođenja cara Konstantina, da je Konstantin preminuo u Izmiru, a sahranjen u Konstantinopolju. Takođe, bila bi objašnjenja i "sporna" 312. godina kada je uoči bitke kod Milvijskog mosta Konstantin ugledao na nebu Hristov monogram i naredio vojnicima da taj znak stave na svoje zastave i štitove", prenose "Južne vesti" objašnjenje Koceva.
Proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta trebalo je da bude posebno svečano obeležena u Nišu, Konstantinovom rodnom kraju.
Osim što je to bila prilika da papa konačno dođe u Srbiju, što je izazvalo brojne polemike u crkvenim krugovima i šire, planirana je bila i izgradnja gigantskog krsta od 80 metara, najvećeg na Balkanu, od koga, izgleda, neće biti ništa.
(MONDO)
