MONDO je istraživao zbog čega 45 odsto dece koja stradaju u saobraćaju biva povređeno u automobilima svojih najbližih, dok 42 odsto njih nastrada u svojstvu pešaka na ulici.
Znate li da na srpskim putevima više dece strada u automobilima svojih roditelja nego na pešačkim prelazima, u blizini škola i kuća?
Da li su vas ikada u auto-školi dok ste učili vožnju ili bilo kada kasnije kao iskusnog vozača uputili šta se dešava pri udesu ako držite dete u naručju ili ono samo sedi na zadnjem sedištu? Viđate li komšije i prijatelje koji svoju decu ohrabruju da zajedno s njima sede za volanom ili ih prevoze kao suvozače i uče ih da u slučaju policijske kontrole kažu da imaju 12 godina? Da li ste zapanjeni kada na vestima sve češće čujete da su u nesreći poginula deca, a preživeli roditelji?
MONDO je istraživao zbog čega je to tako ali i zašto, prema zvaničnim podacima, 45 odsto dece koja stradaju u saobraćaju biva povređeno u automobilima svojih najbližih, dok 42 odsto njih nastrada u svojstvu pešaka na ulici. Ostalih 13 odsto povređenih ili poginulih su deca biciklisti.
Relevantni sagovornici Monda iz Agencije za bezbednost saobraćaja i Komiteta za bezbednost saobraćaja, složni su u oceni da je odgovornost na roditeljima, koji uglavnom nisu svesni da rizikuju život svoje dece. Nadležni ne misle da je glavno rešenje kažnjavanje nepoštovanja propisa pri prevozu dece već promena svesti samih vozača.
"Veliki broj dece strada u svojstvu putnika, a odgovornost nije na njima, već na odraslima koji ih prevoze, a to su najčešće roditelji ili rođaci", kaže za MONDO direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović.
On ističe da se tom problemu ne poklanja dovoljno pažnje i da se deca do tri godine često ne prevoze u sedištima iako to nalaže zakon. Za stariju decu propisano je vezivanje i kada su na zadnjem sedištu.
"Vrlo često vozači pokušavaju i da istaknu kako su im deca napredna pa im daju i da upravljaju vozilom, daju im da sede pored njih", navodi Jovanović, ilustrujući najšokantnije primere roditeljske neodgovornosti u saobraćaju.
On smatra da ekonomska kriza i nedostatak novca za kupovinu bezbednosnih sedišta za decu ne mogu da budu nikakav izgovor.
"Roditeljima sigurno nije lako da izdvoje 5.000 dinara za sedište. Ali, ako pođemo od toga da su našli načina da obezbede sredstva za kupovinu automobila, njegovu registraciju i održavanje, onda moraju da razmišljaju i o ovom trošku. Samo registracija za 'juga' danas iznosi 11.000 dinara - ne vidim onda da je problem finansijske prirode", kaže Okanović.
Objašnjavajući šta se dešava prilikom vožnje bez sigurnosnog sedišta, Okanović navodi da su u udesu pri brzini od 60 kilometara na sat predmeti 20 puta teži.
"Beba od tri kilograma pri toj brzini imaće 60 kilograma. Da li ćete moći da je zadržite? Isti zakoni fizike važe i za osobu koja drži dete, pa se tako pri udesu prvo dogodi da dete udari u instrument tablu, a zatim na njega naleti starija osoba intenzitetom od jedne i po tone. Mislite li da će dete preživeti?", zapitao je Okanović.
On ističe i da je na revolt vozača nailaze odluke da se u naseljenim mestima brzina ograniči na 50 kilometara na čas, a da niko od njih ne zna da je pri toj brzini, u slučaju udara u pešaka, verovatnoća da pogine 20 odsto. Ako automobil ide 60 kilometara na čas, ta verovatnoća je 50 odsto, navodi on.
Ako napravite anketu i pitate vozača koji je zaustavni put sa 30 kilometara na sat većina će reći da se pri toj brzini zaustavljaju u mestu - a tačan odgovor je 14 metara.
Isto tako, retko ko od vozača zna da samo pri brzini do 12 kilometara na sat on može da udari u zid i zadrži obe ruke na volanu. Pri svakoj većoj brzini, gubi se svaka kontrola, kaže Okanović.
