Ideja pojedinih kompanija da banke treba da zamrznu dugove je nerealna, a te firme bi prvo trebale da kupcima omoguće višegodišnji poček, smatraju ekonomisti.
Ideja pojedinih kompanija da banke zamrznu potraživanja prema privredi i građanima na dve godine nije realna i ostvariva, ali bi država trebalo da nađe mehanizme da u saradnji sa bankama pomogne kompanijama u prevazilaženje teške ekonomske situacije, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je ideja da se zamrznu potraživanja na dve godine u ovoj situaciji nerealna i nemoguća jer bi to istovremeno značilo da bi štednja građana u bankama trebalo da bude zamrznuta takođe, odnosno da banke ne plaćaju kamate na štednju.
"Takođe, trebalo bi, recimo, očekivati od onih koji su plasirali ovu ideju, od kompanije 'Delta', da omoguće svojim kupcima da za dve godine ne plaćaju proizvode, a da mogu da se njima koriste", dodao je on.
Prema rečima Savića, "to je jedna od nadrealnih ideja koja je na prvi pogled prihvatljiva, ali je potpuno nerealna i nemoguća za sprovođenje".
Međutim, kako je naveo, to ne znači da se neki deo te ideje ne može sprovesti, i najveća pomoć za privredu i stanovništvo bila bi da banke snize kamatne stope "koje su u Srbiji nepristojno visoke, uz svo uvažavanje činjenice da banke imaju relativno visoke troškove na osnovu kojih određuju kamate".
Savić je naglasio da treba imati u vidu da su u "teško oboleloj srpskoj privredi jedino banke zabeležile prilično visok profit, znači da imaju prostor da pomognu privredi ako to žele".
On je izrazio uverenje da će banke brzo, htele-ne htele, biti stavljene u dilemu ili da se povuku sa srpskog tržišta ili da traže neko rešenje jer je četvrtina kredita problematična.
"Banke imaju potencijala, ali je pitanje da li imaju volje, buduća vlada treba da 'privoli' banke da uvaže situaciju u kojoj se nalaze stanovništvo i privreda i da koliko je moguće pomognu ozdravljenju privrede, odnosno olakšavanje vraćanja kredita", dodao je Savić.
Kako je ocenio, većina banaka živi relativno dobro i dok je tako ništa neće preduzimati, ali država treba da bude aktivnija, poštujući činjenicu da je ovo tržišna ekonomija, da određenim mehanizmima podstakne banke da budu socijalno odgovornije da snose teret ekonomske krize.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić složio se da ideja o zamrzavanju potraživanja nije realna jer bi neko morao da pokrije rizik banaka.
"To bi mogla država kroz neke subvencije da pokrije, ali mi nemamo prostora u budžetu za tako nešto", napomenuo je on.
Prema rečima Grubišića, mogući su razni načini refinansiranja, reprogramiranja, zamrzavanja kredita, ali tako da teče kamata, a u slučaju "da se dve godine ništa ne dešava", neko mora da preuzme rizik u tom periodu.
"Banka mora da bude pokrivena za rizike koje preuzima, kako zbog svojih štedisa, tako prvenstveno zbog svojih akcionara, odnosno vlasnika, neko mora da pokrije taj rizik, a ja ne vidim da naša država ima u budžetu novac za to", precizirao je on.
Grubišić je istakao da bi država mogla da se aktivnije umeša i pokrije deo rizika koji preuzimaju banke, jer bi u suprotnom posledica mogla da bude gubitak novca deponenata.
On je ocenio da bi država mogla da subvencioniše deo troškova u periodu zamrzavanja "na neki način kao što smo imali subvencionisane kredite, to je slična ideja, gde je kamata za privredu povoljnija od tržišne, ali razliku banci pokriva država iz budžeta".
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković izjavio je da bi banke u Srbiji, ako bi već trebalo da naprave neke ustupke, trebalo da ih učine malim i srednjim preduzećima i to prvenstveno kroz snižavanje kamata na zajmove i naveo da bi svakako iz budućih mera trebalo izuzeti "relaksaciju" dugovanja velikih kompanija.
Prema njegovom mišljenju, kamate je potrebno smanjiti jer se neopravdano u tu računicu obračunava visok rizik zemlje.
"Uglavnom su svi krediti koji se odobravaju zasnovani na nekom vlasništvu, uvek postoji neka garancija i mi smatramo da je to dovoljno. A kada je reč o riziku, dovoljno je videti podatke o procentu vraćanja kredita (docnja) koji pokazuju da nema velikog kašnjenja u otplati, pa nema ni potrebe za tolikom razlikom u kamatama kod istih banaka kod nas i u zapadnoj Evropi", ocenio je Atanacković.
