Vest da je Evropska unija dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir izazvala je danas u Briselu radost, ali i iznenađenje. Postavlja se pitanje ko će u decembru u ime Unije preuzeti nagradu u Oslu.
"O tome se još uvek razgovara, još ništa nije odlučeno", rekla je danas novinarima Pija Arenkilde Hansen, portparolka predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.
Osim Baroza, kandidati za odlazak u Oslo su i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.
Vest da je Evropska unija dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir izazvala je danas u Briselu radost, ali i iznenađenje.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je danas da ova nagrada predstavljanja priznanje EU za njenu ulogu kao "najvećeg mirotvorca u istoriji".
"Svi smo veoma ponosni što su napori EU da održi mir u Evropi nagrađeni", rekao je Rompej novinarima u Helsinkiju.
Na twitter nalogu Evropske komisije danas je obavljeno: "Nobelova nagrada za mir dodeljena je EU. Čestike svim Evropljanima".
Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo održao je danas tim povodom vanrednu konferenciju na kojoj je rekao da ga je vest iznenadila, ali i da je to poruka da je EU dragocena stvar koju treba sačuvati.
"Kad sam se jutos probudio nisam očekivao ovako dobar dan", rekao je Barozo.
On je rekao da je to "opravdano priznanje" i velika čast za 250 miliona građana Unije, kao i za zemlje članice i za evropske institucije.
Barozo je podsetio da je projekt Evropske zajednice započet u razorenoj Evropi podeljenoj hladnim ratom, a da je danas gotovo ceo kontinent ujedinjen u ovoj nadnacionalnoj instituciji i okupljen oko zajedničkih vrednosti.
"Poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda, pravda, vladavina zakona i poštovanje ljudskih prava su vrednosti kojima se ceo svet divi", rekao je Barozo.
On je istakao da EU čak i u sadašnjoj krizi ostaje inspiracija i da "svetu treba jaka Evropa. Nobelov komitet nam je uputio jasnu poruku: EU je nešto dragoceno, što se mora sačuvati", zaključio je Barozo.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je da je "oduševljena vešću da je Nobelova nagrada za mir dodeljena EU".
To je, prema njenim rečima, potvrda rada na širenju mira i stabilnosti.
"U EU istorijski neprijatelji postali su bliski partneri i prijatelji", istakla je šefica evropske diplomatije.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc napisao je na svom twitter nalogu da je "EU jedinstveni projekat koji je zamenio rat mirom, a mržnju solidarnošću".
"Ophrvan sam emocijama, duboko dirnut i počastvovan", objavio je Šulc na društvenoj mreži.
Čestitkama se pridružio i prvi čovek NATO Anders Fog Rasmusen, istakavši na tviteru da je EU imala ključu ulogu u "vidanju rana istorije i promovisanju mira, pomirenja i saradnje".
On je još dodao da je EU jedinstven i ključni partner NATO.
"Od samog početka, NATO i EU dele iste vrednosti i pomazu u oblikovanju nove Evrope", poručuje šef NATO.
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, pasionirani tviteraš, među prvima je čestitao EU na "visoko zašluženoj nagradi".
Komesar EU za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom se takođe oglasila na tviteru, rekavši da je srećna zbog nagrade.
"Neočekivan, ali dobrodošao podsetnik na značaj evropske saradnje", napisala je ona.
Komesar za monetarnu politiku Oli Ren poručuje da je ovo"divan dan za Evropu, uprkos sumornoj atmosferi u evropskoj privredi".
Prema njegovim rečima, nagrada je očigledno došla ka potvrda doprinosa EU miru, pomirenju, demokratiji i ljudskimpravima u poslednjih 60 godina.
"Ponosan sam na ove evropske vrednosti koje su takođe i univerzalne ljudske vrednosti. Ovo dan za ponos za zvakog Evropljanina", smatra Ren.
U opštem oduševljenju ima i skepse: "EU je u celoj svojoj istoriji imala posla samo sa jednim oružanim sukobom, na Balkanu, i tu je maestralno zabrljala", primetio je putem tvitera Tobi Vogel, urednik uticajnog briselskog lista "Juropian Vojs".
Norveški premijer Jens Stoltenberg čestitao je danas Evropskoj uniji na dobijanju Nobelove nagrade za mir, ali je isključio mogućnost ulaska zemlje u Uniju.
"Moguće je čestitati EU za tu nagradu za mir, priznati njenu ulogu mirotvorca i razdvojiti to od pitanja odnosa Norveške sa EU", rekao je Stoltenberg, ističući da "članstvo nije aktuelno".
Evropska unija ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir, saopštio je ranije danas Nobelov komitet.
U saopštenju se navodi da je Evropska unija nagrađena zbog "šestodecenijskog doprinosa unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi".
