Profesor međunarodnog prava i član Upravnog odbora Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević preminuo je u Beogradu.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava prof. dr Vojin Dimitrijević preminuo je danas u Beogradu u 81. godini, a njegove kolege, saradnici, stručnjaci i političari ocenjuju da je njegovom smrću Srbija izbubila velikog borca za građansko društvo, ljudska prava i pravnu državu.
Beogradski Centar za ljudska prava je istakao da su smrću Vojina Dimitrijevića, koga su u Srbiji mnogi voleli, a poštovali svi, pa i protivnici, borba za ljudska prava i izgradnju demokratije u zemlji pretrpeli ozbiljan gubitak.
"Velika elokvencija, jaka argumentacija, smirenost u raspravi, upornost u insistiranju na sprovođenju prava i pravde i veliko poštovanje za čoveka, doprineli su velikom uvažavanju profesora Dimitrijevića u svetu i u Srbiji", naveo je taj Centar.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izrazio je žaljenje zbog smrti profesora Vojina Dimitrijevića.
"Nemerljive su zasluge Vojina Dimitrijevića, istaknutog pravnika, profesora i aktivnog borca za ljudska prava na polju demokratizacije našeg društva. Vojin Dimitrijević će biti upamćen kao beskompromisni borac za mir, toleranciju i zaštitu ljudskih prava, ostavio je neizbrisivo delo u pravnoj nauci i dostojno je godinama predstavljao Srbiju u međunarodnim pravnim forumima", ukazao je Tadić.
On je istakao da je zahvalan profesoru Dimitrijeviću i na izuzetnoj saradnji u Pravnom savetu dok je obavljao dužnost predsednika Republike.
Zaposlni Misije OEBS-a u Srbiji izrazili su žaljenje zbog smrti direktora Beogradskog centra za ljudska prava, navodeći da je Dimitrijević radio kao ekspert tokom pregovora srpskih vlasti i OEBS-a, gde je pomogao da se uspostavi Misija u Srbiji.
Prof. Dimitrijević je bio neumorni zastupnik ravnopravnosti i unapređenja ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona - onih vrednosti koje čine temelj rada OEBS-a, navela je v.d. šefa Misije OEBS-a u Srbiji Pola Tidi u saopštenju.
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine izrazili su saučešće njegovoj porodici, Beogradskom centru za ljudska prava na čijem je čelu bio i celoj Srbiji koja je ostala, kako se navodi, bez jednog od svojih najvrednijih ljudi.
Saučešće porodici, prijateljima i saradnicima Dimitrijevića izrazio je i Evropski pokret u Srbiji, navodeći da je on dao neizbrisiv doprinos razvoju Evropskog pokreta i izgradnji evropske Srbije.
"Decenijama je, neumorno i nesebično, svojim ličnim primerom, ogromnim znanjem, zalaganjem i doslednošću doprinosio uspostavljanju demokratskih vrednosti i zaštiti ljudskih prava i sloboda u Srbiji", dodaje se u saopštenju.
Njegova smrt, kako se ističe, predstavlja veliki gubitak za građansko društvo u Srbiji i sve njegove prijatelje i poštovaoce.
Gradonačelnik Beograda Dragan Djilas uputio je saučešće porodici Dimitrijević, navodeći da će ga građani pamtiti kao neumornog borca za pravdu.
"Profesor Dimitrijević je, kao jedan od naših najboljih pravnika i stručnjaka za međunarodno pravo, bio duboko poštovan ne samo od svojih kolega, već od svih koji su vršili neku funciju braneći demokratske procese u našem društvu i štiteći međunarodno pravo naše države i njenih građana", navodi Djilas.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska prava Meho Omerović je, u saučešću porodici i saradnicima Dimitrijevića ukazuje da je Srbija izgubila velikog borca za građansko društvo i pravnu državu.
