Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić primio je delegaciju Pokreta za slobodu posle njihove protestne šetnje centrom Beograda, tokom koje su ponovili zahtev da nova vlast proširi spisak spornih privatizacija.
Antić je u obraćanju članovima pokreta, koji okuplja nekadašnje radnike neuspešno privatizovanih preduzeća, rekao da su "bili na istoj strani stola i da nisu suprotstavljeni."
On je podsetio da je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić ranije najavio da će se ići u preispitivanje privatizacija, što je jedan od zahteva članova pokreta.
Savetnik predsednika Srbije je rekao da od članova pokreta očekuje da mu dostave dokumentaciju i eventualne dokaze, ističući da ti spisi neće biti stavljeni ad akta.
Predstavnik Pokreta za slobodu Milenko Srećković rekao je novinarima da je delegacija od Antića dobila uveravanje da će se raditi na preispitivanju privatizacija.
On je dodao da nije bilo reči o rokovima za dostavljanje dokumentacije predsedništvu, kao i da je za većinu preduzeća to moguće učiniti u roku od jedne do dve sedmice.
Prema rečima Srećkovića, Antić je obećao da će te dokaze lično dostaviti tužilaštvu i Visokom savetu sudstva.
Članovi Pokret za slobodu su se nakon protestne šetenje po Beogradu uputili ka predsedništvu kako bi predsedniku Srbije dostavili zahteve da se i radnici uključe u preispitivanje spornih privatizacija, a takođe proširi spisak spornih privatizacija i pokrene proizvodnja.
U protestu je učestvovalo, prema proceni policije, oko 150 članolva Pokreta, među kojima su bili nekadašnji radnici "Severa", "Komgrapa", "Rekorda", "Srboleka"...
Srećković je na konferenciji za novinare, koja je oderžana pre protestne šetnje, istakao da je aktivno učešće radnika u preispitivanju spornih privatizacija neophodno kako taj proces ne bi bio lažiran.
On je poručio da se mora proširiti spisak od 27 spornih privatizacija i da nije dovoljno samo utvrditi krivičnnu odgovornost za loše privatizacije, već da će Pokret tražiti odštetu u vidu obnavljanja ili očuvanja proizvodnje koja je uništena tokom neodgovorne privatizacije.
Srećković je za Tanjug rekao da Pokret, koji osnovan, 2004. godine, okuplja između 300 i 400 članova i aktivista, radnika različitih preduzeća, među kojima ima i članova sindikata, ali i onih koji nisu sindikalno organizovani.
(Tanjug Foto Tanjug Filip Krainčanić)
On je podsetio da je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić ranije najavio da će se ići u preispitivanje privatizacija, što je jedan od zahteva članova pokreta.
Savetnik predsednika Srbije je rekao da od članova pokreta očekuje da mu dostave dokumentaciju i eventualne dokaze, ističući da ti spisi neće biti stavljeni ad akta.
Predstavnik Pokreta za slobodu Milenko Srećković rekao je novinarima da je delegacija od Antića dobila uveravanje da će se raditi na preispitivanju privatizacija.
On je dodao da nije bilo reči o rokovima za dostavljanje dokumentacije predsedništvu, kao i da je za većinu preduzeća to moguće učiniti u roku od jedne do dve sedmice.
Prema rečima Srećkovića, Antić je obećao da će te dokaze lično dostaviti tužilaštvu i Visokom savetu sudstva.
Članovi Pokret za slobodu su se nakon protestne šetenje po Beogradu uputili ka predsedništvu kako bi predsedniku Srbije dostavili zahteve da se i radnici uključe u preispitivanje spornih privatizacija, a takođe proširi spisak spornih privatizacija i pokrene proizvodnja.
U protestu je učestvovalo, prema proceni policije, oko 150 članolva Pokreta, među kojima su bili nekadašnji radnici "Severa", "Komgrapa", "Rekorda", "Srboleka"...
Srećković je na konferenciji za novinare, koja je oderžana pre protestne šetnje, istakao da je aktivno učešće radnika u preispitivanju spornih privatizacija neophodno kako taj proces ne bi bio lažiran.
On je poručio da se mora proširiti spisak od 27 spornih privatizacija i da nije dovoljno samo utvrditi krivičnnu odgovornost za loše privatizacije, već da će Pokret tražiti odštetu u vidu obnavljanja ili očuvanja proizvodnje koja je uništena tokom neodgovorne privatizacije.
Srećković je za Tanjug rekao da Pokret, koji osnovan, 2004. godine, okuplja između 300 i 400 članova i aktivista, radnika različitih preduzeća, među kojima ima i članova sindikata, ali i onih koji nisu sindikalno organizovani.
(Tanjug Foto Tanjug Filip Krainčanić)