On naglašava da je među uzrocima fatalnih uzroka saobraćajnih nesreća kod nas na prvom mestu brzina, na drugom - nevezivanje pojaseva, a na trećem upotreba alkohola.
Direktor agencije Stojadin Jovanović za MONDO negira te tvrdnje i ističe da su Okanovićeve optužbe podstaknute drugim pobudama.
"Ti komentari ne stoje i mislim da dolaze od ljudi koji su mislili da mogu da zarade preko honorara od agencije", ocenjuje Jovanović.
On naglašava da je agencija u prvoj godini rada "morala da radi na stvaranju stručnog tima koji će adekvatno izvršavati obaveze iz svoje nadležnosti", a da se odmah nakon toga krenulo u ozbiljnu kampanju.
Jovanović je istakao da su upravo u toku brojne akcije čiji je cilj edukacija građana o potrebi poštovanja propisa pri prevozu dece. Tim povodom agencija je snimila i više promotivnih video spotova koje prikazuje u medijima ali i u lokalnim zajednicama, pre svega školama, nastojeći da preko nastavnika i dece dopre do roditelja.
Prema njegovim rečima, urađeno je i istraživanje rizika stradanja dece u saobraćajnim nesrećama po opštinama u periodu od 2009. do 2011. godine, koje obuhvata i rizik stradanja u putničkim automobilima.
"Po pravilu je situacija loša u mestima gde se ne preduzimaju adekvatne tehničke mere - nema zaštitinih ograda, ni pešačkih prelaza, nema usporivača saobraćaja, ni zaštitnih ograda u zoni škola ", naglašava Jovanović.
Među razlozima za takvo stanje ima i onih materijalne i finansijske prirode, ali je činjenica da mnoge opštine ne poklanjaju pažnju bezbednosti saobraćaja. On ističe da je i tokom kampanje koju je pokrenula agencija utvrđeno da se u lokalnim zajednicama gde je situacija najkritičnija najmanje posvećuje pažnja edukaciji o tom problemu.
Jovanović kaže da u Srbiji ipak nije povećan trend stradanja dece u saobraćaju i da je on u smanjenju prema podacima za prvih osam meseci ove godine.
"Prošle godine poginulo ih je 13, a ove 11. Prošle godine bilo je 1.116 povređenih, a ove ih je 960", rekao je Jovanović.
To, međutim, ne menja činjenicu da bi brojka bila manja da se poštuju propisi o prevozu dece.
U istom periodu ove godine sankcionisano je 50.108 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa u motornom vozilu, što je za 16,7 odsto manje u odnosu na isti period 2011. godine, kada je sankcionisano 60.138 pomenutih prekršaja.
Od 01. januara 2010. do 31. jula 2012. sankcionisano ukupno 54.014 prekršaja korišćenja telefona za vreme vožnje bez opreme koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku.
Damir Okanović smatra da su podaci koje iznose državni organi diskutabilni zbog činjenice da je u februaru, kada je Srbiju zahvatila snežna mećava, saobraćaj bio slabijeg intenziteta, a samim tim zabeležen je i značajno manji broj nesreća.
"Ta brojka se u međuvremenu istopila i već prema podacima do kraja avgusta ove godine zabeleženo je više smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama - ove godine stradalo je 442 osobe, a prošle 441", kaže Okanović.
On tvrdi da je smrtnost u nesrećama na srpskim putevima svake godine u porastu i da zbog toga mora da se krene u ozbiljnije kampanje na nivou države.
(MONDO, D. Pašić, Foto i video: Agencija za bezbednost saobraćaja)
Da li su vas ikada u auto-školi dok ste učili vožnju ili bilo kada kasnije kao iskusnog vozača uputili šta se dešava pri udesu ako držite dete u naručju ili ono samo sedi na zadnjem sedištu? Viđate li komšije i prijatelje koji svoju decu ohrabruju da zajedno s njima sede za volanom ili ih prevoze kao suvozače i uče ih da u slučaju policijske kontrole kažu da imaju 12 godina? Da li ste zapanjeni kada na vestima sve češće čujete da su u nesreći poginula deca, a preživeli roditelji?
