Ministarstvo pravde dostavilo je Nacrt zakona o amnestiji koji će smanjiti troškove za 800 miliona, a cilj je da se smanji prebukiranost zatvora u kojima je 11.000 zatvorenika, a kapaciteti su 7.500, pišu "Novosti".
Svi zatvorenici u Srbiji koji su prvi put osuđeni na kaznu zatvora do tri meseca, biće potpuno oslobođeni, a osuđenima kojima je određen zatvor od tri do šest meseci, kazna će biti prepolovljena, predviđeno je nacrtom novog zakona o amnestiji koji je, kako saznaju "Novosti", Ministarstvo pravde i državne uprave podnelo u ponedeljak Vladi Srbije na usvajanje.
Ministarstvo je dalo preporuku da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku, kako bi se u što skorijem roku poboljšali uslovi smeštaja osuđenih i pritvorenih u skladu sa evropskim standardima.
Prema novom zakonu koji će se uskoro naći pred ministrima i poslanicima Narodne skupštine, pravo na umanjenje kazne za četvrtinu imaće i zatvorenici koji su osuđeni na kazne zatvora i duže od šest meseci.
Pomilovanje bi moglo da obuhvati oko 3.600 zatvorenika. Prema informacijama "Novosti", trećina od tog broja su oni kojim je izrečena kazna od tri meseca zatvora. Oni će automatski biti oslobođeni, stupanjem na snagu ovog zakona. Ostalima će kazna biti prepolovljena ili smanjena za četvrtinu.
Nacrt zakona, kako navodi list, predviđa i stroge izuzetke, pa taksativno nabraja koji sve počinioci krivičnih dela neće moći da računaju na milost države.
Na amnestiju nemaju pravo najteži kriminalci, osim onih koji su navršili 70 godina života: osuđeni za krivična dela - organizovani kriminal, teške oblike nasilja, osuđeni na kaznu zatvora od 30 do 40 godina - teško ubistvo i dr, ratni zločinci, trgovci drogom osuđeni za teže oblike neovlašćene prozivodnje i prodaje narkotika, dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije - terorizam, oni koji su davali ili primali mito, svi koji su više od tri puta pravnosnažno osuđeni na zatvorsku kaznu, a osuda im nije brisana.
Prema podacima Ministarstva pravde, broj osuđenih i pritvorenih u svim srpskim zatvorima trenutno premašuje 11.000, a kapaciteti su napravljeni za samo 7.500 osoba. To je jedan od ključnih razloga za donošenje zakona.
Takođe, propisane, ali i izrečene kazne u srpskom krivičnom zakonodavstvu znatno su oštrije u poređenju sa zemljama u okruženju pa i sa državama zapadne Evrope. Uprkos tome, stopa kriminaliteta nije smanjena. Naprotiv, sve analize pokazuju da se kriminlaci u Srbiji ne boje visokih kazni, nego mogućnosti da budu uhvaćeni.
Prema obrazloženju zakona, država davanjem amnestije pokazuje milost, ali i znatno poboljšava standarde i uslove u zatvorima.
Procenjuje se da će se ubuduće u zatvorima bolje vaspitno i preventivno delovati na osuđenike kako ne bi ponavljali krivična dela po izlasku na slobodu, a da će amnestirani znati da cene ovaj akt milosti.
Procenjuje se da bi primena novog zakona dovela do direktne ekonomske uštede i smanjenja budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara, pišu "Novosti".
(MONDO)
Ministarstvo je dalo preporuku da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku, kako bi se u što skorijem roku poboljšali uslovi smeštaja osuđenih i pritvorenih u skladu sa evropskim standardima.
Prema novom zakonu koji će se uskoro naći pred ministrima i poslanicima Narodne skupštine, pravo na umanjenje kazne za četvrtinu imaće i zatvorenici koji su osuđeni na kazne zatvora i duže od šest meseci.
Pomilovanje bi moglo da obuhvati oko 3.600 zatvorenika. Prema informacijama "Novosti", trećina od tog broja su oni kojim je izrečena kazna od tri meseca zatvora. Oni će automatski biti oslobođeni, stupanjem na snagu ovog zakona. Ostalima će kazna biti prepolovljena ili smanjena za četvrtinu.
Nacrt zakona, kako navodi list, predviđa i stroge izuzetke, pa taksativno nabraja koji sve počinioci krivičnih dela neće moći da računaju na milost države.
Na amnestiju nemaju pravo najteži kriminalci, osim onih koji su navršili 70 godina života: osuđeni za krivična dela - organizovani kriminal, teške oblike nasilja, osuđeni na kaznu zatvora od 30 do 40 godina - teško ubistvo i dr, ratni zločinci, trgovci drogom osuđeni za teže oblike neovlašćene prozivodnje i prodaje narkotika, dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije - terorizam, oni koji su davali ili primali mito, svi koji su više od tri puta pravnosnažno osuđeni na zatvorsku kaznu, a osuda im nije brisana.
Prema podacima Ministarstva pravde, broj osuđenih i pritvorenih u svim srpskim zatvorima trenutno premašuje 11.000, a kapaciteti su napravljeni za samo 7.500 osoba. To je jedan od ključnih razloga za donošenje zakona.
Takođe, propisane, ali i izrečene kazne u srpskom krivičnom zakonodavstvu znatno su oštrije u poređenju sa zemljama u okruženju pa i sa državama zapadne Evrope. Uprkos tome, stopa kriminaliteta nije smanjena. Naprotiv, sve analize pokazuju da se kriminlaci u Srbiji ne boje visokih kazni, nego mogućnosti da budu uhvaćeni.
Prema obrazloženju zakona, država davanjem amnestije pokazuje milost, ali i znatno poboljšava standarde i uslove u zatvorima.
Procenjuje se da će se ubuduće u zatvorima bolje vaspitno i preventivno delovati na osuđenike kako ne bi ponavljali krivična dela po izlasku na slobodu, a da će amnestirani znati da cene ovaj akt milosti.
Procenjuje se da bi primena novog zakona dovela do direktne ekonomske uštede i smanjenja budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara, pišu "Novosti".
(MONDO)