Zaštitnik građana Saša Janković je ocenio da je Srbija ostala bez svog najvećeg borca za ljudska prava, onog čija su misao i delo u temelju današnjih građanskih sloboda svakog njenog žitelja i u temelju svih institucija koje se njima bave.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da je odlazak Dimitrijević veliki gubitak za društvo u Srbiji, koje je u njemu imalo pouzdanog i vrednog profesora, hrabrog aktivistu za ljudska prava i veliki naučni autoritet.
Dimitrijević se suprotstavio ratu kada to u Srbiji nije bilo ni lako ni jednostavno, kao što se borio za demokratizaciju Srbije protiv Miloševićevog poretka u društvu koje dugo nije bilo spremno za istinu o prirodi tog sistema, naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.
Vojin Dimitrijević je rođen 1932. godine u Rijeci, diplomirao i doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, na kojem je do 1998. godine bio redovni profesor.
Bio je počasni doktor nekoliko univerziteta u svetu i gostujući profesor na Univerzitetu Virdžinija u SAD i univerzitetima u Oslu, Norveška i Lundu, Švedska, kao i Univerziteta Mek Gil u Montrealu i Univerziteta Kent (Kenterberi). Nosilac je ordena Legije časti.
Od 1995. godine bio je direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Od 2000. godine bio je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, a 2001. godine imenovan je za sudiju ad hok Međunarodnog suda pravde.
Bio je član Stalnog arbitražnog suda u Hagu, predsednik Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo, predsednik Saveta Instituta za međunarodnu politiku i privredu i predsednik Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke. Od 2003. godine bio je član Saveta za borbu protiv korupcije.
Jedan je od osnivača Foruma za međunarodne odnose, a član Srpskog PEN Centra bio je od 1986. godine. Bio je član i potpredsednik Komiteteta UN za ljudska prava od 1982. do 1994. godine.
Osnovao je Balkanski politički klub, a radio je i kao komesar Međunarodne komisije pravnika. Objavio je stotine radova u renomiranim stranim i domaćim časopisima i izdavačkim kućama "Međunarodno pravo i ljudska prava", "Međunarodni odnosi", "Terorizam", "Strahovlada", "Silaženje s uma".
(Tanjug, Foto: Medija centar Beograd)
Beogradski Centar za ljudska prava je istakao da su smrću Vojina Dimitrijevića, koga su u Srbiji mnogi voleli, a poštovali svi, pa i protivnici, borba za ljudska prava i izgradnju demokratije u zemlji pretrpeli ozbiljan gubitak.
"Velika elokvencija, jaka argumentacija, smirenost u raspravi, upornost u insistiranju na sprovođenju prava i pravde i veliko poštovanje za čoveka, doprineli su velikom uvažavanju profesora Dimitrijevića u svetu i u Srbiji", naveo je taj Centar.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izrazio je žaljenje zbog smrti profesora Vojina Dimitrijevića.
"Nemerljive su zasluge Vojina Dimitrijevića, istaknutog pravnika, profesora i aktivnog borca za ljudska prava na polju demokratizacije našeg društva. Vojin Dimitrijević će biti upamćen kao beskompromisni borac za mir, toleranciju i zaštitu ljudskih prava, ostavio je neizbrisivo delo u pravnoj nauci i dostojno je godinama predstavljao Srbiju u međunarodnim pravnim forumima", ukazao je Tadić.
On je istakao da je zahvalan profesoru Dimitrijeviću i na izuzetnoj saradnji u Pravnom savetu dok je obavljao dužnost predsednika Republike.
Zaposlni Misije OEBS-a u Srbiji izrazili su žaljenje zbog smrti direktora Beogradskog centra za ljudska prava, navodeći da je Dimitrijević radio kao ekspert tokom pregovora srpskih vlasti i OEBS-a, gde je pomogao da se uspostavi Misija u Srbiji.
Prof. Dimitrijević je bio neumorni zastupnik ravnopravnosti i unapređenja ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona - onih vrednosti koje čine temelj rada OEBS-a, navela je v.d. šefa Misije OEBS-a u Srbiji Pola Tidi u saopštenju.
