Ratko je moj i ne odričem ga se, izjavio je Branislav Mladić, brat haškog optuženika Ratka Mladića i potvrdio da je pet godina čuvao i lečio Mladića koji mu šalje pisma i svakodnevno telefonira iz Haga.
"Ne mirim se sa krivicom koja mi je pripisana, ali ja protiv svoje države ne mogu. Kako god odluči. Kakav bih ja čovek bio da ne samo Ratka nego i bilo koga drugoga ko traži pomoć vratim s praga. Kažem: ne mirim se, ali zbog njega ću da podnesem sve. On je moj i ne odričem ga se", prokomentarisao je za "Novosti" Branislav Mladić "sporazum“ sa Tužilaštvom za ratne zločine Republike Srbije o priznanju krivice.
Prema ovom sporazumu, koji ne potvrđuje ali i ne demantuje rođak generala Ratka Mladića, u čijoj je on kući bio, bolovao, lečio se i uhapšen 26. maja prošle godine - Branislav Mladić je priznao krivicu, a Tužilaštvo predlaže godinu zatvora, odnosno tri godine - uslovno.
"Saslušavali su me, vodili na poligraf, kao da bih ja ne daj bože, nešto dodao i oduzeo. Nešto obrnuo i prevrnuo... I, eto, posle godinu i dva meseca odlučili su. Ali sačekajmo taj dan odluke, a to je, kako saznajem, 8. avgust, kada će i sud dati svoju konačnu reč."
"Nisam onaj čovek", kaže, prisećajući se ranog majskog jutra, pre 14 meseci, kada mu je policija banula u kuću. I tu našla generala.
"Sve živo, svaki damar, peče me i boli. Šta bih ja da je ostao ovde, i ovde umro? A šta ću sad, kada je dopao tamo gde mu je još teže?
General se telefonom javio Branislavu, priča nam, pre nekoliko dana.
"Kaže mi: "Nemoj da prekidaš vezu, da me štediš. Želim s tobom da razgovaram sve dok na kartici za automat imam kredita“. Ja stegnem srce. Pričamo. On se šali sa mnom: "Dođi da nam ovamo mesiš hleb i kuvaš“. Zna on da sam svih pet godina, koliko je bio kod mene, mesio hleb. Negovao ga. Strahovao sam da mi posle teškog moždanog udara ne umre. "Šta ću s tobom tada, moj Ratko?“ "Ništa“, odgovorio mi je. "Samo me odnesi u grob moje Ane.“ A ja mu kažem: "Nisi ti kofer, pa da te tek tako podignem i odnesem.“
Branislav je pričao i o trenutku kada je Ratko Mladić došao kod njega da traži sklonište.
2Kada je, usred noći, došao na moja vrata i pozvonio, ja sam upalio svetlo. Čuo sam glas i prepoznao ga: ugasi svetlo! Otvorio sam, a on mi je, sedajući tada rekao: samo ti, ja i onaj gore mogu da znaju da sam tu. Niko drugi. Ni Darko (sin), ni Bosa (supruga). Niko! Ostao je u ovoj kući. I niko ga nikad nije video."
Branislav priča da je prelomni trenutak bio kada je general Mladić poželeo da vidi unuke. Darkovu decu.
Rekao sam mu tada: "Rođak, to ti ne bih savetovao.“ Ma, kakvi, bio je uporan. Pozvao sam ih da dođu i došli su, kao i pre što su dolazili. Gledao ih je kroz prozor dok su bili u dvorištu, oko životinjica. Igrali se, a oni nisu znali da ih gleda. Upijao je svaki njihov pokret, kao da se oprošta. Bilo mu je srce puno", ispričao je Branislav Mladić "Novostima."
Inače, kako piše "Danas" izveštaj o istrazi o predmetu Mladićevih jataka upućen je glavnom tužiocu Tribunala Seržu Bramercu.
Prema izvoru tog lista, izveštaj je vrlo iscrpan, a u njemu se navodi celokupno kretanje Mladića od donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom u maju 2002, pa do njegovog hapšenja maja 2011.
Mladić se krio u vojnim objektima do usvajanja pomenutog zakona zahvaljujući naredbi komandanta Prve armijske oblasti, sa kojom je bio upoznat načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, protiv koga bi takođe bila otvorena istraga da nije već na optužnici Haškog tribunala, piše "Danas".
Kako navodi list, od 15. maja 2002. pa do 1. juna iste godine, podršku Mladiću je davao i načelnik Vojne bezbednosti penzionisani general Aco Tomić koji je nedavno i saslušan o ovim navodima pred istražnim sudijom Višeg suda u Beogradu.
Tomić je, navodi "Danas, osumnjičen da je u objektima Vojske Jugoslavije, na više adresa u Beogradu i unutrašnjosti Srbije, Mladiću organizovao skrivanje i svakodnevni život - u vojnom objektu "Stragari", a zatim u vojnim objektima "Cer" i "Krčmar".
Nakon toga ga je preuzela mreža saradnika iz Vojske Republike Srpske koja ga je krila u 10 stanova na Novom Beogradu i Sremskoj Mitrovici, da bi ubrzo bio prebačen u selo Ljuba, a zatim u mesto Mala Moštanica kod Beograda. Upravo u Moštanici 5. aprila 2006.
