To je cena radnog mesta na crno, a direktori škola su do skora imali mogućnost da raspisuju konkurse mimo potreba.
Cena radnog mesta u prosveti na "crnom tržištu" je oko 7.000 evra, a samovolja i nezakonit rad direktora škola najveća su prepreka u racionalizaciji kadrova u školama, rekao je danas predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG) Miodrag Sokić.
Kontrola zapošljavanja novih nastavnika izmiče direktorima najsnažniju polugu njihove vlasti - raspoređivanje postojećih i zapošljavanje novih radnika, ocenio je Sokić u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Pre racionalizacije koja je, kako kaže Sokić, dala polovične rezultate, direktor je mogao da raspiše konkurs bez obzira na stvarne potrebe škole, uvek kada je smatrao da je to potrebno, a mogao je da zaposli i rođake, decu prijatelja i zemljaka, mogao je da "izmisli" radno mesto...
Sada, kada je sve to mnogo teže, direktori škola na razne načine pokušavaju da izigraju naredbe Ministarstva prosvete i školskih uprava o obavezi prijavljivanja viškova i potreba, naveo je Sokić.
"Direktori ne prikazuju na početku nastavne godine tehnološke viškove i prikrivaju potrebe za nastavnicima, pokušavaju da "ostave za zimnicu" većinu predmeta za koje postoji potreba i većinu nastavnika koji su viškovi ili rade na određeno vreme, ali su kod njih u milosti", naveo je on.
Na taj način direktori pričinjavaju veliku štetu školskom sistemu, rekao je Sokić i naveo da je do 15. avgusta, do isteka roka, samo jedna od 21 beogradske gimnazije Školskoj upravi Beograda prijavila listu tehnoloških viškova i potreba.
Do 24. avgusta, posle intervencije Školske uprave, taj broj se popeo na sedam, pa se može zaključiti da čak u 14 beogradskih gimnazija nema nijednog časa viška ili manjka.
On je rekao da u jednoj beogradskoj gimnaziji ima dva mesta za bibliotekara, a da na njima radi čak devet profesora različitih struka.
"Jedna beogradska gimnazija je u poslednje četiri godine povećala broj zaposlenih sa 70 na 95", rekao je Sokić i naveo da direktori najčešće manipulišu tako što prikrivaju i ne prijavljivuju potrebe za određenim procentom nekog predmeta.
"Time direktori stvaraju sebi mogućnost da na to radno mesto kasnije prime koga hoće", kazao je Sokić.
Direktori zapošljavaju radnike na određeni rok i produžavaju taj status i po nekoliko godina, prikrivaju radnike koji su ispunili starosni uslov za penziju, raspisuju konkurs za određeno radno mesto mimo dozvole Školske uprave, naveo je predsednik FBG.
(Tanjug)
Kontrola zapošljavanja novih nastavnika izmiče direktorima najsnažniju polugu njihove vlasti - raspoređivanje postojećih i zapošljavanje novih radnika, ocenio je Sokić u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Pre racionalizacije koja je, kako kaže Sokić, dala polovične rezultate, direktor je mogao da raspiše konkurs bez obzira na stvarne potrebe škole, uvek kada je smatrao da je to potrebno, a mogao je da zaposli i rođake, decu prijatelja i zemljaka, mogao je da "izmisli" radno mesto...
Sada, kada je sve to mnogo teže, direktori škola na razne načine pokušavaju da izigraju naredbe Ministarstva prosvete i školskih uprava o obavezi prijavljivanja viškova i potreba, naveo je Sokić.
"Direktori ne prikazuju na početku nastavne godine tehnološke viškove i prikrivaju potrebe za nastavnicima, pokušavaju da "ostave za zimnicu" većinu predmeta za koje postoji potreba i većinu nastavnika koji su viškovi ili rade na određeno vreme, ali su kod njih u milosti", naveo je on.
Na taj način direktori pričinjavaju veliku štetu školskom sistemu, rekao je Sokić i naveo da je do 15. avgusta, do isteka roka, samo jedna od 21 beogradske gimnazije Školskoj upravi Beograda prijavila listu tehnoloških viškova i potreba.
Do 24. avgusta, posle intervencije Školske uprave, taj broj se popeo na sedam, pa se može zaključiti da čak u 14 beogradskih gimnazija nema nijednog časa viška ili manjka.
On je rekao da u jednoj beogradskoj gimnaziji ima dva mesta za bibliotekara, a da na njima radi čak devet profesora različitih struka.
"Jedna beogradska gimnazija je u poslednje četiri godine povećala broj zaposlenih sa 70 na 95", rekao je Sokić i naveo da direktori najčešće manipulišu tako što prikrivaju i ne prijavljivuju potrebe za određenim procentom nekog predmeta.
"Time direktori stvaraju sebi mogućnost da na to radno mesto kasnije prime koga hoće", kazao je Sokić.
Direktori zapošljavaju radnike na određeni rok i produžavaju taj status i po nekoliko godina, prikrivaju radnike koji su ispunili starosni uslov za penziju, raspisuju konkurs za određeno radno mesto mimo dozvole Školske uprave, naveo je predsednik FBG.
(Tanjug)
