Tajland, Kambodža, Malezija… Putopis!

Vodič Jungle Travela za Indokinu i Tajland podelio je sa nama svoje dogodovštine sa proputovanja ovim dalekim zemljama.

Jungle Travel ekspedicija je krenula na jedno od najpopularnijih putovanja u zimskim hladnim mesecima, čekanje na aerodromu unosi nam nervozu, dug let čiji kraj ne možemo da dočekamo i konačno Bangkok! Toliko toga sam čuo o ovom gradu i sa nestrpljenjem se trudim da što pre napustimo Suvarnabumi, novoizgrađeni aerodrom, jedan od najmodernijih na svetu, koji je toliko bio potreban Tajlandu, jer je turizam ovde najvaznija privredna grana, a gosti koji dolaze mere se u milionima. Pošto nam je hotel u blizini Kao San Roada, odlučio sam da to bude moja početna tačka. I nisam pogrešio!

Možda nijedan deo grada ne moze na tako brz i efektan način da vam dočara Tajland u malom - počevši od galerije čudno ošišanih i ofarbanih likova, preko uličnih restorana, masaža stopala pijavicama, prodaje pozlaćenih Buda, kopija svetskih brendova i kafića koji se kako veče odmiče pretvaraju u klubove sa više nego pristupačnim ponudama pića ali i devojaka…

Cela jedna država, mentalitet, kultura u samo pedesetak metara dugačkoj ulici, pomislio sam to je Jungle Tribe stile! Odatle nas mapa vodi ka Spomeniku Demokratiji i Kraljevskoj Palati - političkim simbolima zemlje. Tajland je po ustavu parlamentarna monarhija, a kraljevi koji su vladali, uspeli su u onome sto u Aziji nikom nije pošlo za rukom - da tokom istorije sačuvaju nezavisnost i učine ga jedinom državom tog dela kontinenta koja nije pala u kolonijalističke ruke.

Današnji vladar, kralj Rama IX, više je od 63 godine na prestolu i skoro da ima status božanstva među narodom.

Tuk-tukom odlučujemo da prekratimo šetnju i odemo na mesto gde je nastala čuvena tajlandska masaža - u hram Wat Po. Za trenutak sam pomislio da se nalazim u nekom filmu, do glave obrijani sveštenici u narandžastim odorama su prolazili pored mene, dok mi se pogled gubio po uvijenim krovovima i šarenim figurama koje su krasile dvorište, sve dok jednog trenutka nisam zadržao i dah i pogled zbog kojeg sam i došao ovde - ispred mene se nalazila pedeset metara dugačka, pozlaćena statua Ležećeg Bude. I to sve u jednom od najstarijih i najvećih tajlandskih hramova! Međutim činjenica da smo ovde još samo dva dana i da moram da nastavim dalje sa ostatkom grupe, vraća me u realnost i naredna dva dana koristimo za obilazak Wat Aruna, Hrama Zore, plutajuće pijace, ali i nezaobilaznog hrama tigrova.

Sama činjenica da cu imati priliku da mazim tigra od 300 kilograma budila je nervozu u meni, ali videvši sa kojom ljubavlju ih sveštenici tretiraju, potpuno sam izgubio strah. Utisci se još nisu ni slegli, a morao sam da se vratim u Bangkok i spremim se jer me je sutra čekala velika misterija i izazov: Kambodža!

Posto sam stigao popodne u Pnom Pen, vreme sam iskoristio za traženje lokalnog specijaliteta - mesa od krokodila! Na žalost, ili na sreću krokodila, ovo je bila sušna sezona, slab ulov, tako da sam se zadovoljio sa par skakavaca, crva i naravno škorpijom. Nije baš da zasiti, ali svakako mogu da se pohvalim kad se vratim u Beograd. Ujutru sam ustao rano jer sam hteo da obiđem i Kraljevsku Palatu (izgrađena po uzoru na onu iz Bangkoka) sa srebrnom Pagodom, rusku pijacu i Killing fields, pre nego što uđem na bus za Siem Rep.

Vožnja je proletela dok sam uzivao u pejzažu sa bujnom vegetacijom, analizirajući sela u sred džungle i uvek nasmejanu decu koja su trčkarala okolo.

A onda - Angkor wat! Čudesan kompleks hramova posvećenih hindu religiji koji su pokazivali snagu i moć nekada velikog carstva, zbog raznih sukoba pao je u zaborav i nemilost džungle sve dok ga ponovo u 19. veku nije otkrio francuski istraživač Anri Muo.

Naravno morali smo kao i svaki pravi turisti sa zapada da posetimo i lokaciju gde se snimao film Tomb rajder sa Anđelinom Džoli. Nakon tri dana obilaska i možda najlepše fotografije koje sam ikad uhvatio - radjanja sunca iznad Angkor Vata, nevoljno, ali opet sa željom da vidimo nešto novo krenuli smo dalje.

Sledeći izazov je Kuala Lumpur. Glavni grad Malezije, sušta je suprotnost siromašnoj Kambodži, ali je savršen primer kako su muslimani, hindusi i Kinezi, kao većinski narodi ostavili jak kulturni pečat. Ceo grad deluje kao utopija, spoj moderne arhitekture, različitih religija, visokog standarda o kojem naravno svedoče Petronas kule, simboli ekonomske moći Malezije. Ostalo nam je da obiđemo Batu pećinu, hindu svetilište, po kojem slobodno trčkaraju majmuni, dok nas sa tavanica posmatraju slepi miševi po kojima je ova pećina i dobila ime i onda da, nakon desetina predjenih kilometara po gradovima, odemo na zasluzeni odmor - Puket!

Sa osmehom na licu se ponovo vraćamo na Tajland, ovaj put sa namerom da obiđemo najlepše plaže na svetu. A bolje od Ko Pi Pi ne postoji! Mesto na kom je sniman film Plaža sa Leonardom di Kapriom je kao sa razglednice: beli pesak, najlepše nijanse plave boje koje se prelivaju i stene koje nas okružuju, ronjenje i kajak po morskim pećinama u svakom smislu su nadmašili moja očekivanja... A uveče... pa meni i ne pada na pamet bolji provod od ovoga sto Puket već ima u ponudi - prelepi ljudi, dobra muzika, klubovi pored Andamonskog mora.... Nakon šest dana totalnog hedonizma naše putovanje se završava svi smo srećni, iako je sve tako brzo prošlo, puni utisaka vraćamo se u Beograd, sa mislima da ćemo obavezno ovo iskustvo morati da ponovimo.

(za MONDO Jovan Andrijašević)

turisti putovanja

Dodaj komentarSvi komentari ( 1 )

• Igrice
• Porodica
• Ljubav i Seks
• Dnevni Horoskop
• Lifestyle
• Zdravlje
• Travel
• Komunikacije