Ubistvo u centru za odvikavanje od droge kod Loznice šokiralo je Srbiju. Dok javnost osuđuje crkvu i državu zato što su dozvolile da od ranije po nasilju poznat sveštenik nastavi svoj rad, porodica ubijenog ne krivi protojereja Branislava Peranovića….
List "Novosti" danas prenosi ispovest Milice Lukić, majke Nebojše Zarupca, ubijenog štićenika Centra za odvikavanje od narkomanije.
"Živote nam je pretvorio u pakao. Krao je, drogirao se, tukao me. Nemam osećaj tuge. Na sahranu mu neću ići. Kao i svakoj majci, smrt deteta teško mi pada. Ali, posle svega što sam preživela, u meni se izgubio taj osećaj tuge. Moj život, uz sina narkomana, bio je gori od pakla!".
Ovo, uz dubok uzdah, suznih očiju, kaže Milica Lukić (60) iz Valjeva, na vest da je njen sin Nebojša Zarubac (39) nastradao od ruke Branislava Peranovića, sveštenika SPC, u Centru za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice.
"Na sve načine pokušavala sam da mu pomognem, da se otrgne iz kandži droge, ali nije vredelo. Nebojša nije hteo da se leči u valjevskoj bolnici", kaže Milica. "Kad sam videla da ne želi pomoć, prestala sam da sa njim kontaktiram, sve dok prošle nedelje nije došao na odsustvo, sa lečenja u Jadranskoj Lešnici. Pre odlaska u taj centar bio je kost i koža, a posle desetak meseci lečenja vidno se popravio, rekao da se više ne drogira..".
Milica kaže da je Nebojša još u osnovnoj školi počeo neobično da se ponaša, često je bežao od kuće, popustio u učenju.
"Ubrzo je počeo da javno, pred svima, puši marihuana"; kaže Milica. "Čak ju je uzgajao u dvorištu, sušio na terasi kuće. Uopšte se nije krio. Jednom sam uspela da pun džak osušene marihuane spalim".
"Strahote smo preživljavali više od dve decenije, jer je Nebojšu droga bila potpuno uzela pod svoje - jada se majka. Sa njim nije bilo dogovora. Njegova reč nije postojala. A kad je nešto i obećavao, to istog trenutka više nije važilo. Kuća je bila puna stvari, bele tehnike, ali je, da bi došao do droge, sve budzašto raskrčmio..."
U dvospratnoj kući, u Ulici vojvode Mišića, na Šabačkom putu, Milica je, veli, često nalazila sakrivene paketiće droge, koju je Nebojša spremio za prodaju. U kuću je svakodnevno dovodio narkomane, drogirali su se naočigled Milice i komšija. Kanta za smeće često je bivala prepuna upotrebljenih špriceva...
"Kad bi ga uhvatila kriza, lomio je sve stvari po kući, a sa narkomanima je po celu noć orgijao. Nismo mogli da trenemo", priča majka. "Mnogo stvari prodao je da bi došao do para, da kupi drogu. Više od sedam godina živim bez struje, u mraku, jer je Nebojša napravio ogroman račun, a nemam od čega da platim".
Svojevremeno, da bi bukvalno preživela, Milica je počela da radi u prodavnici, ali je, dodaje, posao morala da napusti, jer je Nebojša potkradao. Dugo je bila bez posla.
Sada radi u vešeraju valjevske bolnice. Njegov otac, od kog se Milica razvela, bio je mehaničar. I
Nebojši je posao dobro išao, ali sve što bi zaradio, davao je za drogu.
"Nekoliko puta Nebojša je fizički nasrnuo na mene. Kad sam ga pitala zašto, rekao mi je da sam kriva što sam ga rodila, a kad me je poslednji put udario, nisam više mogla da izdržim. Teška srca prijavila sam ga policiji", ispoveda se, suznih očiju, Milica. "Sestra Nevena jedva je uspela da ga privoli da ode u taj centar u Lešnici. Pored takvog brata, ni ona nikakvo detinjstvo nije imala".
Nebojša Zarubac odavno je poznat policiji. Protiv njega je podneto više od 50 krivičnih prijava, uglavnom za razbojništva i krađe. Bio je registrovani korisnik metadona. Za sobom je ostavio dvoje dece iz dva braka.
