Bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik zatražio je od Tribunala da osuđenog generala VRS Radislava Krstića prinudi da svedoči u njegovom slučaju.
Karadžić je u danas objavljenom podnesku zatražio da Tribunal posebnim nalogom (subpoena) obaveže generala Krstića da svedoči tokom dokaznog postupka Karadžićeve odbrane, čiji je početak zakazan za 16. oktobar.
U podnesku, Karadžić, koji se brani sam, obrazložio je da je general Krstić odbio njegov poziv da dobrovoljno svedoči.
Krstića, bivšeg komandanta Drinskog korpusa VRS, Tribunal je osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida nad više od 7.000 Muslimana iz Srebrenice u julu 1995.
Krstić je bio prebačen na izdržavanje kazne u Veliku Britaniju, ali je, nakon što je u zatvoru bio napadnut nožem, vraćen u sudski pritvor u Hagu, dok ne bude odlučeno u koju će drugu evropsku zemlju biti upućen na izdržavanje kazne.
U obrazloženju zahteva da sudije obavežu generala Krstića da svedoči, Karadžić navodi da Krstić "ima informacije relevante za odbranu".
"Od generala Krstića očekuje se da posvedoči da nikada nije informisao Karadžića da bi zarobljenici iz Srebenice trebalo da budu streljani, da se streljaju ili da su streljani", piše u Karadžićevom zahtevu.
Odbrana bivšeg predsednika RS od generala Krstića, ako bude svedočio, očekuje i da izjavi da je cilj ofanzive na Srebrenicu, o kojoj je razgovarao s Karadžićem pre njenog početka, "bio ograničen na planirano razdvajanje Srebrenice od druge enklave Žepe".
Svedočenjem generala Krstića, odbrana želi da se suprotstave tužilaštvu "koje se oslanja na Karadžićeve reči iz jednog televizijskog intervjua da je Krstić pred njim planirao operaciju Srebrenica", kao i na Karadžićevu izjavu da žali što Krstić nije mogao da "sve završi" u Srebrenici.
"Svedočenje generala Krstića neophodno je za utvrđivanje da kontakt između njega i Karadžića nije imao ništa s ratnim zločinima i da Krstić i Karadžić nikada nisu diskutovali o ratnim zločinima niti ih osmišljavali", naglašava odbrana u današnjem podnesku.
Odluku o Karadžićevom zahtevu doneće pretresno veće predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon).
Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95. godine.
(Beta, foto: )
U podnesku, Karadžić, koji se brani sam, obrazložio je da je general Krstić odbio njegov poziv da dobrovoljno svedoči.
Krstića, bivšeg komandanta Drinskog korpusa VRS, Tribunal je osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida nad više od 7.000 Muslimana iz Srebrenice u julu 1995.
Krstić je bio prebačen na izdržavanje kazne u Veliku Britaniju, ali je, nakon što je u zatvoru bio napadnut nožem, vraćen u sudski pritvor u Hagu, dok ne bude odlučeno u koju će drugu evropsku zemlju biti upućen na izdržavanje kazne.
U obrazloženju zahteva da sudije obavežu generala Krstića da svedoči, Karadžić navodi da Krstić "ima informacije relevante za odbranu".
"Od generala Krstića očekuje se da posvedoči da nikada nije informisao Karadžića da bi zarobljenici iz Srebenice trebalo da budu streljani, da se streljaju ili da su streljani", piše u Karadžićevom zahtevu.
Odbrana bivšeg predsednika RS od generala Krstića, ako bude svedočio, očekuje i da izjavi da je cilj ofanzive na Srebrenicu, o kojoj je razgovarao s Karadžićem pre njenog početka, "bio ograničen na planirano razdvajanje Srebrenice od druge enklave Žepe".
Svedočenjem generala Krstića, odbrana želi da se suprotstave tužilaštvu "koje se oslanja na Karadžićeve reči iz jednog televizijskog intervjua da je Krstić pred njim planirao operaciju Srebrenica", kao i na Karadžićevu izjavu da žali što Krstić nije mogao da "sve završi" u Srebrenici.
"Svedočenje generala Krstića neophodno je za utvrđivanje da kontakt između njega i Karadžića nije imao ništa s ratnim zločinima i da Krstić i Karadžić nikada nisu diskutovali o ratnim zločinima niti ih osmišljavali", naglašava odbrana u današnjem podnesku.
Odluku o Karadžićevom zahtevu doneće pretresno veće predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon).
Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95. godine.
(Beta, foto: )