Mladić se izvukao za dlaku jer kuća u kojoj se nalazio nije pretresena, pošto nije bilo vlasnika da otvori vrata policiji, pa se odustalo od pretresa te kuće.
Dva dana kasnije Mladić odlazi u Lazarevo autobusom kod svog rođaka.
U ovom momentu pod istragom da su skrivale Mladića nalazi se šest osoba, dok je još sedam u pretkrivičnom postupku, navodi "Danas".
(MONDO)
Prema ovom sporazumu, koji ne potvrđuje ali i ne demantuje rođak generala Ratka Mladića, u čijoj je on kući bio, bolovao, lečio se i uhapšen 26. maja prošle godine - Branislav Mladić je priznao krivicu, a Tužilaštvo predlaže godinu zatvora, odnosno tri godine - uslovno.
"Saslušavali su me, vodili na poligraf, kao da bih ja ne daj bože, nešto dodao i oduzeo. Nešto obrnuo i prevrnuo... I, eto, posle godinu i dva meseca odlučili su. Ali sačekajmo taj dan odluke, a to je, kako saznajem, 8. avgust, kada će i sud dati svoju konačnu reč."
"Nisam onaj čovek", kaže, prisećajući se ranog majskog jutra, pre 14 meseci, kada mu je policija banula u kuću. I tu našla generala.
"Sve živo, svaki damar, peče me i boli. Šta bih ja da je ostao ovde, i ovde umro? A šta ću sad, kada je dopao tamo gde mu je još teže?
General se telefonom javio Branislavu, priča nam, pre nekoliko dana.
"Kaže mi: "Nemoj da prekidaš vezu, da me štediš. Želim s tobom da razgovaram sve dok na kartici za automat imam kredita“. Ja stegnem srce. Pričamo. On se šali sa mnom: "Dođi da nam ovamo mesiš hleb i kuvaš“. Zna on da sam svih pet godina, koliko je bio kod mene, mesio hleb. Negovao ga. Strahovao sam da mi posle teškog moždanog udara ne umre. "Šta ću s tobom tada, moj Ratko?“ "Ništa“, odgovorio mi je. "Samo me odnesi u grob moje Ane.“ A ja mu kažem: "Nisi ti kofer, pa da te tek tako podignem i odnesem.“
Branislav je pričao i o trenutku kada je Ratko Mladić došao kod njega da traži sklonište.
2Kada je, usred noći, došao na moja vrata i pozvonio, ja sam upalio svetlo. Čuo sam glas i prepoznao ga: ugasi svetlo! Otvorio sam, a on mi je, sedajući tada rekao: samo ti, ja i onaj gore mogu da znaju da sam tu. Niko drugi. Ni Darko (sin), ni Bosa (supruga). Niko! Ostao je u ovoj kući. I niko ga nikad nije video."
Branislav priča da je prelomni trenutak bio kada je general Mladić poželeo da vidi unuke. Darkovu decu.
Rekao sam mu tada: "Rođak, to ti ne bih savetovao.“ Ma, kakvi, bio je uporan. Pozvao sam ih da dođu i došli su, kao i pre što su dolazili. Gledao ih je kroz prozor dok su bili u dvorištu, oko životinjica. Igrali se, a oni nisu znali da ih gleda. Upijao je svaki njihov pokret, kao da se oprošta. Bilo mu je srce puno", ispričao je Branislav Mladić "Novostima."
Inače, kako piše "Danas" izveštaj o istrazi o predmetu Mladićevih jataka upućen je glavnom tužiocu Tribunala Seržu Bramercu.
Prema izvoru tog lista, izveštaj je vrlo iscrpan, a u njemu se navodi celokupno kretanje Mladića od donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom u maju 2002, pa do njegovog hapšenja maja 2011.
Mladić se krio u vojnim objektima do usvajanja pomenutog zakona zahvaljujući naredbi komandanta Prve armijske oblasti, sa kojom je bio upoznat načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, protiv koga bi takođe bila otvorena istraga da nije već na optužnici Haškog tribunala, piše "Danas".
Kako navodi list, od 15. maja 2002. pa do 1. juna iste godine, podršku Mladiću je davao i načelnik Vojne bezbednosti penzionisani general Aco Tomić koji je nedavno i saslušan o ovim navodima pred istražnim sudijom Višeg suda u Beogradu.
Tomić je, navodi "Danas, osumnjičen da je u objektima Vojske Jugoslavije, na više adresa u Beogradu i unutrašnjosti Srbije, Mladiću organizovao skrivanje i svakodnevni život - u vojnom objektu "Stragari", a zatim u vojnim objektima "Cer" i "Krčmar".
Nakon toga ga je preuzela mreža saradnika iz Vojske Republike Srpske koja ga je krila u 10 stanova na Novom Beogradu i Sremskoj Mitrovici, da bi ubrzo bio prebačen u selo Ljuba, a zatim u mesto Mala Moštanica kod Beograda. Upravo u Moštanici 5. aprila 2006.
Mladić se izvukao za dlaku jer kuća u kojoj se nalazio nije pretresena, pošto nije bilo vlasnika da otvori vrata policiji, pa se odustalo od pretresa te kuće.
Dva dana kasnije Mladić odlazi u Lazarevo autobusom kod svog rođaka.
U ovom momentu pod istragom da su skrivale Mladića nalazi se šest osoba, dok je još sedam u pretkrivičnom postupku, navodi "Danas".
(MONDO)