I list "Alo" prenosi izjave porodice.
“Branislav je voleo mog brata. Ne znam šta se dogodilo to veče. Nije ga ubio bez razloga, u to budite sigurni. Moj brat je nekoliko dana bio kući, a onda je jedva čekao da se vrati u kamp. Odmah je otišao da se vidi sa sveštenikom kod njega kući. Jeli su i pili rakiju, bili su srećni zajedno”, počinje svoju ispovest Nevena, rođena sestra ubijenog Nebojše Zarupca.
Kroz svoju priču tvrdi da su se Branislav i njen brat voleli. Da ga je sveštenik izvukao iz sigurne smrti. Da nije pravio problem ako nekada nisu imali novca da plate za Nebojšu, mogli su i da pošalju hranu, niko ništa im ne bi rekao.
Peranovićeva supruga Milanka juče za “Alo!” nije želela da komentariše ubistvo štićenika tvrdeći da je “njen suprug i ranije bio žrtva medija”. “Poučena tim iskustvom ne želim da dajem izjave novinarima. O svemu ću se konsultovati sa advokatom”, kratko je rekla Milanka Peranović.
Kako list saznaje, Peranovićeva supruga Milanka javila je Nebojšinoj porodici, odnosno sestri i ocu, za tragediju, rekavši da je u pitanju bio nesrećan slučaj, te da ga je Peranović samo jednom udario. Ona je takođe obećala i da će snositi sve troškove Nebojšine sahrane.
Peranović se nalazi u pritvoru, a policiji je rekao da ne želi da se izjašnjava bez prisustva advokata, piše "Danas".
List "Blic" prenosi kako je do ubistva došlo.
"U pomoćnoj zgradi ga je sačekao, počeo da viče na njega jer je opet uzeo drogu. Besan je uzeo šipku i Zarupca, koji ima 52 krivične prijave, nekoliko puta udario po glavi. Pozvao je policiju i rekao da ima problema sa štićenikom", navodi "Blic" izjavu svog izvora bliskog istrazi.
Kako piše taj list, u kampu nije pronađena droga, a neformalni centar za lečenje bolesti zavisnosti "Sretenje", koji nema dozvolu ministarstva zdravlja za rad, posle ubistva napustio je veliki broj štićenika.
"Press" navodi da je Peranović sat vremena tukao Zarupca i navodi izjavu jednog od štićenika centra, koji tvrdi da je čuo jauke iz pomoćne kuće.
"Stigao sam u centar popodne, dežurni radnici su mi dali da jedem, pokazali mi sobu i dali da popijem sedativ. Zaspao sam čvrsto, a onda sam čuo stravičnu buku. Pitao sam cimera o čemu se radi, a on mi je rako da tuku jednog štićenika. Gruvalo je sa svih strana od udaraca, slušao sam lomljavu i vapaje za pomoć. Onda je nastao muk, pa su se malo kasnije čule sirene Hitne pomoći i policije. Svi su se uznemirili, ali nismo smeli ni da pisnemo zbog straha", rekao je Ljubodrag Njagojev (25) za Press.
On je dodao da su za tragediju štićenici saznali tek ujutru, a da je veća grupa, u kojoj je bio i on odmah napustila centar.
"Kurir" navodi da je policija na licu mesta videla na telu Zarupca i starije povrede, ali se još čeka da budu saopšteni zvanični rezultati obdukcije.gistrovani korisnik metadona. Za sobom je ostavio dvoje dece iz dva braka.
Sa druge strane, "Alo" prenosi da je Nebojša Zarubac nastradao, navodno, zato što nije hteo da prizna očinstvo. On je navodno bio u vezi sa jednom štićenicom centra koja je ostala u drugom stanju i koja ga je pritiskala da prizna da je dete njegovo. Nebojša to nije hteo da učini, pa se u posredovanje uključio Peranović, koji ga je pozvao na razgovor. Ipak, došlo je do svađe između njih dvojice, koja je pod još uvek nejasnim okolnostima okončana ubistvom Zarupca.
I danas se nastavljaju javne osude tragedije kod Loznice.
