U domaćim trgovinama godtvo dve trećine prometa naprave tri osnovna tipa srpskog potrošača: ustaljeni ili tradicionalni, porodično orijentisani i moderni.
Proizvođači i trgovci istražuju navike, vode statistiku, studiraju način života, stepen obrazovanja, visinu primanja, upoređuju sa podacima gde najčešće kupujemo, koliko trošimo i koje medije pratimo.
Na osnovu studije životnih stilova u 26 zemalja, među kojima je i Srbija, Agencija za istraživanje tržišta "GFK“ ustanovila je osam različitih životnih stilova ljudi potrošača.
Od tog broja, kako su zaključili na osnovu istraživanja, u Srbiji su najviše zastupljena tri stila ili načina života: ustaljeni, orijentisani na kuću i porodicu i stil ljudi otvorenog uma.
“Koristeći ova saznanja proizvođači i trgovci mogu tačno da planiraju da li i na koju vrste promocije reaguju pripadnici određenog životnog stila i koja kategorija proizvoda je za njih atraktivna. Na primer, za “ustaljene“ dobra reklama je ona iz koje mogu da nauče nešto novo i praktično za svakodnevni život, dok je za one „orijentisane“ dopadljiva reklama ona koja je inspirativna i zabavna“, kaže za „Blic“ Snežana Delić iz “GFK“ Srbija.
Najveći broj ljudi u srbiji(22 odsto populacije) pripada ustaljenom tipu. Najčešće se radi o starijim osobama, ženskog pola, piše “Blic.“
Ova grupa ljudi poštuju običaje i pretke, imaju potrebu za sigurnošću, okrenuta je porodici, strogo se pridržava tradicionalne podele uloga i štedljiva je (najviše obraćaju pažnju na cene).
Idealan proizvod za ove ljude je onaj koji im je prilagođen, lak za održavanje i koji im je dobro poznat. Najviše kupuju prehrambene proizvode, a često posećuju i pijace, supermarkete, piljare i apoteke. Najviše povrenja imaju u televizijske reklame.
Nešto manji broj žitelja naše zemlje (19 odsto) su “orijentisani na kuću i porodicu.“ Oni su privrženi ispunjavanju obaveza prema porodici i zajednici, a najbitnije im je sticanje materjalne sigurnosti kkao bi obezbedili bližnje.
Kupuju one proizvode koji im se nude na zabavna način, a kod proizvoda cene trajnost, lako održavanje i jednostavnost za upotrebu. Uglavnom kupuju na kioscima, u diskontnim radnjama, supermarketima, hipermarketima.
Informipu se preko radija i tlevizije, dok im štamoa nije na listi prioriteta. I oni imaju najviše povrenja u TV reklame.
Grupi "otvorenih umova“ (18 odsto) pripadaju mladi ljudi do 40 godina za koje je najbitnija individualnost. Cene lepotu i estetiku, vode računa o svom izgledu i zdravlju i stalno tragaju za novinama.
Proizvod koji najviše odgovara individualcima je inovativan, moderan i atraktivan. Oni najčešće padaju na proizvode koji su u trendu, a za kupovinu koriste Internet, šoping centre, specijalizovane radnje.
Sa reklamam su u kontaktu preko Interneta, magazina i novina.
Prema rečima Gorana Papovića iz Nacinalne organizacije potrošača Srbije, poznati brendovi u svetu, ali i kod nas, vode računa o navikama i očekicvanjima kupaca i sve više novca ulažu u to.
“Sve navike potrošača se analiziraju i na osnovu toga se i prave i plasiraju proizvodi. To je pravi pristup. Naravno, prisutan je i onaj drugi, po kome onaj ko im a robu ima pravo da bude na tržištu, a ne zanima ga ko će tu robu kupovati. Koda nas veliki brojh ljudi drži do tradicionalnog pristupa, naročito stariji, koji, na primer, po navici u prodavnicama traže “kaladont“, kaže Papović za “Blic.“
(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
Na osnovu studije životnih stilova u 26 zemalja, među kojima je i Srbija, Agencija za istraživanje tržišta "GFK“ ustanovila je osam različitih životnih stilova ljudi potrošača.
Od tog broja, kako su zaključili na osnovu istraživanja, u Srbiji su najviše zastupljena tri stila ili načina života: ustaljeni, orijentisani na kuću i porodicu i stil ljudi otvorenog uma.
“Koristeći ova saznanja proizvođači i trgovci mogu tačno da planiraju da li i na koju vrste promocije reaguju pripadnici određenog životnog stila i koja kategorija proizvoda je za njih atraktivna. Na primer, za “ustaljene“ dobra reklama je ona iz koje mogu da nauče nešto novo i praktično za svakodnevni život, dok je za one „orijentisane“ dopadljiva reklama ona koja je inspirativna i zabavna“, kaže za „Blic“ Snežana Delić iz “GFK“ Srbija.
Najveći broj ljudi u srbiji(22 odsto populacije) pripada ustaljenom tipu. Najčešće se radi o starijim osobama, ženskog pola, piše “Blic.“
Ova grupa ljudi poštuju običaje i pretke, imaju potrebu za sigurnošću, okrenuta je porodici, strogo se pridržava tradicionalne podele uloga i štedljiva je (najviše obraćaju pažnju na cene).
Idealan proizvod za ove ljude je onaj koji im je prilagođen, lak za održavanje i koji im je dobro poznat. Najviše kupuju prehrambene proizvode, a često posećuju i pijace, supermarkete, piljare i apoteke. Najviše povrenja imaju u televizijske reklame.
Nešto manji broj žitelja naše zemlje (19 odsto) su “orijentisani na kuću i porodicu.“ Oni su privrženi ispunjavanju obaveza prema porodici i zajednici, a najbitnije im je sticanje materjalne sigurnosti kkao bi obezbedili bližnje.
Kupuju one proizvode koji im se nude na zabavna način, a kod proizvoda cene trajnost, lako održavanje i jednostavnost za upotrebu. Uglavnom kupuju na kioscima, u diskontnim radnjama, supermarketima, hipermarketima.
Informipu se preko radija i tlevizije, dok im štamoa nije na listi prioriteta. I oni imaju najviše povrenja u TV reklame.
Grupi "otvorenih umova“ (18 odsto) pripadaju mladi ljudi do 40 godina za koje je najbitnija individualnost. Cene lepotu i estetiku, vode računa o svom izgledu i zdravlju i stalno tragaju za novinama.
Proizvod koji najviše odgovara individualcima je inovativan, moderan i atraktivan. Oni najčešće padaju na proizvode koji su u trendu, a za kupovinu koriste Internet, šoping centre, specijalizovane radnje.
Sa reklamam su u kontaktu preko Interneta, magazina i novina.
Prema rečima Gorana Papovića iz Nacinalne organizacije potrošača Srbije, poznati brendovi u svetu, ali i kod nas, vode računa o navikama i očekicvanjima kupaca i sve više novca ulažu u to.
“Sve navike potrošača se analiziraju i na osnovu toga se i prave i plasiraju proizvodi. To je pravi pristup. Naravno, prisutan je i onaj drugi, po kome onaj ko im a robu ima pravo da bude na tržištu, a ne zanima ga ko će tu robu kupovati. Koda nas veliki brojh ljudi drži do tradicionalnog pristupa, naročito stariji, koji, na primer, po navici u prodavnicama traže “kaladont“, kaže Papović za “Blic.“
(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)
