Ukoliko budu nastavljeni sadašnji vremenski uslovi, preti da skoro prepolovi rod jarih kultura u Srbiji, a stručnjaci upozoravaju da odavno u zemlji nije preovlađivala ovakva klimatska situacija i da sve podseća na 2000. godinu kada su zbog suše prinosi bili značajno smanjeni.
Posebno su pogođeni kukuruz, uljarice - soja, suncokret, šećerna repa, povrće, kod voća došlo je do žućenja i opadanja listova.
Agrometeorolozi procenjuju da je palo svega 25 procenata od ukupno prosečnih kiša za ovaj period, što je svakako pogodilo useve, izjavio je danas Tanjugu ekspert Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković, dodajući da štetno dejstvo ima i topao vetar - fen.
Stanković, koji je savetnik predsednika PKS za poljoprivredu, ukazao je da su jare kulture sada u vegetativnom periodu, tzv. generativnoj feno fazi, kada su im najpotrebniji kiša i vlaga, dodajući da kod ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura haraju insekti, i to nanosi veliku štetu.
Stanković je rekao da meteorolozi predviđaju, u roku od tri do četiri dana, kišu, dodajući da ona međutim, mora da bude "umerena, tiha i dugotrajna, ne bi li dobro natopila njive, i koliko-toliko povratila u punu vegetaciju ove useve".
"Računa se, ukoliko bi bilo kiše, da bi gubitak bio 10 do 15, najviše 20 procenata. Međutim, ukoliko se nastavi sa ovakvim klimatskim uslovima, preti prava katastrofa", zaključio je Stanković.
Upravnik Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Đorđe Jocković kazao je da aktuelna suša ozbiljno preti prinosima poljoprivrednih proizvoda, a dugoročna vremenska prognoza ne daje nikakav povod za optimizam.
Jocković je istakao da odavno u Srbiji nije vladala ovako nepovoljna vremenska situacija i da ga sve podseća na 2000. godinu kada su zbog suše prinosi bili značajno smanjeni.
Jocković je precizirao da su sušom najviše pogođeni kukuruz, šećerna repa i soja, ali da "posledice oseća čak i suncokret koji je poznat kao tolerantna biljka na vremenske uticaje".Agrometeorolozi procenjuju da je palo svega 25 procenata od ukupno prosečnih kiša za ovaj period, što je svakako pogodilo useve, izjavio je danas Tanjugu ekspert Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković, dodajući da štetno dejstvo ima i topao vetar - fen.
Stanković, koji je savetnik predsednika PKS za poljoprivredu, ukazao je da su jare kulture sada u vegetativnom periodu, tzv. generativnoj feno fazi, kada su im najpotrebniji kiša i vlaga, dodajući da kod ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura haraju insekti, i to nanosi veliku štetu.
Stanković je rekao da meteorolozi predviđaju, u roku od tri do četiri dana, kišu, dodajući da ona međutim, mora da bude "umerena, tiha i dugotrajna, ne bi li dobro natopila njive, i koliko-toliko povratila u punu vegetaciju ove useve".
"Računa se, ukoliko bi bilo kiše, da bi gubitak bio 10 do 15, najviše 20 procenata. Međutim, ukoliko se nastavi sa ovakvim klimatskim uslovima, preti prava katastrofa", zaključio je Stanković.
Upravnik Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Đorđe Jocković kazao je da aktuelna suša ozbiljno preti prinosima poljoprivrednih proizvoda, a dugoročna vremenska prognoza ne daje nikakav povod za optimizam.
Jocković je istakao da odavno u Srbiji nije vladala ovako nepovoljna vremenska situacija i da ga sve podseća na 2000. godinu kada su zbog suše prinosi bili značajno smanjeni.
"Na lakšem zemljištu i na površinama na kojima nije primenjena agrotehnika, kukuruz je gotovo potpuno izgoreo i teško da će bilo kakva eventualna kiša učiniti da se situacija promeni. Na tim površinama već sada je jasno da će rod biti slabiji za najmanje 30 do 50 odsto", istakao je Jocković.
Ovogodišnja suša ponovo je aktuelizovala pitanje intenziviranja navodnjavanja u Srbiji, u kojoj se pod zalivnim sistemima trenutno nalazi 200.000 hektara, odnosno ispod pet odsto od ukupno 4,2 miliona hektara obradivih površina.
U evropskim zemljama taj procenat je višestruko veći.
U aprilu ove godine počeli su radovi na velikom projektu navodnjavanja u Srbiji u koji će u naredne četiri godine biti uloženo oko pet milijardi evra.
U predstojećem četvorogodišnjem priodu trebalo bi da bude navodnjavano 1,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, šest puta više nego sada.
(Tanjug)