Iako EU trenutno prolazi kroz tešku ekonomsku krizu i potresaju je socijalni nemiri, norveški komitet ističe da želi da se usredsredi na ono što smatra najvažnijim za EU: "uspešnu borbu za mir I pomirenje i demokratiju i ljudska prava".
"Stabilizaciona uloga EU pomogla je da se Evropa transformiše od kontinenta rata u kontinent mira", navodi u obrazloženju nagrade Nobelov komitet.
Zalaganje EU predstavlja "bratstvo među narodima", i ravno je stvaranju "mirovnih sabora", na šta je Alfred Nobel ukazao kao na kriterijum za nagradu za mir, u svojoj oporuci 1895.
Između dva svetska rata, Nobelov komitet je nagradio nekoliko osobakoje su se zalagale za pomirenje između Nemačke i Francuske. To pomirenje je postalo stvarnost od 1945, a strašne patnje u Drugom svetskom ratu ukazale su na potrebu nove Evrope, navodi norveški komitet.
Nemačka i Francuska su, podseća komitet, u periodu od 70 godina vodile tri rata, a danas je rat između njih nezamisliv, što pokazuje kako, kroz dobro usmerene ciljeve i izgradnju međusobnog poverenja, istorijski neprijatelji mogu da postanu bliski saradnici.
Evropska unija je pod današnjim imenom oformljena 1992, Mastrihtskim ugovorom, ali mnogi njeni aspekti postojali su i ranije, preko raznih organizacija oformljenih 1950-tih godina. Prva je bila Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja,
oformljena 1951. u Parizu.
Grčka, Španija i Portugal su se priključile zajednici 1980-tih, a pad Berlinskog zida omogućio je članstvo za još nekoliko centralnih i istočnih evropskih zemalja, što je otvorilo novu eru u evropskoj istoriji.
Komitet ukazuje da je na taj način podela između Istoka i Zapada u velikoj meri okončana - demokratija je ojačana, a mnogi etnički konlikti su rešeni.
Zvanični ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013, otvaranje pregovora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju dodatno jačaju process pomirenja na Balkanu, a poslednjih decenija, mogućnost ulaska Turske u Uniju, takođe je unapredila demokratiju i ljudska prava u toj zemlji, navodi Komitet.
Predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif (Ellen Johnson Sirleaf) I njena sugrađanka Lejmah Gbove (Leymah Gbowee), kao i aktivistkinja iz Jemena Tavakul Karman (Tawakkul), dobile su Nobelovu nagradu za mir za 2011. godinu.
(agencije/MONDO/Foto: Guliver/Getty Images)
Osim Baroza, kandidati za odlazak u Oslo su i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.
Vest da je Evropska unija dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir izazvala je danas u Briselu radost, ali i iznenađenje.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je danas da ova nagrada predstavljanja priznanje EU za njenu ulogu kao "najvećeg mirotvorca u istoriji".
"Svi smo veoma ponosni što su napori EU da održi mir u Evropi nagrađeni", rekao je Rompej novinarima u Helsinkiju.
Na twitter nalogu Evropske komisije danas je obavljeno: "Nobelova nagrada za mir dodeljena je EU. Čestike svim Evropljanima".
Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo održao je danas tim povodom vanrednu konferenciju na kojoj je rekao da ga je vest iznenadila, ali i da je to poruka da je EU dragocena stvar koju treba sačuvati.
"Kad sam se jutos probudio nisam očekivao ovako dobar dan", rekao je Barozo.
On je rekao da je to "opravdano priznanje" i velika čast za 250 miliona građana Unije, kao i za zemlje članice i za evropske institucije.
Barozo je podsetio da je projekt Evropske zajednice započet u razorenoj Evropi podeljenoj hladnim ratom, a da je danas gotovo ceo kontinent ujedinjen u ovoj nadnacionalnoj instituciji i okupljen oko zajedničkih vrednosti.
"Poštovanje ljudskog dostojanstva, sloboda, pravda, vladavina zakona i poštovanje ljudskih prava su vrednosti kojima se ceo svet divi", rekao je Barozo.
On je istakao da EU čak i u sadašnjoj krizi ostaje inspiracija i da "svetu treba jaka Evropa. Nobelov komitet nam je uputio jasnu poruku: EU je nešto dragoceno, što se mora sačuvati", zaključio je Barozo.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je da je "oduševljena vešću da je Nobelova nagrada za mir dodeljena EU".
To je, prema njenim rečima, potvrda rada na širenju mira i stabilnosti.
"U EU istorijski neprijatelji postali su bliski partneri i prijatelji", istakla je šefica evropske diplomatije.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc napisao je na svom twitter nalogu da je "EU jedinstveni projekat koji je zamenio rat mirom, a mržnju solidarnošću".
"Ophrvan sam emocijama, duboko dirnut i počastvovan", objavio je Šulc na društvenoj mreži.
