Javni dug dostićiće nivo od 65,2 odsto, da bi se na željeni nivo od 45 odsto vratio tek 2022. godine. Rast zapsolenosti tek 2014. godine
Nacrtom fiskalne strategije Srbije od 2013. do 2015, koja je objavljena danas, predviđeno je da će javni dug početi da se smajuje od 2014. i da će se u zakonski okvir od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) vratiti 2022. godine.
Kako se precizira u dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija i privrede (www.mfp.gov.rs), u 2013. javni dug biće povećan sa sadašnjih 65,1 na 65,2 odsto, a nakon toga počeće da pada na 58,7 odsto BDP u 2014. i 58,4 odsto u 2015. godini.
Cilj fiskalne politike u srednjem roku je usporavanje rasta duga sektora države i njegovo relativno smanjenje, pre svega kao posledica mera fiskalne konsolidacije, smanjenja budžetskog deficita na jedan odsto BDP u 2015. i prodaje dela državne imovine.
Kako se navodi, država planira da na tenderima ponudi na prodaju neka državna preduzeća koja su izložena konkurenciji, a ne spadaju u državne monopole, kao i deo državne imovine koja nija u funkciji.
Nacrtom strategije predviđeno je da će se budžetski deficit Srbije u 2013. godini prepolovi na 3,5 odsto BDP-a, da bi se u 2014. godini smanjio na 1,9 odsto BDP-a, a u 2015. pao na jedan odsto BDP-a, kako bi se povratila stabilnost javnih finansija i obezbedilo održivo finansiranje duga.
Pored povećanja prihoda budžeta kroz već primenjene mere povećanja poreza i akciza, moguće je reformom državnih i javnih preduzeha obezbediti u srednjom roku uštede na subvencijama od 0,6 odsto BDP-a.
Najznačajnije promene u sistemu subvencije su potpuno ukidanje direknih i indirekntih subvencija državnim preduzećima od 2015. godine i ograničavanje godišnjih subvencija na maksimalno 0,5 odsto BDP-a.
U Nacrtu fiskalne strategije procenjeno je da bi rast zaposlenosti mogao da počne tek u 2014. godini.
Projektovana prosečna stopa rasta bruto društvenog prozvoda (BDP) za naredne tri godine od 3,2 odsto omogućiće povećanje zaposlenosti tek u 2014. godini uz porast produktivnosti koji bi povećao međunarodnu konkurentnost privrede.
Kako se navodi u tabeli, sa 1,72 miliona zaposlenih na kraju 2012. broj zaposenih bi do kraja 2015. trebalo da se poveća na 1,78 miliona.
Precizira se da nakon pada privredne od najmanje jedan odsto u 2012, za period od 2013. do 2015. godine ukazuju na blag rast BDP u 2013. godini od dva odsto, a zatim ubrzavanje rasta od 3,5 odsto i četiri odsto u 2014. i 2015. godini.
Ističe se da je ubrzanje rasta BDP u 2014. i 2015. godini zasnovano na rastu neto izvoza i na postepenom oporavku potrošnje i investicione aktivnosti.
Prema Ministarstvu finansija, ekonomska politika biće usmerena na jačanje industrijske i poljoprivredne proizvodnje i izvoza, prvenstveno kroz stimulisanje velikih investicija u sektore koji obezbeđuju razmenljiva dobra i kroz podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća.
Nacrtom fiskalne strategije Srbije, predviđeno je da Vlada ubrza reforme preduzeća u državnom vlasništvu radi povećanja efikasnosti poslovanja i profesionalizacije javnog sektora uz istovremeno
smanjenje subvencija.
Pod reformom se podrazumeva završetak procesa restrukturiranja državnih preduzeća najkasnije do 30. juna 2014. godine, ubrzavanje procesa privatizacije i okončanje restrukturiranja preostalih preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, ubrzanje restrukturiranja javnih preduzeća i povećanje efikasnosti njihovog poslovanja.