MONDO je istraživao zbog čega je to tako ali i zašto, prema zvaničnim podacima, 45 odsto dece koja stradaju u saobraćaju biva povređeno u automobilima svojih najbližih, dok 42 odsto njih nastrada u svojstvu pešaka na ulici. Ostalih 13 odsto povređenih ili poginulih su deca biciklisti.
Relevantni sagovornici Monda iz Agencije za bezbednost saobraćaja i Komiteta za bezbednost saobraćaja, složni su u oceni da je odgovornost na roditeljima, koji uglavnom nisu svesni da rizikuju život svoje dece. Nadležni ne misle da je glavno rešenje kažnjavanje nepoštovanja propisa pri prevozu dece već promena svesti samih vozača.
"Veliki broj dece strada u svojstvu putnika, a odgovornost nije na njima, već na odraslima koji ih prevoze, a to su najčešće roditelji ili rođaci", kaže za MONDO direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović.
On ističe da se tom problemu ne poklanja dovoljno pažnje i da se deca do tri godine često ne prevoze u sedištima iako to nalaže zakon. Za stariju decu propisano je vezivanje i kada su na zadnjem sedištu.
"Vrlo često vozači pokušavaju i da istaknu kako su im deca napredna pa im daju i da upravljaju vozilom, daju im da sede pored njih", navodi Jovanović, ilustrujući najšokantnije primere roditeljske neodgovornosti u saobraćaju.
EKONOMSKA KRIZA NIJE OPRAVDANJE
Roditelji ne koriste sedišta ili ne vezuju decu misleći da to ne treba, nemaju svest o tome", kaže za MONDO Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.On smatra da ekonomska kriza i nedostatak novca za kupovinu bezbednosnih sedišta za decu ne mogu da budu nikakav izgovor.
"Roditeljima sigurno nije lako da izdvoje 5.000 dinara za sedište. Ali, ako pođemo od toga da su našli načina da obezbede sredstva za kupovinu automobila, njegovu registraciju i održavanje, onda moraju da razmišljaju i o ovom trošku. Samo registracija za 'juga' danas iznosi 11.000 dinara - ne vidim onda da je problem finansijske prirode", kaže Okanović.
Objašnjavajući šta se dešava prilikom vožnje bez sigurnosnog sedišta, Okanović navodi da su u udesu pri brzini od 60 kilometara na sat predmeti 20 puta teži.
"Beba od tri kilograma pri toj brzini imaće 60 kilograma. Da li ćete moći da je zadržite? Isti zakoni fizike važe i za osobu koja drži dete, pa se tako pri udesu prvo dogodi da dete udari u instrument tablu, a zatim na njega naleti starija osoba intenzitetom od jedne i po tone. Mislite li da će dete preživeti?", zapitao je Okanović.
On ističe i da je na revolt vozača nailaze odluke da se u naseljenim mestima brzina ograniči na 50 kilometara na čas, a da niko od njih ne zna da je pri toj brzini, u slučaju udara u pešaka, verovatnoća da pogine 20 odsto. Ako automobil ide 60 kilometara na čas, ta verovatnoća je 50 odsto, navodi on.
Ako napravite anketu i pitate vozača koji je zaustavni put sa 30 kilometara na sat većina će reći da se pri toj brzini zaustavljaju u mestu - a tačan odgovor je 14 metara.
Isto tako, retko ko od vozača zna da samo pri brzini do 12 kilometara na sat on može da udari u zid i zadrži obe ruke na volanu. Pri svakoj većoj brzini, gubi se svaka kontrola, kaže Okanović.
On naglašava da je među uzrocima fatalnih uzroka saobraćajnih nesreća kod nas na prvom mestu brzina, na drugom - nevezivanje pojaseva, a na trećem upotreba alkohola.
DA LI JE DRŽAVA GLAVNI KRIVAC?
Okanović smatra da je država u sprečavanju saobraćajnih nesreća u kojima stradaju deca zakazala zato što policija retko piše kazne kad utvrdi da nema sigurnosnih sedišta, a sa druge strane - Agencija za bezbednost saobraćaja, čiji je posao edukacija učesnika u saobraćaju o tom problem, kako tvrdi - taj posao ne radi.Direktor agencije Stojadin Jovanović za MONDO negira te tvrdnje i ističe da su Okanovićeve optužbe podstaknute drugim pobudama.
