Na osnovu ukupno 369 pravosnažnih presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava, država Srbija duguje svojim građanima 642.990 evra za naknadu nematerijalne štete.
Tu dugovima koji su nastali zbog lošeg rada srpskog pravosuđa nije kraj jer poreski obveznici će morati da plate i nešto više 41 milion dinara (356 hiljada evra) za naknadu materijalne štete, rekao je danas ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.
Od svega toga je do sada isplaćeno svega nešto više od tri miliona dinara, precizirao je Selaković u izjavi Tanjugu.
U odnosu na Srbiju, Evropski sud za ljudska prava u Strazbur doneo je do sada 67 pravosnažnih presuda i 302 pravosnažne odluke, a pred njim se trenutno se nalazi preko 8.600 predstavki građana Srbije, što čini 5,9 od ukupnog broja svih predstavki pred tim sudom, naveo je ministar.
Taj broj je možda i veći jer jer predsednik tog suda, britanski pravnik Nikolas Braca, juče u Beogradu naveo cifru od 9.500 predmeta iz Srbije.
"Simptomatično je to što je Srbija na šestom mestu od 47 zemalja članica Saveta Evrope, kao i da je od januara 2012. godine 27 odsto priliva predstavki Evropskom sudu iz Sbije", kazao je Selaković.
Prema njegovim rečima, osim mera koje je Vlada Srbije već preduzela, sistemski odgovor na taj problem je poništavanje i ispravljanje negativnih posledica reforme pravosuđa koja je započela lošim izborom sudija i tužilaca, a koji je pao odlukama Ustavnog suda.
"Potreban nam je novi sistemski pristup gde će se znati šta će se i kako će se raditi. Zato se radi nova Strategija pravosujda za narednih pet godina i Akcioni plan za njeno sprovođenje za dve godine, kojima će se predvideti mere koje moraju biti preduzete da bi se negativne posledice otklonile i izbegle", naglasio je Selaković.
On je podsetio da je Vlada Srbije donela Uredbu o evidentiranju neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama, a takođe razmatra mogućnost sklapanja poravnanja po istom osnovu.
"Ustavni sud je već odlučivao na isti način kao i Evrospki sud za ljudska prava u dva slucaja, pa možemo očekivati i odluku Evropskog suda kojom će prihvatiti našu ustavnu žalbu kao delotvorno sredstvo", ukazao je ministar.
Prema njegovim rečima, neki vid izlaska iz ove problematične situacije je i početak primene novog zakona i izvršenju i obezbeđenju, prema kome su već počeli sa radom prvi profesionalni izvršitelji i doprineli da na taj način budu rasterećena izvršna odeljenja u sudovima.
(Tanjug, foto: multimedia-echr-coe-int)
Od svega toga je do sada isplaćeno svega nešto više od tri miliona dinara, precizirao je Selaković u izjavi Tanjugu.
U odnosu na Srbiju, Evropski sud za ljudska prava u Strazbur doneo je do sada 67 pravosnažnih presuda i 302 pravosnažne odluke, a pred njim se trenutno se nalazi preko 8.600 predstavki građana Srbije, što čini 5,9 od ukupnog broja svih predstavki pred tim sudom, naveo je ministar.
Taj broj je možda i veći jer jer predsednik tog suda, britanski pravnik Nikolas Braca, juče u Beogradu naveo cifru od 9.500 predmeta iz Srbije.
"Simptomatično je to što je Srbija na šestom mestu od 47 zemalja članica Saveta Evrope, kao i da je od januara 2012. godine 27 odsto priliva predstavki Evropskom sudu iz Sbije", kazao je Selaković.
Prema njegovim rečima, osim mera koje je Vlada Srbije već preduzela, sistemski odgovor na taj problem je poništavanje i ispravljanje negativnih posledica reforme pravosuđa koja je započela lošim izborom sudija i tužilaca, a koji je pao odlukama Ustavnog suda.
"Potreban nam je novi sistemski pristup gde će se znati šta će se i kako će se raditi. Zato se radi nova Strategija pravosujda za narednih pet godina i Akcioni plan za njeno sprovođenje za dve godine, kojima će se predvideti mere koje moraju biti preduzete da bi se negativne posledice otklonile i izbegle", naglasio je Selaković.
On je podsetio da je Vlada Srbije donela Uredbu o evidentiranju neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama, a takođe razmatra mogućnost sklapanja poravnanja po istom osnovu.
"Ustavni sud je već odlučivao na isti način kao i Evrospki sud za ljudska prava u dva slucaja, pa možemo očekivati i odluku Evropskog suda kojom će prihvatiti našu ustavnu žalbu kao delotvorno sredstvo", ukazao je ministar.
Prema njegovim rečima, neki vid izlaska iz ove problematične situacije je i početak primene novog zakona i izvršenju i obezbeđenju, prema kome su već počeli sa radom prvi profesionalni izvršitelji i doprineli da na taj način budu rasterećena izvršna odeljenja u sudovima.
(Tanjug, foto: multimedia-echr-coe-int)
