Dve koalicije nevladinih organizacija zatražile su danas od Ivice Dačića i Aleksandra Vučića da obezbede bezuslovno održavanje gej parade.
Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi zatražile su danas od premijera Srbije Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da bezuslovno osiguraju poštovanje Ustavom zajamčenih ljudskih prava svih građana, uključujući i njihovo pravo na mirno okupljanje.
"Vlada ne sme još jednom da dozvoli da pretnje nasilnika odlučujuće utiču na izbor pojedinaca i grupa koji imaju pravo na slobodu okupljanja. Država je dužna da spreči nasilje i omogući efektivno uživanje zajamčenih prava", navodi se u saopštenju te dve koalicije.
Ocenjeno je da najave najviših predstavnika Vlade da bi policija i bezbednosne službe mogle i ove godine da procene da ne mogu da se suprotstave otvorenim pretnjama organizatorima Beograd Prajda i obećanju nasilja učesnicima skupa, stvara osećaj nesigurnosti kod svakog građanina Srbije.
U saopštenju se podseća da je predsednik Vlade na B92 izjavio da jeste za održavanje parade i zabranu diskriminacije, ali da je reč o bezbednosnim pitanjima.
"Ne pada mi na pamet da žrtvujemo živote tih ljudi i policajaca", kazao je pre dva dana Dačić, dok je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ponovio je da se radi o bezbedonsnom pitanju, ali da će o održavanju Beograd Prajda odlučiti policija.
Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi podsećaju da prema Ustavu Srbije i zakonskim propisima, organizatori odlučuju o održavanju skupa, a da su policija i bezbednosne službe dužne da osiguraju bezbednost učesnika skupa, a ne da zabranjuju njihovo okupljanje.
Za razliku od drugih javnih manifestacija koje se bez problema održavaju, Beograd Prajd je bio zabranjen 2009. i 2011. godine.
Ustavni sud Srbije je u decembru 2011. proglasio neustavnom zabranu iz 2009. godine, naglašavajući da je ovom zabranom prekršeno ustavno jemstvo slobode okupljanja.
Ako postoje realne pretnje po bezbednost, građani moraju znati ko su pojedinci koji godinama unazad pripremaju i vrše nasilje i koje mere država preduzima prema njima, navodi se u saopštenju.
U odlukama Evropskog suda za ljudska prava više puta je istaknuto da baš u slučajevima kada su u pitanju pripadnici različitih manjinskih grupa, država ima dužnost da im osigura slobodu okupljanja, bez obzira na njihovu "nepopularnost" ili "bezbednosne aspekte" njihovog okupljanja, kao i da im mora omogućiti da javno iskažu svoj identitet.
Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi pozvale su predsednika Srbije, predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade da osiguraju sprovođenje zakona protiv onih koji pribegavaju nasilju u društvu, te da bez ustezanja podrže i obezbede slobodno izražavanje ličnog identiteta, udruživanje i okupljanje manjinskih grupa.
Na ovaj način bi se svim građanima Srbije poslala jasna poruka o spremnosti državne vlasti da se brine o poštovanju i zaštiti prava i sloboda svakog člana društvene zajednice ponaosob, ističe se u saopštenju.
(Beta, foto: Beta/Nenad Petrović)
"Vlada ne sme još jednom da dozvoli da pretnje nasilnika odlučujuće utiču na izbor pojedinaca i grupa koji imaju pravo na slobodu okupljanja. Država je dužna da spreči nasilje i omogući efektivno uživanje zajamčenih prava", navodi se u saopštenju te dve koalicije.
Ocenjeno je da najave najviših predstavnika Vlade da bi policija i bezbednosne službe mogle i ove godine da procene da ne mogu da se suprotstave otvorenim pretnjama organizatorima Beograd Prajda i obećanju nasilja učesnicima skupa, stvara osećaj nesigurnosti kod svakog građanina Srbije.
U saopštenju se podseća da je predsednik Vlade na B92 izjavio da jeste za održavanje parade i zabranu diskriminacije, ali da je reč o bezbednosnim pitanjima.
"Ne pada mi na pamet da žrtvujemo živote tih ljudi i policajaca", kazao je pre dva dana Dačić, dok je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ponovio je da se radi o bezbedonsnom pitanju, ali da će o održavanju Beograd Prajda odlučiti policija.
Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi podsećaju da prema Ustavu Srbije i zakonskim propisima, organizatori odlučuju o održavanju skupa, a da su policija i bezbednosne službe dužne da osiguraju bezbednost učesnika skupa, a ne da zabranjuju njihovo okupljanje.
Za razliku od drugih javnih manifestacija koje se bez problema održavaju, Beograd Prajd je bio zabranjen 2009. i 2011. godine.
Ustavni sud Srbije je u decembru 2011. proglasio neustavnom zabranu iz 2009. godine, naglašavajući da je ovom zabranom prekršeno ustavno jemstvo slobode okupljanja.
Ako postoje realne pretnje po bezbednost, građani moraju znati ko su pojedinci koji godinama unazad pripremaju i vrše nasilje i koje mere država preduzima prema njima, navodi se u saopštenju.
U odlukama Evropskog suda za ljudska prava više puta je istaknuto da baš u slučajevima kada su u pitanju pripadnici različitih manjinskih grupa, država ima dužnost da im osigura slobodu okupljanja, bez obzira na njihovu "nepopularnost" ili "bezbednosne aspekte" njihovog okupljanja, kao i da im mora omogućiti da javno iskažu svoj identitet.
Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi pozvale su predsednika Srbije, predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade da osiguraju sprovođenje zakona protiv onih koji pribegavaju nasilju u društvu, te da bez ustezanja podrže i obezbede slobodno izražavanje ličnog identiteta, udruživanje i okupljanje manjinskih grupa.
Na ovaj način bi se svim građanima Srbije poslala jasna poruka o spremnosti državne vlasti da se brine o poštovanju i zaštiti prava i sloboda svakog člana društvene zajednice ponaosob, ističe se u saopštenju.
(Beta, foto: Beta/Nenad Petrović)
