Iako je Srbija raznim merama uspela da smanji broj lažnih azilanata, bezvizni režim Srbije sa državama šengenskog prostora i dalje ugrožen, rekao je premijer.
Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija nizom preventivnih i restriktivnih mera uspela da znatno smanji broj lažnih azilanata, koji iz ekonomskih razloga pokušavaju da dođu u zemlje zapadne Evrope, ali da je bezvizni režim Srbije sa državama šengenskog prostora i dalje ugrožen.
Dačić je, posle sastanka sa državnom sekretarkom Belgije za azil i migracije Megi de Blok, precizirao da je iz Srbije u 2010. godini u zapadnu Evropu tražeći azil pokušalo da ode 17.000 građana, a da je u prošloj godini taj broj prepolovljen.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije veoma dobro sarađuje sa belgijskom i drugim evrpskim vladama, ali problem lažnih azilanata i dalje preti da ugrozi viznu liberalizaciju sa državama šengenskog prostora.
"Mi smo mnogo uložili da bismo dobili viznu liberalizaciju, a možemo je lako izgubiti", rekao je Dačić, i istakao da ne želi da se u Srbiji stvara animozitet prema Romima i Albancima koji najčešće traže lažni azil u inostranstvu.
"Najveći broj azilanata su Romi i Albanci i zato smo pažljivi u primeni meri kako se ne bi desilo nesto što bi se moglo tumačiti kao kršenje ljudskih prava", kazao je Dačić.
On je precizirao da su Nemačka, Švedska, Begija, Luksemburg, a u poslednje vreme i Švajcarska, države u kojima se beleži najveći broj lažnih azilanata iz Srbije i objasnio da lažni azilati i ne žele da dobiju azil, već da računaju na finansijsku pomoć država domaćina dok se njihov slučaj razmatra.
"Umesto da te zemlje daju novac za lažne azilante, mogli su da ulože u neku investiciju ovde kako bi ti ljudi imali gde da rade", rekao je Dačić, i upozorio da su države zapadne Evrope znatno smanjile iznose kojima pomažu azilantima, tako da se više nikome ne isplati da traži azil sa tom namerom.
"I pored svega što radimo, kontrole granica, uvođenja novih krivičnih dela i drugih restriktivnh mera, važno je da se primenjuju mere kako bi se područja sa kojih dolaze azilanti što više ekonomski razvila, a kada je reč o Romima da se sprovede inkluzija", rekao je Dačić.
Prošle godine je, prema njegovim rečima, u Nemačkoj azil tražilo 4.579 građana Srbije, u Švedskoj 2.699, u Luksemburgu 932, u Belgiji 1.109 i u Švajcarskoj 1.117.
U Belgiji je ove godine, zaključno sa septembrom, zabeleženo 400 azilanata iz Srbije, tako da se očekuje da će na kraju godine taj broj biti manji nego lane.
Srbija je, upozorio je Dačić, bez obzira na smanjenje broja azilanata u septembru ipak bila na osmom mestu po broju zahteva za azil u Belgiji.
"Ovde se ne radi o pravim azilantima, i zemlje EU stavljaju Srbiju na listu zemalja iz kojih ne dolaze politički azilanti. Reč je o ekonomskim azilatima koji čak i ne žele da dobiju azil, već da dobiju novac po osnovu prilaganja zahteva za azil", rekao je Dačić.
Megi de Blok je posle sastanka izjavila da, ukoliko se ne smanji broj lažnih zahteva za azil, to može predstavljati pretnju za bezvizni režim sa Srbijom, ali je izrazila očekivanje da do toga neće doći.
"Dosta toga je već učinjeno, ali mnogo toga treba još da se učini", rekla je De Blok, koja je juče posetila jug Srbije kako bi obavestila tamošnje stanovništvo o promenama u propisima zemalja EU kada je reč o dobijanju azila.
"Nekoliko godina dobro sarađujemo na sprečavaju ilegalnih migracija i broj azilanata je opao, ali i dalje 50 do 70 ljudi svakog meseca dolazi i Srbije. Srbija je demokratska i bezbedna država tako da je i taj broj veliki i želimo da se dodatno smanji", rekla je belgijska državna sekretarka.
Ona je objasnila da je za Srbiju, budući da je na listi sigurnih zemalja, odluka po zahtevima za azil gotovo uvek negativna, i da u nekim slučajevima postoji i zabrana ulaska u sve zemlje šengena u trajanju od tri do pet godina.
