Objavljena ponuda beogradske kompanije IRC za 650 radnika koji bi otputovali na rad u Latinsku Ameriku.
Iako su građani Srbije i bivše Jugoslavije trbuhom za kruhom nekada išli uglavnom u Austriju, Nemačku, Švajcarsku, pa i Ameriku, danas tražeći posao završavaju u Rusiji, Južnoj Africi - a uskoro će i u Brazilu.
Ovih dana je, naime, objavljena ponuda beogradske kompanije IRS (International Recruitment Service) za 650 radnika koji bi otputovali na rad u Latinsku Ameriku, gde bi pomogli izgradnju infrastrukture za predstojeću Olimpijadu i Mondijal.
"Kao licencirana agencija za zapošljavanje sa dugogodišnjim iskustvom, sklopili smo ugovor o regrutovanju kadrova sa kompanijom Obrascon huarte lain Brasil.
Za potrebe projekta Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. ova kompanija je dobila koncesiju za izgradnju devet auto-puteva i pratećih objekata koji moraju biti gotovi do Mondijala.
U pitanju su masovne regrutacije po celom svetu i Srbija je preko IRS agencije dobila svoje mesto u tom projektu, odnosno mogućnost da samo u prvoj fazi privremeno zaposli oko 650 radnika različitih profila", kaže Maja Radošević, jedan od direktora IRS agencije.
Ona kaže da su plate koje se nude srpskim radnicima od 3.000 dolara mesečno pa naviše.
"Procedura je potpuno besplatna za kandidate. Poslodavac obezbeđuje i avio-kartu, smeštaj, hranu, osiguranje i sve ostalo što propisuje zakon o radu države zaposlenja.
Konačan odabir, uručivanje ugovora i radnih viza vršiće poslodavac u Beogradu u prvoj polovini decembra meseca.
Nadzor i kontrolu nad ovim projektom ima Ministarstvo za rad i zapošljavanje, gde se i nalazi kompletna potrebna dokumentacija koja dokazuje legitimitet i nas kao posrednika i našeg klijenta kao poslodavca", objašnjava Maja Radošević.
U maloj koloniji Srba koji već žive i rade u Brazilu ocenjuju da ta primamljiva ponuda može biti potpuno tačna.
"Ne verujem da se radi samo o Olimpijadi i Svetskom prvenstvu već o globalnom trendu u Brazilu. Danas je ovde, na primer, teško naći dobrog zidara koji će da radi za procenjenu zaradu od oko 100 dolara dnevno.
To opet ne mora da znači da nema onih koji rade za oko 40 dolara, što je opet relativno. Pomoćnici zidara u najsiromašnijoj državi Brazila gde ja živim imaju dnevnicu od oko 25 dolara dnevno.
Slučajno sam se našao u situaciji da budem kompetentan oko ove teme, jer naime već četiri meseca ne mogu da završim neke radove na zidu oko kuće, niti da nađem nekog ko će da stavi pločice, a da izgradim jednu prostoriju iznad ateljea ni da ne pomišljam.
Mnogo puta se zanosim mišlju da dovedem nekog iz Srbije ko će da mi to uradi", kaže za "Danas" Momčilo Moma Nikolić iz Udruženja Srba Latinske Amerike.
Kako objašnjava, samo je u Sao Luisu, gde živi, u toku gradnja najvećeg šoping mola severoistoka.
"Plus su završili jedan veliki prošle godine, pored nekoliko desetina solitera koji se grade i manjih šopinga i kuća...
Tu se radi o hiljadama radnika koji su zauzeti oko toga, a pravo da vam kažem, ne može se reći da je narod ovde baš mnogo radan.
Postoji specifičan mentalitet. Sao Paulo je decenijama bio magnet za prostu radnu snagu, a sad više nije. I još nešto - 3.000 dolara je cifra sa kojom ja ovde ne bih mogao da preguram mesec.
Samo za školovanje dvoje dece u školi koja nije ni najbolja ni najskuplja, već prosečna, ode oko 600 dolara, plus 150 dolara za prevoz, a za hranu se potroši još oko 1.000 mesečno.
A gde su drugi troškovi - stanovanja, eventualni krediti... Mnogi ljudi rade za oko 400 dolara mesečno, al to je ipak druga krajnost i radi se mnogo puta o opuštenosti.
Dobar deo populacije nije motivisan toliko visinom plate kolko nekom udobnošću na poslu. Mada mnogi koji počnu za tu platu od oko 800 reala, što je praktično minimalno garantovana zakonom (tačno, ona je oko 350 dolara, ali postoje obavezni bonusi kao trinaesta plata i plaćen odmor, plus osiguranje) mogu da dosta napreduju u zavisnosti od zalaganja", kaže Momčilo Nikolić.
Nikolić kaže da za sada ne postoji navala radnika iz Srbije na Brazil kao, recimo, nekada na Nemačku.
"Iz prostog razloga što je mentalitet dosta drugačiji i ono sa Nemačkom nekad su bile migracije epskih parametara.
Ne verujem da će ovde dovoditi ljude preko te kompanije koji će biti pomoćnici zidarima ili da drže kolica, već će se raditi o stručnijoj radnoj snazi.
Veliku prednost dovođenja nekog iz tuđine od lokalne radne snage predstavlja sigurnost izvršenih radova, tačnije - neće tek tako neko iz daljine da se napije za vikend i da se ne pojavi na poslu u ponedeljak.
Dolaze mnogi ovde iz celog sveta, ali niko nema neku pomoć kao u Australiji, Kanadi, Švedskoj...