Episkop jegarski Porfirije izjavio je da je šokiran događajem u Centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti u Jadranskoj Lešnici i dodao da su, posredno ili neposredno, svi odgovorni zato što je dozvoljeno da protojerej Branislav Perunović radi "nešto što nema veze sa jevanđeljem".
"Svi mi snosimo odgovornost. Svi smo posredno ili neposredno odgovorno što smo dozvolili da jedan takav čovek, pod plaštom crkve i mantije radi nešto što nema veze sa jevanđeljem", rekao je za RTS episkop jegarski.
On je istakao da se zapitao kako je moguće da je "takav čovek posle nasilničkog delovanja koje je bilo pred očima čitave javnosti 2009. godine uopšte imao mogućnost da vrši bilo kakvu svešteničku službu, a kamoli da se bavi takvim poslom kao što je pomoć ljudima koji imaju problem sa drogom".
"Ako se pokaže da je Peranović ubio, on mora biti lišen crkvenog čina, ali i više od toga - on mora da bude isključen iz crkvene zajednice", rekao je Porfirije.
On je istakao da ne može da prejudicira i precizira, ali da "još neko, ko je morao imati na umu o čemu se radi, mora da bude pozvan na odgovornost".
Episkop jegarski je istakao da je Sinod tražio od bivšeg episkopa vladike raško-prizrenskog Artemija da Peranović bude raščinjen i da se raspusti stacionar u Crnoj reci, ali da je usledio crkveni proces gde je vladika Artemije raščinjen i da se desilo da se čitav slučaj provuče.
"Desilo se da se provuče slučaj Peranovića i da on ode u eparhiju šabačko-valjevsku gde nikad nije vršio klasičnu svešteničku službu, već je bio samostalni strelac", rekao je episkop Porfirije.
Ukazujući da razume roditelje koji se suočavaju sa tim problemom, on je istakao da nema teže stvari i da su roditelji spremni za svaku moguću soluciju i da tako pristaju na nasilje i najžešće represije.
Episkop Jegerski je poručio da niko nema pravo da zloupotrebi nesreću roditelja i nekoga ko ima problem sa psihoaktivnim supstancama.
Ministartsvo zdravlja tvrdi da nije bilo upoznato sa radom centra Sretenje.
Protojerej Peranović poznat je javnosti od 2009. godine, posle snimka na kojem se vidi da sa saradnicima fizički kažnjava korisnike duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci kod Tutina koji je tada vodio.
(MONDO)
"Živote nam je pretvorio u pakao. Krao je, drogirao se, tukao me. Nemam osećaj tuge. Na sahranu mu neću ići. Kao i svakoj majci, smrt deteta teško mi pada. Ali, posle svega što sam preživela, u meni se izgubio taj osećaj tuge. Moj život, uz sina narkomana, bio je gori od pakla!".
Ovo, uz dubok uzdah, suznih očiju, kaže Milica Lukić (60) iz Valjeva, na vest da je njen sin Nebojša Zarubac (39) nastradao od ruke Branislava Peranovića, sveštenika SPC, u Centru za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice.
"Na sve načine pokušavala sam da mu pomognem, da se otrgne iz kandži droge, ali nije vredelo. Nebojša nije hteo da se leči u valjevskoj bolnici", kaže Milica. "Kad sam videla da ne želi pomoć, prestala sam da sa njim kontaktiram, sve dok prošle nedelje nije došao na odsustvo, sa lečenja u Jadranskoj Lešnici. Pre odlaska u taj centar bio je kost i koža, a posle desetak meseci lečenja vidno se popravio, rekao da se više ne drogira..".
Milica kaže da je Nebojša još u osnovnoj školi počeo neobično da se ponaša, često je bežao od kuće, popustio u učenju.
"Ubrzo je počeo da javno, pred svima, puši marihuana"; kaže Milica. "Čak ju je uzgajao u dvorištu, sušio na terasi kuće. Uopšte se nije krio. Jednom sam uspela da pun džak osušene marihuane spalim".
"Strahote smo preživljavali više od dve decenije, jer je Nebojšu droga bila potpuno uzela pod svoje - jada se majka. Sa njim nije bilo dogovora. Njegova reč nije postojala. A kad je nešto i obećavao, to istog trenutka više nije važilo. Kuća je bila puna stvari, bele tehnike, ali je, da bi došao do droge, sve budzašto raskrčmio..."
