Bugarsku deonice ruskog gasovoda gradiće i finansirati Rusi i banke, a Bugari su se zauzvrat odrekli para od tranzitnih taksi do 2030. godine.
To će biti deo konačnog bugarsko-ruskog sporazuma o "Južnom toku", čije je potpisivanje najavljeno za sredinu novembra, objavljeno je na Internet strani Novinite.com.
Prvobitno je bilo predviđeno da 70 odsto bugarske deonice finansiraju banke, a 30 odsto (približno 458 miliona evra) plate učesnici tog projekta - Bugarski energetski holding (BEH) i ruski Gasprom.
Sada će, kako čini, u projekat na bugarskoj teritoriji investirati samo Gasprom u zamenu za oslobađanje od budućih plaćanja za tranzit do 2030.
BEH nije u stanju da finansira "Južni tok" zbog teške finansijske situacije njegovih podružnica Bulgargaz i Nacionalne elektrokompanije (NEK).
Komentarišući medijske izveštaje da će učešće Bugarske u finansiranju "Južnog toka" biti simbolično, ministar ekonomije i energetike Delijan Dobrev je izjavio da je bugarski BEH do sada utrošio svega šest miliona evra, koliki je njegov udeo u kapitalu od 12 miliona evra u zajedničkoj kompaniji sa Gaspromom koji će graditi i upravljati gasovodom na bugarskoj teritoriji.
Predviđeno je da gasovod "Južni tok" transportuje do 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa u centralnu i južnu Evropu, zaobilazeći tranzitne zemlje, kao što je Ukrajina.
Operator deonice po dnu Crnog mora je kompanija Saut strim transport, koja je registrovana 2007. Njeni akcionari su Gasprom (50 odsto udela), italijanska kompanija Eni (20 odsto) i francuska EdF i nemačka Vinteršal (po 15 odsto).
Izgradnja "Južnog toka" će početi u decembru 2012, a početak isporuka je predviđen za decembar 2015.
Vrednost projekta je procenjena na 15,5 milijardi evra.
Gasprom je već osnovao zajednička preduzeća sa kompanijama u Srbiji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj i Mađarskoj koja će upravljati kopnenom deonicom "Južnog toka" u tim zemljama.
Bugarska se obavezala da će ubrzati izgradnju svoje deonice "Južnog toka", s obzirom na to da Evropska unija od 1. januara 2013. uvodi nove zahteve za pristup energetskim mrezama.
Prema nacrtu izveštaja Evropske komisije, koji je nedavno procureo u javnost, Bugarska mora da se jače obaveže na razvoj "Južnog energetskog koridora" koji sponzoriše EU, takođe poznatog pod nazivom "Južni gasni koridor", čiji je cilj diversifikovanje isporuka prirodnog gasa u Evropu.
Taj nacrt, koji još nije objavljen, kritikuje Bugarsku što veći značaj pridaje "Južnom toku" i što nije dovoljno opredeljena za nastojanje EU da razvije "Južni energetski koridor" koji je ključni element konkurentskih projekata za dovođenje prirodnog gasa u Evropu iz gasnog polja "Šah Deniz II" u Azerbejdžanu.
"Južni tok" se smatra konkurentom "Južom gasnom koridoru".
(MONDO/agencije, foto: southstream.info)
Prvobitno je bilo predviđeno da 70 odsto bugarske deonice finansiraju banke, a 30 odsto (približno 458 miliona evra) plate učesnici tog projekta - Bugarski energetski holding (BEH) i ruski Gasprom.
Sada će, kako čini, u projekat na bugarskoj teritoriji investirati samo Gasprom u zamenu za oslobađanje od budućih plaćanja za tranzit do 2030.
BEH nije u stanju da finansira "Južni tok" zbog teške finansijske situacije njegovih podružnica Bulgargaz i Nacionalne elektrokompanije (NEK).
Komentarišući medijske izveštaje da će učešće Bugarske u finansiranju "Južnog toka" biti simbolično, ministar ekonomije i energetike Delijan Dobrev je izjavio da je bugarski BEH do sada utrošio svega šest miliona evra, koliki je njegov udeo u kapitalu od 12 miliona evra u zajedničkoj kompaniji sa Gaspromom koji će graditi i upravljati gasovodom na bugarskoj teritoriji.
Predviđeno je da gasovod "Južni tok" transportuje do 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa u centralnu i južnu Evropu, zaobilazeći tranzitne zemlje, kao što je Ukrajina.
Operator deonice po dnu Crnog mora je kompanija Saut strim transport, koja je registrovana 2007. Njeni akcionari su Gasprom (50 odsto udela), italijanska kompanija Eni (20 odsto) i francuska EdF i nemačka Vinteršal (po 15 odsto).
Izgradnja "Južnog toka" će početi u decembru 2012, a početak isporuka je predviđen za decembar 2015.
Vrednost projekta je procenjena na 15,5 milijardi evra.
Gasprom je već osnovao zajednička preduzeća sa kompanijama u Srbiji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj i Mađarskoj koja će upravljati kopnenom deonicom "Južnog toka" u tim zemljama.
Bugarska se obavezala da će ubrzati izgradnju svoje deonice "Južnog toka", s obzirom na to da Evropska unija od 1. januara 2013. uvodi nove zahteve za pristup energetskim mrezama.
Prema nacrtu izveštaja Evropske komisije, koji je nedavno procureo u javnost, Bugarska mora da se jače obaveže na razvoj "Južnog energetskog koridora" koji sponzoriše EU, takođe poznatog pod nazivom "Južni gasni koridor", čiji je cilj diversifikovanje isporuka prirodnog gasa u Evropu.
Taj nacrt, koji još nije objavljen, kritikuje Bugarsku što veći značaj pridaje "Južnom toku" i što nije dovoljno opredeljena za nastojanje EU da razvije "Južni energetski koridor" koji je ključni element konkurentskih projekata za dovođenje prirodnog gasa u Evropu iz gasnog polja "Šah Deniz II" u Azerbejdžanu.
"Južni tok" se smatra konkurentom "Južom gasnom koridoru".
(MONDO/agencije, foto: southstream.info)