Uglavnom visoko obrazovani ljudi sa biznisima i dobrim idejama, a od proste radne snage dolaze najviše Bolivijci, mada sve manje jer se Bolivija ubrzano razvija", kaže Nikolić za "Danas".
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Ovih dana je, naime, objavljena ponuda beogradske kompanije IRS (International Recruitment Service) za 650 radnika koji bi otputovali na rad u Latinsku Ameriku, gde bi pomogli izgradnju infrastrukture za predstojeću Olimpijadu i Mondijal.
"Kao licencirana agencija za zapošljavanje sa dugogodišnjim iskustvom, sklopili smo ugovor o regrutovanju kadrova sa kompanijom Obrascon huarte lain Brasil.
Za potrebe projekta Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. ova kompanija je dobila koncesiju za izgradnju devet auto-puteva i pratećih objekata koji moraju biti gotovi do Mondijala.
U pitanju su masovne regrutacije po celom svetu i Srbija je preko IRS agencije dobila svoje mesto u tom projektu, odnosno mogućnost da samo u prvoj fazi privremeno zaposli oko 650 radnika različitih profila", kaže Maja Radošević, jedan od direktora IRS agencije.
Ona kaže da su plate koje se nude srpskim radnicima od 3.000 dolara mesečno pa naviše.
"Procedura je potpuno besplatna za kandidate. Poslodavac obezbeđuje i avio-kartu, smeštaj, hranu, osiguranje i sve ostalo što propisuje zakon o radu države zaposlenja.
Konačan odabir, uručivanje ugovora i radnih viza vršiće poslodavac u Beogradu u prvoj polovini decembra meseca.
Nadzor i kontrolu nad ovim projektom ima Ministarstvo za rad i zapošljavanje, gde se i nalazi kompletna potrebna dokumentacija koja dokazuje legitimitet i nas kao posrednika i našeg klijenta kao poslodavca", objašnjava Maja Radošević.
U maloj koloniji Srba koji već žive i rade u Brazilu ocenjuju da ta primamljiva ponuda može biti potpuno tačna.
"Ne verujem da se radi samo o Olimpijadi i Svetskom prvenstvu već o globalnom trendu u Brazilu. Danas je ovde, na primer, teško naći dobrog zidara koji će da radi za procenjenu zaradu od oko 100 dolara dnevno.
To opet ne mora da znači da nema onih koji rade za oko 40 dolara, što je opet relativno. Pomoćnici zidara u najsiromašnijoj državi Brazila gde ja živim imaju dnevnicu od oko 25 dolara dnevno.
Slučajno sam se našao u situaciji da budem kompetentan oko ove teme, jer naime već četiri meseca ne mogu da završim neke radove na zidu oko kuće, niti da nađem nekog ko će da stavi pločice, a da izgradim jednu prostoriju iznad ateljea ni da ne pomišljam.
Mnogo puta se zanosim mišlju da dovedem nekog iz Srbije ko će da mi to uradi", kaže za "Danas" Momčilo Moma Nikolić iz Udruženja Srba Latinske Amerike.
Kako objašnjava, samo je u Sao Luisu, gde živi, u toku gradnja najvećeg šoping mola severoistoka.
"Plus su završili jedan veliki prošle godine, pored nekoliko desetina solitera koji se grade i manjih šopinga i kuća...
Tu se radi o hiljadama radnika koji su zauzeti oko toga, a pravo da vam kažem, ne može se reći da je narod ovde baš mnogo radan.
Postoji specifičan mentalitet. Sao Paulo je decenijama bio magnet za prostu radnu snagu, a sad više nije. I još nešto - 3.000 dolara je cifra sa kojom ja ovde ne bih mogao da preguram mesec.
Samo za školovanje dvoje dece u školi koja nije ni najbolja ni najskuplja, već prosečna, ode oko 600 dolara, plus 150 dolara za prevoz, a za hranu se potroši još oko 1.000 mesečno.
A gde su drugi troškovi - stanovanja, eventualni krediti... Mnogi ljudi rade za oko 400 dolara mesečno, al to je ipak druga krajnost i radi se mnogo puta o opuštenosti.
Dobar deo populacije nije motivisan toliko visinom plate kolko nekom udobnošću na poslu. Mada mnogi koji počnu za tu platu od oko 800 reala, što je praktično minimalno garantovana zakonom (tačno, ona je oko 350 dolara, ali postoje obavezni bonusi kao trinaesta plata i plaćen odmor, plus osiguranje) mogu da dosta napreduju u zavisnosti od zalaganja", kaže Momčilo Nikolić.
Nikolić kaže da za sada ne postoji navala radnika iz Srbije na Brazil kao, recimo, nekada na Nemačku.
"Iz prostog razloga što je mentalitet dosta drugačiji i ono sa Nemačkom nekad su bile migracije epskih parametara.
Ne verujem da će ovde dovoditi ljude preko te kompanije koji će biti pomoćnici zidarima ili da drže kolica, već će se raditi o stručnijoj radnoj snazi.
Veliku prednost dovođenja nekog iz tuđine od lokalne radne snage predstavlja sigurnost izvršenih radova, tačnije - neće tek tako neko iz daljine da se napije za vikend i da se ne pojavi na poslu u ponedeljak.
Dolaze mnogi ovde iz celog sveta, ali niko nema neku pomoć kao u Australiji, Kanadi, Švedskoj...
Uglavnom visoko obrazovani ljudi sa biznisima i dobrim idejama, a od proste radne snage dolaze najviše Bolivijci, mada sve manje jer se Bolivija ubrzano razvija", kaže Nikolić za "Danas".
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