"Ti komentari ne stoje i mislim da dolaze od ljudi koji su mislili da mogu da zarade preko honorara od agencije", ocenjuje Jovanović.
On naglašava da je agencija u prvoj godini rada "morala da radi na stvaranju stručnog tima koji će adekvatno izvršavati obaveze iz svoje nadležnosti", a da se odmah nakon toga krenulo u ozbiljnu kampanju.
Jovanović je istakao da su upravo u toku brojne akcije čiji je cilj edukacija građana o potrebi poštovanja propisa pri prevozu dece. Tim povodom agencija je snimila i više promotivnih video spotova koje prikazuje u medijima ali i u lokalnim zajednicama, pre svega školama, nastojeći da preko nastavnika i dece dopre do roditelja.
Prema njegovim rečima, urađeno je i istraživanje rizika stradanja dece u saobraćajnim nesrećama po opštinama u periodu od 2009. do 2011. godine, koje obuhvata i rizik stradanja u putničkim automobilima.
MESTA U SRBIJI U KOJIMA DECA NAJVIŠE STRADAJU
U istraživanju su jasno mapirane "crne tačke" po bezbednost dece u saobraćaju, a među njima su Vrbas, Beočin, Svilajnac, Majdanpek, Žagubica, Novi Pazar, Ivanijca, Babušnica, Bujanovac…"Po pravilu je situacija loša u mestima gde se ne preduzimaju adekvatne tehničke mere - nema zaštitinih ograda, ni pešačkih prelaza, nema usporivača saobraćaja, ni zaštitnih ograda u zoni škola ", naglašava Jovanović.
Među razlozima za takvo stanje ima i onih materijalne i finansijske prirode, ali je činjenica da mnoge opštine ne poklanjaju pažnju bezbednosti saobraćaja. On ističe da je i tokom kampanje koju je pokrenula agencija utvrđeno da se u lokalnim zajednicama gde je situacija najkritičnija najmanje posvećuje pažnja edukaciji o tom problemu.
Jovanović kaže da u Srbiji ipak nije povećan trend stradanja dece u saobraćaju i da je on u smanjenju prema podacima za prvih osam meseci ove godine.
"Prošle godine poginulo ih je 13, a ove 11. Prošle godine bilo je 1.116 povređenih, a ove ih je 960", rekao je Jovanović.
To, međutim, ne menja činjenicu da bi brojka bila manja da se poštuju propisi o prevozu dece.
STATISTIKA – UTEHA ILI VARKA?
Prema opštim podacima Uprave saobraćajne policije koji su dostavljeni Mondu, na putevima u Srbiji, u periodu od 01. januara do 31. jula 2012. godine, dogodile su se 20.563 saobraćajne nezgode, u kojima je poginulo 355, a povređeno 9.758 lica. U istom periodu prošle godine, dogodilo se 24.368 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo 359, a povređeno 10.668 lica.U istom periodu ove godine sankcionisano je 50.108 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa u motornom vozilu, što je za 16,7 odsto manje u odnosu na isti period 2011. godine, kada je sankcionisano 60.138 pomenutih prekršaja.
Od 01. januara 2010. do 31. jula 2012. sankcionisano ukupno 54.014 prekršaja korišćenja telefona za vreme vožnje bez opreme koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku.
Damir Okanović smatra da su podaci koje iznose državni organi diskutabilni zbog činjenice da je u februaru, kada je Srbiju zahvatila snežna mećava, saobraćaj bio slabijeg intenziteta, a samim tim zabeležen je i značajno manji broj nesreća.
"Ta brojka se u međuvremenu istopila i već prema podacima do kraja avgusta ove godine zabeleženo je više smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama - ove godine stradalo je 442 osobe, a prošle 441", kaže Okanović.
On tvrdi da je smrtnost u nesrećama na srpskim putevima svake godine u porastu i da zbog toga mora da se krene u ozbiljnije kampanje na nivou države.
(MONDO, D. Pašić, Foto i video: Agencija za bezbednost saobraćaja)