U dvospratnoj kući, u Ulici vojvode Mišića, na Šabačkom putu, Milica je, veli, često nalazila sakrivene paketiće droge, koju je Nebojša spremio za prodaju. U kuću je svakodnevno dovodio narkomane, drogirali su se naočigled Milice i komšija. Kanta za smeće često je bivala prepuna upotrebljenih špriceva...
"Kad bi ga uhvatila kriza, lomio je sve stvari po kući, a sa narkomanima je po celu noć orgijao. Nismo mogli da trenemo", priča majka. "Mnogo stvari prodao je da bi došao do para, da kupi drogu. Više od sedam godina živim bez struje, u mraku, jer je Nebojša napravio ogroman račun, a nemam od čega da platim".
Svojevremeno, da bi bukvalno preživela, Milica je počela da radi u prodavnici, ali je, dodaje, posao morala da napusti, jer je Nebojša potkradao. Dugo je bila bez posla.
Sada radi u vešeraju valjevske bolnice. Njegov otac, od kog se Milica razvela, bio je mehaničar. I
Nebojši je posao dobro išao, ali sve što bi zaradio, davao je za drogu.
"Nekoliko puta Nebojša je fizički nasrnuo na mene. Kad sam ga pitala zašto, rekao mi je da sam kriva što sam ga rodila, a kad me je poslednji put udario, nisam više mogla da izdržim. Teška srca prijavila sam ga policiji", ispoveda se, suznih očiju, Milica. "Sestra Nevena jedva je uspela da ga privoli da ode u taj centar u Lešnici. Pored takvog brata, ni ona nikakvo detinjstvo nije imala".
Nebojša Zarubac odavno je poznat policiji. Protiv njega je podneto više od 50 krivičnih prijava, uglavnom za razbojništva i krađe. Bio je registrovani korisnik metadona. Za sobom je ostavio dvoje dece iz dva braka.
I list "Alo" prenosi izjave porodice.
“Branislav je voleo mog brata. Ne znam šta se dogodilo to veče. Nije ga ubio bez razloga, u to budite sigurni. Moj brat je nekoliko dana bio kući, a onda je jedva čekao da se vrati u kamp. Odmah je otišao da se vidi sa sveštenikom kod njega kući. Jeli su i pili rakiju, bili su srećni zajedno”, počinje svoju ispovest Nevena, rođena sestra ubijenog Nebojše Zarupca.
Kroz svoju priču tvrdi da su se Branislav i njen brat voleli. Da ga je sveštenik izvukao iz sigurne smrti. Da nije pravio problem ako nekada nisu imali novca da plate za Nebojšu, mogli su i da pošalju hranu, niko ništa im ne bi rekao.
Peranovićeva supruga Milanka juče za “Alo!” nije želela da komentariše ubistvo štićenika tvrdeći da je “njen suprug i ranije bio žrtva medija”. “Poučena tim iskustvom ne želim da dajem izjave novinarima. O svemu ću se konsultovati sa advokatom”, kratko je rekla Milanka Peranović.
Kako list saznaje, Peranovićeva supruga Milanka javila je Nebojšinoj porodici, odnosno sestri i ocu, za tragediju, rekavši da je u pitanju bio nesrećan slučaj, te da ga je Peranović samo jednom udario. Ona je takođe obećala i da će snositi sve troškove Nebojšine sahrane.
Peranović se nalazi u pritvoru, a policiji je rekao da ne želi da se izjašnjava bez prisustva advokata, piše "Danas".
List "Blic" prenosi kako je do ubistva došlo.
"U pomoćnoj zgradi ga je sačekao, počeo da viče na njega jer je opet uzeo drogu. Besan je uzeo šipku i Zarupca, koji ima 52 krivične prijave, nekoliko puta udario po glavi. Pozvao je policiju i rekao da ima problema sa štićenikom", navodi "Blic" izjavu svog izvora bliskog istrazi.
Kako piše taj list, u kampu nije pronađena droga, a neformalni centar za lečenje bolesti zavisnosti "Sretenje", koji nema dozvolu ministarstva zdravlja za rad, posle ubistva napustio je veliki broj štićenika.
