Vi se nalazite ovde: Mondo > Info > Hronika i Društvo

Da li je Srbija kolevka metalurgije

0 komentara

10. jul 2012. 02:03

Velika Britanija će nam pomoći da nađemo odgovor na ovo pitanje uz donaciju od pola miliona funti u naredne tri godine.

Foto: FoNet

Posle višedecenijskih istraživanja, nalazi srpskih arheologa biće udruženi sa naučnim znanjem i ekspertizom inostranih stručnjaka na projektu Razvoj metalurgije u Evroaziji, koji će naredne tri godine u Srbiji sa pola miliona funti finansirati Istraživački savet Velike Britanije, rečeno je juče na konferenciji povodom početka radova.

Iskopavanja će tokom ovog i narednog leta izvoditi sedam ustanova iz tri zemlje, Srbije, Velike Britanije i Nemačke, na teritoriji Prokuplja i Priboja, rečeno je na konferenciji za novinare "Da li je Srbija kolevka metalurgije" u atrijumu Narodnog muzeja.

Projekat "Razvoj metalurgije u Evroaziji, evolucija, organizacija i upotreba ranih metala na Balkanu", autora Miljane Radivojević, Bena Robertsa sa Univerziteta u Duramu i Tilo Rerna, je nastavak petogodišnje saradnje Univerzitetskog koledža u Londonu, Narodnog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju.

Projekat je nastavak doktorskog rada arheologa Miljane Radivojević na Univerzitetskom koledžu u Londonu o trenutno najstarijoj dokumentovanoj metalurgiji na svetu staroj 7.000 godina, čiji su tragovi na lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji.

"Važnost metalurgije je u tome što je to prvi momenat kada je čovek transformisao materiju i pobedio prirodu, tako što je uspeo da od neuglednog komada rude stvori sjajni metal, što je fasciniralo mnoge arheologe pre nas", izjavila je Radivojević.

Prema njenim rečima, iskopavanja će se vršiti na tri lokaliteta - Belovode, Prokuplje i Jarmovac u jugozapadnoj Srbiji.

Oni predastavljaju dokaze za lanac metalurške produkcije, gde je na Belovodu pronađena proizvodnja metala, koji se na Pločniku lio i kovao u alatke, a pretpostavljamo da su rude stizale iz istočne i jugozapadne Srbije, predočila je ona.

Ministar kulture Predrag Marković rekao je da Srbija čuva čitavu mrežu različitih nalazišta iz perioda 5.000 godina p.n.e, ali nije bila u mogućnosti da ih istraži, zbog čega je važno uključenje stranih partnera, uz granciju od 500.000 funti.

Mnogo važnije je da će se iskustvo rada na terenu dodatno vrednovati u laboratorijskom radu, što do sada nismo bili u mogućnosti, rekao je on.

Ambasador Velike Britanije Majkl Devenport je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je potpisan ugovor između britanskih, srpskih i nemačkih stručnjaka i institucija tri zemlje na projektu iz oblasti arheologije, od međunarodne važnosti.

Direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin je naglasila da je projekat naročito značajan jer je zasnovan na višedecenijskim istraživanjima srpskih arheologa, koja nikad nisu objavljena.

Ona je naglasila da će to biti najveća investicija ikada uložena u arheologiju u Srbiji.

Jedan od autora Projekta Ben Roberts predočio je da je potvrđeno da je Balkanska metalurgija najstarija na svetu, stara 7.000 godina, a da zajednički projekat, koji će raditi u Srbiji, ima cilj da odgovori na pitanja zašto i kako?

Autor i profesor Instituta za arheologiju Koledža u Londonu Tilo Reren je ukazao na još jedan značaj istaraživanja, koje će u prekograničnoj saradnji združiti i strije i mlade arheologe, na bazi koju su postavili arheolozi Srbije.

Direktor Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža u Londonu Stiven Šenan je istakao da je projekat, koji će se voditi u Srbiji, ne samo lokalnog, već globalnog interesa, od ogromnog značaja.

(FoNet)