"Belgija želi da Srbiji kao kandidatu za članstvo u EU pomogne u ispunjavanju uslova", rekla je De Blok.
(Tanjug/Foto: Infolink, arhiva)
Dačić je, posle sastanka sa državnom sekretarkom Belgije za azil i migracije Megi de Blok, precizirao da je iz Srbije u 2010. godini u zapadnu Evropu tražeći azil pokušalo da ode 17.000 građana, a da je u prošloj godini taj broj prepolovljen.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije veoma dobro sarađuje sa belgijskom i drugim evrpskim vladama, ali problem lažnih azilanata i dalje preti da ugrozi viznu liberalizaciju sa državama šengenskog prostora.
"Mi smo mnogo uložili da bismo dobili viznu liberalizaciju, a možemo je lako izgubiti", rekao je Dačić, i istakao da ne želi da se u Srbiji stvara animozitet prema Romima i Albancima koji najčešće traže lažni azil u inostranstvu.
"Najveći broj azilanata su Romi i Albanci i zato smo pažljivi u primeni meri kako se ne bi desilo nesto što bi se moglo tumačiti kao kršenje ljudskih prava", kazao je Dačić.
On je precizirao da su Nemačka, Švedska, Begija, Luksemburg, a u poslednje vreme i Švajcarska, države u kojima se beleži najveći broj lažnih azilanata iz Srbije i objasnio da lažni azilati i ne žele da dobiju azil, već da računaju na finansijsku pomoć država domaćina dok se njihov slučaj razmatra.
"Umesto da te zemlje daju novac za lažne azilante, mogli su da ulože u neku investiciju ovde kako bi ti ljudi imali gde da rade", rekao je Dačić, i upozorio da su države zapadne Evrope znatno smanjile iznose kojima pomažu azilantima, tako da se više nikome ne isplati da traži azil sa tom namerom.
"I pored svega što radimo, kontrole granica, uvođenja novih krivičnih dela i drugih restriktivnh mera, važno je da se primenjuju mere kako bi se područja sa kojih dolaze azilanti što više ekonomski razvila, a kada je reč o Romima da se sprovede inkluzija", rekao je Dačić.
Prošle godine je, prema njegovim rečima, u Nemačkoj azil tražilo 4.579 građana Srbije, u Švedskoj 2.699, u Luksemburgu 932, u Belgiji 1.109 i u Švajcarskoj 1.117.
U Belgiji je ove godine, zaključno sa septembrom, zabeleženo 400 azilanata iz Srbije, tako da se očekuje da će na kraju godine taj broj biti manji nego lane.
Srbija je, upozorio je Dačić, bez obzira na smanjenje broja azilanata u septembru ipak bila na osmom mestu po broju zahteva za azil u Belgiji.
"Ovde se ne radi o pravim azilantima, i zemlje EU stavljaju Srbiju na listu zemalja iz kojih ne dolaze politički azilanti. Reč je o ekonomskim azilatima koji čak i ne žele da dobiju azil, već da dobiju novac po osnovu prilaganja zahteva za azil", rekao je Dačić.
Megi de Blok je posle sastanka izjavila da, ukoliko se ne smanji broj lažnih zahteva za azil, to može predstavljati pretnju za bezvizni režim sa Srbijom, ali je izrazila očekivanje da do toga neće doći.
"Dosta toga je već učinjeno, ali mnogo toga treba još da se učini", rekla je De Blok, koja je juče posetila jug Srbije kako bi obavestila tamošnje stanovništvo o promenama u propisima zemalja EU kada je reč o dobijanju azila.
"Nekoliko godina dobro sarađujemo na sprečavaju ilegalnih migracija i broj azilanata je opao, ali i dalje 50 do 70 ljudi svakog meseca dolazi i Srbije. Srbija je demokratska i bezbedna država tako da je i taj broj veliki i želimo da se dodatno smanji", rekla je belgijska državna sekretarka.
Ona je objasnila da je za Srbiju, budući da je na listi sigurnih zemalja, odluka po zahtevima za azil gotovo uvek negativna, i da u nekim slučajevima postoji i zabrana ulaska u sve zemlje šengena u trajanju od tri do pet godina.
"Belgija želi da Srbiji kao kandidatu za članstvo u EU pomogne u ispunjavanju uslova", rekla je De Blok.
(Tanjug/Foto: Infolink, arhiva)
