U Srbiji svakog dana troje oboli od limfoma

U Srbiji se svakoga dana dijagnostikuju tri nova slučaja limfoma, a kod dva do tri puta više pacijenata bolest se ne otkrije na vreme, navode stručnjaci povodom obeležavanja, 15. septembra, Svetskog dana borbe protiv limfoma.

Guliver/Getty Images

U svetu trenutno više od milion ljudi živi sa limfomom, a 400 ljudi dnevno umre od te maligne bolesti za koju su uzroci i faktori rizika još nepoznati.

Stručnjaci upozoravaju da je limfom takva vrsta kancera koja ne može biti prevenirana, za razliku od mnogih drugih malignih oboljenja gde rani skrining čini značajan napredak u prevenciji.

Limfom je vrlo složen rak limfnih ćelija, peti najučestaliji malignitet na svetu i jedan od najbrže rastućih vrsta raka na svetu.

Postoje dva osnovna tipa limfoma - Hočkin i Non Hočkin limfom i oko 45 podtipova tih limfoma.

Stopa preživljavanja od pet godina kreće se od vrlo niske do vrlo visoke u zavisnosti od podtipa limfoma, dok je globalna stopa smrtnosti skoro 50 odsto, a od '70. godina učestalost je povećana na 80 odsto.

Pojedine najnovije studije pokazuju da pušenje i gojaznost povećavaju rizik od dobijanja limfoma, kao i česta izloženost nekim vrstama pesticida i hemikalija.

Limfom se nažalost vrlo često otkriva u poodmaklom stadijumu, jer ima nespecifične simptome, među kojima su malaksalost, noćno znojenje, blago povišena temperatura, uvećane bezbolne limfne žlezde (najčešće na vratu, pazuhu i preponama), kašalj, gubitak daha, neobjašnjivi gubitak težine, svrab i osip po celom telu.

Rezultati globalne ankete sprovedene među pacijentima iz 17 zemalja ukazuju da je pogrešna dijagnoza još uvek česta kod limfoma, što utiče na blagovremeno i odgovarajuće lečenje te bolesti.

Rezultati ovogodišnje ankete, kao i prethodnih godina, ukazuju da je nedovoljna informisanost i vrlo nizak nivo svesti javnosti o znacima i simptomima ove bolesti ključni problem, rekla je nedavno predsednik Udruženja obolelih od limfoma (LIPA) Maja Kocić.

Ona je istakla da je u ovogodišnjoj anketi učestvovalo 1.606 pacijenata iz 51 udruženja iz 17 zemalja, a da su dobijeni rezultati više nego alarmantni.

"Učestale greške kod uspostavljanja dijagnoze, a sledstveno i neadekvatna terapija, kao i vreme potrebno da se dođe do tačne dijagnoze su ozbiljni problemi koji još muče zdravstvenu zajednicu kada se radi o pacijentima koji ispoljavaju simptome limfoma", podvukla je Kocić.

Ona je navela da je procenat onih koji su i pored izraženih simptoma koji ukazuju na limfom dobili odmah tačnu dijagnozu svega 19 odsto.

U prilog tome, hematolog Kliničkog centra Srbije dr Milena Todorović kazala je ranije da je najčešća netačna dijagnoza bila grip ili neka druga virusna infekcija, kožno oboljenje, alergija.

Dr Todorović je kazala da je od pogrešno dijagnostikovanih čak 41 odsto njih dobilo terapiju za svoju dijagnozu dodajući da je potrebno vreme za tačnu dijagnozu kod 47 odsto anketiranih bilo četiri meseca nakon prvog javljanja lekaru, a 33 odsto je na tačnu dijagnozu čekalo duže od četiri meseca.

"Danas postoje savremene terapijske opcije uz pomoć kojih se limfom, ako se pravovremeno i tačno dijagnostikuje, može izlečiti, ali na žalost, vrlo često se ova bolest otkriva u poodmaklom stadijumu, jer ima nespecifične simptome", kaže dr Todorović.

Svetski Dan borbe protiv limfoma, 15. septembar, pokrenula je Koalicija limfoma - svetska mreža koje okuplja 54 udruženja iz 40 različitih zemalja čitavog sveta, 2004. godine s ciljem da se poveća nivo svesti javnosti o limfomu i njegovim simptomima.

(Tanjug)

bolesti

Dodaj komentarSvi komentari ( 0 )

• Igrice
• Porodica
• Ljubav i Seks
• Dnevni Horoskop
• Lifestyle
• Zdravlje
• Travel
• Komunikacije