Čestitkama se pridružio i prvi čovek NATO Anders Fog Rasmusen, istakavši na tviteru da je EU imala ključu ulogu u "vidanju rana istorije i promovisanju mira, pomirenja i saradnje".
On je još dodao da je EU jedinstven i ključni partner NATO.
"Od samog početka, NATO i EU dele iste vrednosti i pomazu u oblikovanju nove Evrope", poručuje šef NATO.
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt, pasionirani tviteraš, među prvima je čestitao EU na "visoko zašluženoj nagradi".
Komesar EU za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom se takođe oglasila na tviteru, rekavši da je srećna zbog nagrade.
"Neočekivan, ali dobrodošao podsetnik na značaj evropske saradnje", napisala je ona.
Komesar za monetarnu politiku Oli Ren poručuje da je ovo"divan dan za Evropu, uprkos sumornoj atmosferi u evropskoj privredi".
Prema njegovim rečima, nagrada je očigledno došla ka potvrda doprinosa EU miru, pomirenju, demokratiji i ljudskimpravima u poslednjih 60 godina.
"Ponosan sam na ove evropske vrednosti koje su takođe i univerzalne ljudske vrednosti. Ovo dan za ponos za zvakog Evropljanina", smatra Ren.
U opštem oduševljenju ima i skepse: "EU je u celoj svojoj istoriji imala posla samo sa jednim oružanim sukobom, na Balkanu, i tu je maestralno zabrljala", primetio je putem tvitera Tobi Vogel, urednik uticajnog briselskog lista "Juropian Vojs".
Norveški premijer Jens Stoltenberg čestitao je danas Evropskoj uniji na dobijanju Nobelove nagrade za mir, ali je isključio mogućnost ulaska zemlje u Uniju.
"Moguće je čestitati EU za tu nagradu za mir, priznati njenu ulogu mirotvorca i razdvojiti to od pitanja odnosa Norveške sa EU", rekao je Stoltenberg, ističući da "članstvo nije aktuelno".
Evropska unija ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir, saopštio je ranije danas Nobelov komitet.
U saopštenju se navodi da je Evropska unija nagrađena zbog "šestodecenijskog doprinosa unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi".
Iako EU trenutno prolazi kroz tešku ekonomsku krizu i potresaju je socijalni nemiri, norveški komitet ističe da želi da se usredsredi na ono što smatra najvažnijim za EU: "uspešnu borbu za mir I pomirenje i demokratiju i ljudska prava".
"Stabilizaciona uloga EU pomogla je da se Evropa transformiše od kontinenta rata u kontinent mira", navodi u obrazloženju nagrade Nobelov komitet.
Zalaganje EU predstavlja "bratstvo među narodima", i ravno je stvaranju "mirovnih sabora", na šta je Alfred Nobel ukazao kao na kriterijum za nagradu za mir, u svojoj oporuci 1895.
Između dva svetska rata, Nobelov komitet je nagradio nekoliko osobakoje su se zalagale za pomirenje između Nemačke i Francuske. To pomirenje je postalo stvarnost od 1945, a strašne patnje u Drugom svetskom ratu ukazale su na potrebu nove Evrope, navodi norveški komitet.
Nemačka i Francuska su, podseća komitet, u periodu od 70 godina vodile tri rata, a danas je rat između njih nezamisliv, što pokazuje kako, kroz dobro usmerene ciljeve i izgradnju međusobnog poverenja, istorijski neprijatelji mogu da postanu bliski saradnici.
Evropska unija je pod današnjim imenom oformljena 1992, Mastrihtskim ugovorom, ali mnogi njeni aspekti postojali su i ranije, preko raznih organizacija oformljenih 1950-tih godina. Prva je bila Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja,
oformljena 1951. u Parizu.
Grčka, Španija i Portugal su se priključile zajednici 1980-tih, a pad Berlinskog zida omogućio je članstvo za još nekoliko centralnih i istočnih evropskih zemalja, što je otvorilo novu eru u evropskoj istoriji.
Komitet ukazuje da je na taj način podela između Istoka i Zapada u velikoj meri okončana - demokratija je ojačana, a mnogi etnički konlikti su rešeni.
Zvanični ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013, otvaranje pregovora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju dodatno jačaju process pomirenja na Balkanu, a poslednjih decenija, mogućnost ulaska Turske u Uniju, takođe je unapredila demokratiju i ljudska prava u toj zemlji, navodi Komitet.
Predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif (Ellen Johnson Sirleaf) I njena sugrađanka Lejmah Gbove (Leymah Gbowee), kao i aktivistkinja iz Jemena Tavakul Karman (Tawakkul), dobile su Nobelovu nagradu za mir za 2011. godinu.
(agencije/MONDO/Foto: Guliver/Getty Images)
