Nema smrti kao na Balkanu

Smrt sama po sebi, pa još na Balkanu. Naslov, priznaćete, obećava. O novom filmu Miroslava Momčilovića "Smrt čoveka na Balkanu", o onome za čim žali i na šta je ponosan, za MONDO priča glumac Ljubomir Bandović.

"Vratiće se rode", "Vojna akademija", "Svici", "Derviš i smrt", "Ono kao ljubav"...sva ova ostvarenja imaju jedan zajednički imenitelj – glumca Ljubomira Ljubu Bandovića. Viđali smo ga u najrazličitijim ulogama i upoznali "sva njegova lica“, a njegov šarm, harizma i neosporan talenat učinili su da se upiše na listu trenutno najpopularnijih, ali i najtraženijih glumaca.

Radi stalno i bez predaha, bilo u pozorištu, bilo na televiziji ili filmu, i kaže da mu to ne pada teško, naprotiv! Nešto najnovije gde će publika imati priliku da ga vidi je film Miroslava Momčilovića "Smrt čoveka na Balakanu". Ostvarenje koje je privuklo veliku pažnju i koje je višestruko nagrađeno na proteklom Cinema Cityu i Sofestu, kao i na međunarodnom festivalu u Karlovim Varima.

"Smrt čoveka na Balkanu" na satiričan način oslikava jednu poprilično bizarnu situaciju – smrt. Kakav je to Balkan i šta se dešava kad vam' zapadne' da baš ovde umrete, kakve su zapravo vaše prve komšije i treba li da umrete da biste to shvatili – saznaćete u novom filmu Miroslava Momčiloviča.

O tome kako "smrt" izgledala iz prve ruke, o uspesima, ulogama, "Vojnoj akademiji", o tome šta voli, a šta ga da izbacuje iz takta, i za čim žali u životu i karijeri za MONDO otkiva glumac Ljuba Bandović.

Nešto najsvežije po čemu Vas televizijska publika pamti je serija "Vojna akademija", kakvi su Vaši utisci o toj seriji, radu na njoj i Vašoj ulozi, s obzirom na veliku popularnost koju je stekla kod publike?

Dopala mi se serija. Vrlo je važno pisati i uopšte stvarati za mlade ljude. Serija Vojna Akademija je ponudila neku vrstu alternative mladim ljudima, koji se uglavnom priklanjaju materijalnim dobrima. Serija promoviše drugačiji način mišljenja, promoviše obrazovanje, drugarstvo, poverenje, odricanje, zalaganje...jednom rečju – neke druge, bolje vrednosti. Možda bi nam bilo malo bolje kada bi poslušnost shvatili kao vrlinu. Ekipa koja je radila na seriji je, malo je reći, fantastična.Ja lično jedva čekam nastavak.

Delite li uloge na komercijalne i nekomercijalane i kojim kriterijumom se rukovodite kada odlučujete da neku ulogu prihvatite ili odbijete?

Ne delim ih ja na komercijalne i one koje to nisu.... Bar se trudim. Prihvatam i odbijam uloge po nekoj ličnoj logici i osećaju. Ne volim da igram ono što sam već igrao, pa i kada se desi takva ponuda, pokušavam da ‘drugačijim ključem otvaram slične uloge’. Drago mi je što ni danas, nakon toliko odigranih uloga, ne delim uloge na velike i male, glavne i sporedne, pozitivce i negativce.

Nekako Vas podjednako ima na televiziju, u pozorištu i na filmu. Da li se trudite da ne zapostavite nešto ili je to samo splet okolnosti?

Splet okolnosti. U ekipnim sportovima su vrlo cenjeni takozvani "all around" igrači, oni koji mogu na različitim pozicijama u timu da odigraju vrhunski. Ja sam takav igrač. Trudim se...

Koja uloga u dosadačnjoj karijeri Vam je intimno najdraža i zašto?

Volim Hasana Dželebdžiju u "Dervišu i smrti", Akija u "Rodama", Bureta u "Sutra ujutru", Vratila u "Snu letnje noci", Kjel Bjarnea u "Elingu", Salka u "Ceifu", "Martina" u Svicima, Tadiju u "Sestrama", Sirovinu u "Neprijatelju"... Mnoge uloge koje sam odigrao su mi izuzetno drage, a na neke sam i veoma ponosan.

Izjavili ste da niste ni tren oklevali kada Vam je ponuđena uloga policajca u filmu „Smrt čoveka na Balanu“. Šta vas je to 'na prvu loptu' kupilo kod ovog scenarija?

Duhovit je taj Mića Momčilović, i otvoren, pošten, voli to što radi. Posebno me oduševi kod ljudi kada imaju osećaj za meru u onom što rade. Mića je napisao scenario koji je dovoljno pametan, dovoljno duhovit, dovoljno bizaran, dovoljno samokritičan, dovoljno bajkovit... Mogu slobodno da kažem da je ovaj film “presek Balkana kakav niste nikada videli”.

"Smrt čoveka na Balkanu" na humorističan način dočarava jednu porilično morbinu situaciju, ima li film i neku dublju simboliku, neku drušvenu poruku, objašnjava li kakvi smo mi to zapravo?



Ne, film to ne objašnjava, nego nas posrami i natera da stavimo prst na čelo. Čovek je čoveku vuk, a sam si sebi najgori neprijatelj. Najpre bih tako definisao ono o čemu film govori.

Objanite nam, u nekoliko reči, kakva je' smrt na Balkanu', razlikuje li se 'naša smrt' od smrti na nekom drugom mestu?

Na brdovitom Balkanu se mnoge stvari koje čine život doživljavaju prenaglašeno i teatralno. Od svega pravimo ceremoniju. Pevamo na sahranama, pucamo na svadbama, cepamo odeću kada nam se rode deca i sve što možemo danas rado ostavljamo za sutra malo. Divni smo gosti, fantasticni domaćini, ali najgore komčije na svetu! Uostalom, videćete kad film izađe o čemu govorim…

Šta najviše može da Vas iznervira i izbaci iz takta, kada je profesija u pitanju?

Ne izbacuje me iz takta ništa, kada govorimo o profesiji. Imam problem kada vidim da neko podrazumeva sebe u poslu, kada je dovoljno da se pojavi I da svi treba da budemo počastvovani prisustvom te određena persone. Skoro sam pročitao rečenicu koja objašnjava mnogo stvari: ''Ljudi su uglavnom ono što ćute o sebi''.

Na šta ste ponosni u svojoj kariji, a za čim eventualno žalite?

Ponosan sam sto nisam nečiji, već isključivo svoj. Žalim što nisam imao priliku da zaigram sa velikim Petrom Kraljem.

Gde ćemo gledati Ljubu Bandovića nakon „Smrti čoveka na Balkanu“, imate li već nešto novo u planu?

Za koji dan počinjem snimanje novog filma Marina Maleševića pod nazivom "Apofanija". Ja vazda nešto radim.

(Maša Čović, MONDO)

Dodaj komentarSvi komentari ( 1 )

• Zvezde i tračevi
• Kultura
• Ludi svet
• Muzika
• Film
• Rijaliti TV