Za kolaps Agrobanke kriva je prinudna uprava, ocenio je danas zastupnik ulagača te banke iz Evropske unije Aleš Škoberne, izvršni direktor Kvest investmenta (QWEST Investment).
U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, on je istakao da je prinudna uprava koju je postavila Narodna banka Srbije (NBS), uz asistenciju Republike Srbije, u nekoliko poteza napravila "pljačkaški manevar" i veštački stvorila uslove za stečaj Agrobanke.
"Kako je to najveći primer bankovne malverzacije u novijoj istoriji finansijskih operacija ne može ga zasenčiti ni tako velika hapšenja pojedinaca. Posebno ne zato jer među njima nema nosilaca odluka iz vremena pre uvođenja prislne uprave u Agrobanci i ustanovljavanja Nove Agrobanke", istakao je on.
Prinudna uprava je, po rečima Škoberna, napravila teren za prenos ukupne aktive na novu finasijsku instituciju nazvanu Nova Agrobanka i eksproprijaciju vlasništva svih ostalih akcionara, tako što je opozvala glavninu osnovnih poslova Agrobanke.
"U poslu koji je u ime i za račun Republike Srbije izvela NBS, leži ključ za sve dalje poteze koji su se odvijali s isključivanjem svih akcionara izuzev države Srbije, koja je tada ovladala sa skoro petinom vlasništva Agrobanke i bila največi pojedinačni akcionar te finansijske institucije", napomenuo je on.
Škoberneov Kvest investment imao je u Agrobanci udeo od 2,8 odsto kapitala i tako bio šesti po veličini ulagač.
On je optužio Prinudnu upravu da je bila protiv toga da akcionari dobiju uvid u realnu sliku poslovanja Agrobanke uz pomoć međunarodne revizije, a predstavnike države da su bojkotovali vanredne Skupštine akcionara i sprečeli provođenje programa sanacije banke.
"Da je sve bilo potanko proračunato i vođeno sa unapred utvrđenim ciljem pokazalo se već karjem maja ove godine kada je prinudna uprava gurnula Agrobanku u stečaj. Republika Srbija je već sledeći dan ustanovila Novu Agrobanku. Sve to sa ukupnom infrastrukturom, znanjem i ulozima štediša Agrobanke", rekao je on.
Škobverne je podsetio da je prinudna uprava, koju je postavila Narodna banka Srbije (NBS), u Agrobanku došla malo posle pošto su akcionari na Skupštini, pre više od godine, prihvatili godišnji izveštaj i predlog podele dividende.
Akcionari su, kako ističe Škoberne, to uradili na temelju zaključaka revizije, koju je izvela jedna od najpriznatijih i najuglendijih revizijskih kuća (beogradski ogranak KPMG-a).
NBS je u maju oduzela dozvolu za rad Agrobanci zbog minusa od 300 miliona evra. Prethodno je u decembru 2011. uvedena prinudna uprava. Nakon gašenja banke njene obaveze i depozite je preuzela "Nova Agrobanka" koju je osnovala Vlada Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je 10. avgusta istragu protiv predsednika Izvršnog odbora Agrobanke Dušana Antonića i još devetorice osumnjičenih da su oštetili tu banku nezakonitim odobravanjem kredita.
I Antonić zastupa stav da je dubiozu u banci napravila prinudna uprava, dok bivši guverner Dejan Šoškić proziva nekadašnjeg guvernera a sadašnjeg ministra finasnija Mlađana Dinkića da nije zatvorio banku 2002., jer je i tada bila loša.
(Beta)
"Kako je to najveći primer bankovne malverzacije u novijoj istoriji finansijskih operacija ne može ga zasenčiti ni tako velika hapšenja pojedinaca. Posebno ne zato jer među njima nema nosilaca odluka iz vremena pre uvođenja prislne uprave u Agrobanci i ustanovljavanja Nove Agrobanke", istakao je on.
Prinudna uprava je, po rečima Škoberna, napravila teren za prenos ukupne aktive na novu finasijsku instituciju nazvanu Nova Agrobanka i eksproprijaciju vlasništva svih ostalih akcionara, tako što je opozvala glavninu osnovnih poslova Agrobanke.
"U poslu koji je u ime i za račun Republike Srbije izvela NBS, leži ključ za sve dalje poteze koji su se odvijali s isključivanjem svih akcionara izuzev države Srbije, koja je tada ovladala sa skoro petinom vlasništva Agrobanke i bila največi pojedinačni akcionar te finansijske institucije", napomenuo je on.
Škoberneov Kvest investment imao je u Agrobanci udeo od 2,8 odsto kapitala i tako bio šesti po veličini ulagač.
On je optužio Prinudnu upravu da je bila protiv toga da akcionari dobiju uvid u realnu sliku poslovanja Agrobanke uz pomoć međunarodne revizije, a predstavnike države da su bojkotovali vanredne Skupštine akcionara i sprečeli provođenje programa sanacije banke.
"Da je sve bilo potanko proračunato i vođeno sa unapred utvrđenim ciljem pokazalo se već karjem maja ove godine kada je prinudna uprava gurnula Agrobanku u stečaj. Republika Srbija je već sledeći dan ustanovila Novu Agrobanku. Sve to sa ukupnom infrastrukturom, znanjem i ulozima štediša Agrobanke", rekao je on.
Škobverne je podsetio da je prinudna uprava, koju je postavila Narodna banka Srbije (NBS), u Agrobanku došla malo posle pošto su akcionari na Skupštini, pre više od godine, prihvatili godišnji izveštaj i predlog podele dividende.
Akcionari su, kako ističe Škoberne, to uradili na temelju zaključaka revizije, koju je izvela jedna od najpriznatijih i najuglendijih revizijskih kuća (beogradski ogranak KPMG-a).
NBS je u maju oduzela dozvolu za rad Agrobanci zbog minusa od 300 miliona evra. Prethodno je u decembru 2011. uvedena prinudna uprava. Nakon gašenja banke njene obaveze i depozite je preuzela "Nova Agrobanka" koju je osnovala Vlada Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je 10. avgusta istragu protiv predsednika Izvršnog odbora Agrobanke Dušana Antonića i još devetorice osumnjičenih da su oštetili tu banku nezakonitim odobravanjem kredita.
I Antonić zastupa stav da je dubiozu u banci napravila prinudna uprava, dok bivši guverner Dejan Šoškić proziva nekadašnjeg guvernera a sadašnjeg ministra finasnija Mlađana Dinkića da nije zatvorio banku 2002., jer je i tada bila loša.
(Beta)