"Press" navodi da je Peranović sat vremena tukao Zarupca i navodi izjavu jednog od štićenika centra, koji tvrdi da je čuo jauke iz pomoćne kuće.
"Stigao sam u centar popodne, dežurni radnici su mi dali da jedem, pokazali mi sobu i dali da popijem sedativ. Zaspao sam čvrsto, a onda sam čuo stravičnu buku. Pitao sam cimera o čemu se radi, a on mi je rako da tuku jednog štićenika. Gruvalo je sa svih strana od udaraca, slušao sam lomljavu i vapaje za pomoć. Onda je nastao muk, pa su se malo kasnije čule sirene Hitne pomoći i policije. Svi su se uznemirili, ali nismo smeli ni da pisnemo zbog straha", rekao je Ljubodrag Njagojev (25) za Press.
On je dodao da su za tragediju štićenici saznali tek ujutru, a da je veća grupa, u kojoj je bio i on odmah napustila centar.
"Kurir" navodi da je policija na licu mesta videla na telu Zarupca i starije povrede, ali se još čeka da budu saopšteni zvanični rezultati obdukcije.gistrovani korisnik metadona. Za sobom je ostavio dvoje dece iz dva braka.
Sa druge strane, "Alo" prenosi da je Nebojša Zarubac nastradao, navodno, zato što nije hteo da prizna očinstvo. On je navodno bio u vezi sa jednom štićenicom centra koja je ostala u drugom stanju i koja ga je pritiskala da prizna da je dete njegovo. Nebojša to nije hteo da učini, pa se u posredovanje uključio Peranović, koji ga je pozvao na razgovor. Ipak, došlo je do svađe između njih dvojice, koja je pod još uvek nejasnim okolnostima okončana ubistvom Zarupca.
I danas se nastavljaju javne osude tragedije kod Loznice.
Episkop jegarski Porfirije izjavio je da je šokiran događajem u Centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti u Jadranskoj Lešnici i dodao da su, posredno ili neposredno, svi odgovorni zato što je dozvoljeno da protojerej Branislav Perunović radi "nešto što nema veze sa jevanđeljem".
"Svi mi snosimo odgovornost. Svi smo posredno ili neposredno odgovorno što smo dozvolili da jedan takav čovek, pod plaštom crkve i mantije radi nešto što nema veze sa jevanđeljem", rekao je za RTS episkop jegarski.
On je istakao da se zapitao kako je moguće da je "takav čovek posle nasilničkog delovanja koje je bilo pred očima čitave javnosti 2009. godine uopšte imao mogućnost da vrši bilo kakvu svešteničku službu, a kamoli da se bavi takvim poslom kao što je pomoć ljudima koji imaju problem sa drogom".
"Ako se pokaže da je Peranović ubio, on mora biti lišen crkvenog čina, ali i više od toga - on mora da bude isključen iz crkvene zajednice", rekao je Porfirije.
On je istakao da ne može da prejudicira i precizira, ali da "još neko, ko je morao imati na umu o čemu se radi, mora da bude pozvan na odgovornost".
Episkop jegarski je istakao da je Sinod tražio od bivšeg episkopa vladike raško-prizrenskog Artemija da Peranović bude raščinjen i da se raspusti stacionar u Crnoj reci, ali da je usledio crkveni proces gde je vladika Artemije raščinjen i da se desilo da se čitav slučaj provuče.
"Desilo se da se provuče slučaj Peranovića i da on ode u eparhiju šabačko-valjevsku gde nikad nije vršio klasičnu svešteničku službu, već je bio samostalni strelac", rekao je episkop Porfirije.
Ukazujući da razume roditelje koji se suočavaju sa tim problemom, on je istakao da nema teže stvari i da su roditelji spremni za svaku moguću soluciju i da tako pristaju na nasilje i najžešće represije.
Episkop Jegerski je poručio da niko nema pravo da zloupotrebi nesreću roditelja i nekoga ko ima problem sa psihoaktivnim supstancama.
Ministartsvo zdravlja tvrdi da nije bilo upoznato sa radom centra Sretenje.
Protojerej Peranović poznat je javnosti od 2009. godine, posle snimka na kojem se vidi da sa saradnicima fizički kažnjava korisnike duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci kod Tutina koji je tada vodio.
(MONDO)
