Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da ne razmišlja o ostavci i da ne vidi razlog za to.
"Uveren sam da NBS sve bolje radi svoj posao i to se može vrlo jasno videti i iz izveštaja o radu centralne banke", rekao je guverner u intervjuu za nedeljnik NIN.
Šoškić tvrdi i da ga niko iz nove vlade nije zvanično obavestio da se spremaju izmene Zakona o NBS, iako je predsednik parlamenta najavio da će Skupština već sutra razmatrati nova rešenja.
"Zakonima, kojima se uređuje rad nezavisnih institucija, a NBS je samo jedna od njih, država se legitimiše u procesu evropskih integracija. Taj proces delom zavisi i od toga koliko se poštuju nezavisna tela, na čiju sudbinu ne bi trebalo da utiču politički ciklusi. Zato su i neke odredbe sadašnjeg Zakona o NBS tako koncipirane", rekao je on.
Na pitanje koliko su zahtevima za njegovu smenu doprineli tajkuni, jer je odbio da deo deviznih rezervi upotrebi za "podsticanje privrednog rasta", Šoškić je istakao da je odbio da se državni novac nenamenski koristi i da se razmišlja o rešenjima koja su imala razorne posledice na privredni život i standard građana.
"Problem je što su neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i kod domaćih i kod inostranih banaka i više niko neće da ih finansira".
"Prezaduženim i nekonkurentnim preduzećima treba neka vrsta državnog poklona da bi preživela. Taj državni poklon može imati formu subvencija iz budžeta, fiksiranja kursa, ili, kako neki neodgovorno predlažu, korišćenja deviznih rezervi za 'privredni razvoj'".
"U takvim 'podsticajnim programima' nažalost često se državnim novcem finansiraju ne oni koji će ukupnu privredu izvući iz problema, već oni koji su privredu upravo doveli u problem", naveo je Šoškić.
On je demantovao optužbe da je kriv za slabljenje dinara i istakao da su ključni razlozi za to bili zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i što je za šest meseci konsolidovani budžetski deficit bio 111 milijardi dinara umesto planirane 61 milijarde.
Guverner je istakao i da će doživeti kao lični poraz ako niko od odgovornih za slučaj "Agrobanke" ne bude kažnjen za finansijske malverzacije i dugoročno narušavanje poverenja u finansijski sistem.
Biće to poraz i za naš pravni i za naš finansijski sistem, rekao je Šoškić, navodeći da je posle vanredne neposredne kontrole poslovanja "Agrobanke", NBS zapisnik o tome dostavila još 5. oktobra 2011. Upravi kriminalističke policije.
"Od tada aktivno sarađujemo sa nadležnim državnim organima i dajemo sve potrebne informacije za njihove istražne postupke".
"To je banka koja je još 2002. mogla da bude zatvorena zajedno sa drugim starim bankama! Možda je dobro pitanje zašto je tada ostala u životu", naveo je on.
Inače, predstavnici svetskih finansijskih institucija saopštili su da su spremni da daju novac Srbiji, ali da postoje određeni zahtevi, među kojima i nezavisnost NBS.
(Tanjug)
Šoškić tvrdi i da ga niko iz nove vlade nije zvanično obavestio da se spremaju izmene Zakona o NBS, iako je predsednik parlamenta najavio da će Skupština već sutra razmatrati nova rešenja.
"Zakonima, kojima se uređuje rad nezavisnih institucija, a NBS je samo jedna od njih, država se legitimiše u procesu evropskih integracija. Taj proces delom zavisi i od toga koliko se poštuju nezavisna tela, na čiju sudbinu ne bi trebalo da utiču politički ciklusi. Zato su i neke odredbe sadašnjeg Zakona o NBS tako koncipirane", rekao je on.
Na pitanje koliko su zahtevima za njegovu smenu doprineli tajkuni, jer je odbio da deo deviznih rezervi upotrebi za "podsticanje privrednog rasta", Šoškić je istakao da je odbio da se državni novac nenamenski koristi i da se razmišlja o rešenjima koja su imala razorne posledice na privredni život i standard građana.
"Problem je što su neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i kod domaćih i kod inostranih banaka i više niko neće da ih finansira".
"Prezaduženim i nekonkurentnim preduzećima treba neka vrsta državnog poklona da bi preživela. Taj državni poklon može imati formu subvencija iz budžeta, fiksiranja kursa, ili, kako neki neodgovorno predlažu, korišćenja deviznih rezervi za 'privredni razvoj'".
"U takvim 'podsticajnim programima' nažalost često se državnim novcem finansiraju ne oni koji će ukupnu privredu izvući iz problema, već oni koji su privredu upravo doveli u problem", naveo je Šoškić.
On je demantovao optužbe da je kriv za slabljenje dinara i istakao da su ključni razlozi za to bili zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i što je za šest meseci konsolidovani budžetski deficit bio 111 milijardi dinara umesto planirane 61 milijarde.
Guverner je istakao i da će doživeti kao lični poraz ako niko od odgovornih za slučaj "Agrobanke" ne bude kažnjen za finansijske malverzacije i dugoročno narušavanje poverenja u finansijski sistem.
Biće to poraz i za naš pravni i za naš finansijski sistem, rekao je Šoškić, navodeći da je posle vanredne neposredne kontrole poslovanja "Agrobanke", NBS zapisnik o tome dostavila još 5. oktobra 2011. Upravi kriminalističke policije.
"Od tada aktivno sarađujemo sa nadležnim državnim organima i dajemo sve potrebne informacije za njihove istražne postupke".
"To je banka koja je još 2002. mogla da bude zatvorena zajedno sa drugim starim bankama! Možda je dobro pitanje zašto je tada ostala u životu", naveo je on.
Inače, predstavnici svetskih finansijskih institucija saopštili su da su spremni da daju novac Srbiji, ali da postoje određeni zahtevi, među kojima i nezavisnost NBS.
(Tanjug)