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine izrazili su saučešće njegovoj porodici, Beogradskom centru za ljudska prava na čijem je čelu bio i celoj Srbiji koja je ostala, kako se navodi, bez jednog od svojih najvrednijih ljudi.
Saučešće porodici, prijateljima i saradnicima Dimitrijevića izrazio je i Evropski pokret u Srbiji, navodeći da je on dao neizbrisiv doprinos razvoju Evropskog pokreta i izgradnji evropske Srbije.
"Decenijama je, neumorno i nesebično, svojim ličnim primerom, ogromnim znanjem, zalaganjem i doslednošću doprinosio uspostavljanju demokratskih vrednosti i zaštiti ljudskih prava i sloboda u Srbiji", dodaje se u saopštenju.
Njegova smrt, kako se ističe, predstavlja veliki gubitak za građansko društvo u Srbiji i sve njegove prijatelje i poštovaoce.
Gradonačelnik Beograda Dragan Djilas uputio je saučešće porodici Dimitrijević, navodeći da će ga građani pamtiti kao neumornog borca za pravdu.
"Profesor Dimitrijević je, kao jedan od naših najboljih pravnika i stručnjaka za međunarodno pravo, bio duboko poštovan ne samo od svojih kolega, već od svih koji su vršili neku funciju braneći demokratske procese u našem društvu i štiteći međunarodno pravo naše države i njenih građana", navodi Djilas.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska prava Meho Omerović je, u saučešću porodici i saradnicima Dimitrijevića ukazuje da je Srbija izgubila velikog borca za građansko društvo i pravnu državu.
Zaštitnik građana Saša Janković je ocenio da je Srbija ostala bez svog najvećeg borca za ljudska prava, onog čija su misao i delo u temelju današnjih građanskih sloboda svakog njenog žitelja i u temelju svih institucija koje se njima bave.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da je odlazak Dimitrijević veliki gubitak za društvo u Srbiji, koje je u njemu imalo pouzdanog i vrednog profesora, hrabrog aktivistu za ljudska prava i veliki naučni autoritet.
Dimitrijević se suprotstavio ratu kada to u Srbiji nije bilo ni lako ni jednostavno, kao što se borio za demokratizaciju Srbije protiv Miloševićevog poretka u društvu koje dugo nije bilo spremno za istinu o prirodi tog sistema, naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.
Vojin Dimitrijević je rođen 1932. godine u Rijeci, diplomirao i doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, na kojem je do 1998. godine bio redovni profesor.
Bio je počasni doktor nekoliko univerziteta u svetu i gostujući profesor na Univerzitetu Virdžinija u SAD i univerzitetima u Oslu, Norveška i Lundu, Švedska, kao i Univerziteta Mek Gil u Montrealu i Univerziteta Kent (Kenterberi). Nosilac je ordena Legije časti.
Od 1995. godine bio je direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Od 2000. godine bio je član Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava, a 2001. godine imenovan je za sudiju ad hok Međunarodnog suda pravde.
Bio je član Stalnog arbitražnog suda u Hagu, predsednik Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo, predsednik Saveta Instituta za međunarodnu politiku i privredu i predsednik Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke. Od 2003. godine bio je član Saveta za borbu protiv korupcije.
Jedan je od osnivača Foruma za međunarodne odnose, a član Srpskog PEN Centra bio je od 1986. godine. Bio je član i potpredsednik Komiteteta UN za ljudska prava od 1982. do 1994. godine.
Osnovao je Balkanski politički klub, a radio je i kao komesar Međunarodne komisije pravnika. Objavio je stotine radova u renomiranim stranim i domaćim časopisima i izdavačkim kućama "Međunarodno pravo i ljudska prava", "Međunarodni odnosi", "Terorizam", "Strahovlada", "Silaženje s uma".
(Tanjug, Foto: Medija centar Beograd)