Procenjuje se da u Srbiji nakon deset godina tranzicije i dalje postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom. Ta preduzeća negativno utiču na ekonomsku efikasnost i podstiču finansijsku
nedisciplinu i korupciju.
(Beta)
Kako se precizira u dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija i privrede (www.mfp.gov.rs), u 2013. javni dug biće povećan sa sadašnjih 65,1 na 65,2 odsto, a nakon toga počeće da pada na 58,7 odsto BDP u 2014. i 58,4 odsto u 2015. godini.
Cilj fiskalne politike u srednjem roku je usporavanje rasta duga sektora države i njegovo relativno smanjenje, pre svega kao posledica mera fiskalne konsolidacije, smanjenja budžetskog deficita na jedan odsto BDP u 2015. i prodaje dela državne imovine.
Kako se navodi, država planira da na tenderima ponudi na prodaju neka državna preduzeća koja su izložena konkurenciji, a ne spadaju u državne monopole, kao i deo državne imovine koja nija u funkciji.
Nacrtom strategije predviđeno je da će se budžetski deficit Srbije u 2013. godini prepolovi na 3,5 odsto BDP-a, da bi se u 2014. godini smanjio na 1,9 odsto BDP-a, a u 2015. pao na jedan odsto BDP-a, kako bi se povratila stabilnost javnih finansija i obezbedilo održivo finansiranje duga.
Pored povećanja prihoda budžeta kroz već primenjene mere povećanja poreza i akciza, moguće je reformom državnih i javnih preduzeha obezbediti u srednjom roku uštede na subvencijama od 0,6 odsto BDP-a.
Najznačajnije promene u sistemu subvencije su potpuno ukidanje direknih i indirekntih subvencija državnim preduzećima od 2015. godine i ograničavanje godišnjih subvencija na maksimalno 0,5 odsto BDP-a.
U Nacrtu fiskalne strategije procenjeno je da bi rast zaposlenosti mogao da počne tek u 2014. godini.
Projektovana prosečna stopa rasta bruto društvenog prozvoda (BDP) za naredne tri godine od 3,2 odsto omogućiće povećanje zaposlenosti tek u 2014. godini uz porast produktivnosti koji bi povećao međunarodnu konkurentnost privrede.
Kako se navodi u tabeli, sa 1,72 miliona zaposlenih na kraju 2012. broj zaposenih bi do kraja 2015. trebalo da se poveća na 1,78 miliona.
Precizira se da nakon pada privredne od najmanje jedan odsto u 2012, za period od 2013. do 2015. godine ukazuju na blag rast BDP u 2013. godini od dva odsto, a zatim ubrzavanje rasta od 3,5 odsto i četiri odsto u 2014. i 2015. godini.
Ističe se da je ubrzanje rasta BDP u 2014. i 2015. godini zasnovano na rastu neto izvoza i na postepenom oporavku potrošnje i investicione aktivnosti.
Prema Ministarstvu finansija, ekonomska politika biće usmerena na jačanje industrijske i poljoprivredne proizvodnje i izvoza, prvenstveno kroz stimulisanje velikih investicija u sektore koji obezbeđuju razmenljiva dobra i kroz podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća.
Nacrtom fiskalne strategije Srbije, predviđeno je da Vlada ubrza reforme preduzeća u državnom vlasništvu radi povećanja efikasnosti poslovanja i profesionalizacije javnog sektora uz istovremeno
smanjenje subvencija.
Pod reformom se podrazumeva završetak procesa restrukturiranja državnih preduzeća najkasnije do 30. juna 2014. godine, ubrzavanje procesa privatizacije i okončanje restrukturiranja preostalih preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, ubrzanje restrukturiranja javnih preduzeća i povećanje efikasnosti njihovog poslovanja.
Procenjuje se da u Srbiji nakon deset godina tranzicije i dalje postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom. Ta preduzeća negativno utiču na ekonomsku efikasnost i podstiču finansijsku
nedisciplinu i korupciju.
(Beta)