"Dosta je prisutno u javnosti to da oni koji su najviše zaduženi i jedini su glasni da se nešto oko toga menja", rekao je Atanacković i dodao da bi verovatno "za neke dužnike možda najbolje bilo da nikada ne vrate svoje dugove, ali to jednostavno nije moguće".
(Tanjug)
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je ideja da se zamrznu potraživanja na dve godine u ovoj situaciji nerealna i nemoguća jer bi to istovremeno značilo da bi štednja građana u bankama trebalo da bude zamrznuta takođe, odnosno da banke ne plaćaju kamate na štednju.
"Takođe, trebalo bi, recimo, očekivati od onih koji su plasirali ovu ideju, od kompanije 'Delta', da omoguće svojim kupcima da za dve godine ne plaćaju proizvode, a da mogu da se njima koriste", dodao je on.
Prema rečima Savića, "to je jedna od nadrealnih ideja koja je na prvi pogled prihvatljiva, ali je potpuno nerealna i nemoguća za sprovođenje".
Međutim, kako je naveo, to ne znači da se neki deo te ideje ne može sprovesti, i najveća pomoć za privredu i stanovništvo bila bi da banke snize kamatne stope "koje su u Srbiji nepristojno visoke, uz svo uvažavanje činjenice da banke imaju relativno visoke troškove na osnovu kojih određuju kamate".
Savić je naglasio da treba imati u vidu da su u "teško oboleloj srpskoj privredi jedino banke zabeležile prilično visok profit, znači da imaju prostor da pomognu privredi ako to žele".
On je izrazio uverenje da će banke brzo, htele-ne htele, biti stavljene u dilemu ili da se povuku sa srpskog tržišta ili da traže neko rešenje jer je četvrtina kredita problematična.
"Banke imaju potencijala, ali je pitanje da li imaju volje, buduća vlada treba da 'privoli' banke da uvaže situaciju u kojoj se nalaze stanovništvo i privreda i da koliko je moguće pomognu ozdravljenju privrede, odnosno olakšavanje vraćanja kredita", dodao je Savić.
Kako je ocenio, većina banaka živi relativno dobro i dok je tako ništa neće preduzimati, ali država treba da bude aktivnija, poštujući činjenicu da je ovo tržišna ekonomija, da određenim mehanizmima podstakne banke da budu socijalno odgovornije da snose teret ekonomske krize.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić složio se da ideja o zamrzavanju potraživanja nije realna jer bi neko morao da pokrije rizik banaka.
"To bi mogla država kroz neke subvencije da pokrije, ali mi nemamo prostora u budžetu za tako nešto", napomenuo je on.
Prema rečima Grubišića, mogući su razni načini refinansiranja, reprogramiranja, zamrzavanja kredita, ali tako da teče kamata, a u slučaju "da se dve godine ništa ne dešava", neko mora da preuzme rizik u tom periodu.
"Banka mora da bude pokrivena za rizike koje preuzima, kako zbog svojih štedisa, tako prvenstveno zbog svojih akcionara, odnosno vlasnika, neko mora da pokrije taj rizik, a ja ne vidim da naša država ima u budžetu novac za to", precizirao je on.
Grubišić je istakao da bi država mogla da se aktivnije umeša i pokrije deo rizika koji preuzimaju banke, jer bi u suprotnom posledica mogla da bude gubitak novca deponenata.
On je ocenio da bi država mogla da subvencioniše deo troškova u periodu zamrzavanja "na neki način kao što smo imali subvencionisane kredite, to je slična ideja, gde je kamata za privredu povoljnija od tržišne, ali razliku banci pokriva država iz budžeta".
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković izjavio je da bi banke u Srbiji, ako bi već trebalo da naprave neke ustupke, trebalo da ih učine malim i srednjim preduzećima i to prvenstveno kroz snižavanje kamata na zajmove i naveo da bi svakako iz budućih mera trebalo izuzeti "relaksaciju" dugovanja velikih kompanija.
Prema njegovom mišljenju, kamate je potrebno smanjiti jer se neopravdano u tu računicu obračunava visok rizik zemlje.
"Uglavnom su svi krediti koji se odobravaju zasnovani na nekom vlasništvu, uvek postoji neka garancija i mi smatramo da je to dovoljno. A kada je reč o riziku, dovoljno je videti podatke o procentu vraćanja kredita (docnja) koji pokazuju da nema velikog kašnjenja u otplati, pa nema ni potrebe za tolikom razlikom u kamatama kod istih banaka kod nas i u zapadnoj Evropi", ocenio je Atanacković.
"Dosta je prisutno u javnosti to da oni koji su najviše zaduženi i jedini su glasni da se nešto oko toga menja", rekao je Atanacković i dodao da bi verovatno "za neke dužnike možda najbolje bilo da nikada ne vrate svoje dugove, ali to jednostavno nije moguće".
(Tanjug)
