Kompanija "Srbija nikl" pripremila je novi zahtev za geološko istraživanje rude nikla u Mokroj Gori i u Vardištu u Republici Srpskoj, izjavio je danas vlasnik te firme Radomir Vukčević.
Očekujemo da će se istraživanje uspešno obaviti da bi se utvrdilo da li ima dovoljno te rude, da li je eksploatacija ekonomski isplativa nakon čega bi se išlo u otvaranje rudnika i izgradnju fabrike, rekao je on novinarima na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, gde je održana debata o geološkim istraživanjima nikla u Srbiji.
Vukčević je podsetio da "Srbija nikl" ima dve koncesije na geološka istraživanja od po 100 kvadratnih kilometra na području Topole, Aranđelovca i Kragujevca, kao i na području Trstenika i Vrnjačke Banje.
Ohrabrujuće je da je struka počela da govori o tom poslu, rekao je on, pozdravljajući organizovanje okruglog stola čiji su učesnici ocenili da su Srbiji potrebna geološka istraživanja rudnih resursa jer ogromna bogatstva leže u utrobi zemlje.
Ta istraživanja, kako su istakli stručnjaci, moraju da budu u skladu sa najsavremenijim ekološkim, ekonomskim i tehnološkim standardima.
Profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu Rade Jelenković rekao je da geološka istraživanja ne utiču negativno na životnu sredinu, a da se procenjuje da su ukupni mineralni resursi nikla u Srbiji 320 miliona tona, od čega je istraženo 130 miliona tona
On je objasnio da se nakon istraživanja radi studija uticaja eksploatacije na životnu sredinu, što je javni dokument, i ukoliko se dokaže da je eksploatacija štetna po životnu sredinu, od nje se odustaje.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković je rekla da niko nije uplašen činjenicom da se istražuje, već zbog toga što se novac za istraživanja ulaže zbog eksploatacije.
Srbiji ne treba nikl i nećemo eksploataciju, poručila je ona.
Predstavnici lokalnih samouprava čija su područja potencijalna nalazišta rude nikla istakli su da traže uvid u ugovore koje je vlada potpisala sa istraživačima, kao i da sve odluke treba da se donose uz njihovu saglasnost.
U debati se moglo čuti da je Srbija još daleko od eksploatacije nikla i da su neke reakcije preuranjene.
(Tanjug/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
Vukčević je podsetio da "Srbija nikl" ima dve koncesije na geološka istraživanja od po 100 kvadratnih kilometra na području Topole, Aranđelovca i Kragujevca, kao i na području Trstenika i Vrnjačke Banje.
Ohrabrujuće je da je struka počela da govori o tom poslu, rekao je on, pozdravljajući organizovanje okruglog stola čiji su učesnici ocenili da su Srbiji potrebna geološka istraživanja rudnih resursa jer ogromna bogatstva leže u utrobi zemlje.
Ta istraživanja, kako su istakli stručnjaci, moraju da budu u skladu sa najsavremenijim ekološkim, ekonomskim i tehnološkim standardima.
Profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu Rade Jelenković rekao je da geološka istraživanja ne utiču negativno na životnu sredinu, a da se procenjuje da su ukupni mineralni resursi nikla u Srbiji 320 miliona tona, od čega je istraženo 130 miliona tona
On je objasnio da se nakon istraživanja radi studija uticaja eksploatacije na životnu sredinu, što je javni dokument, i ukoliko se dokaže da je eksploatacija štetna po životnu sredinu, od nje se odustaje.
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković je rekla da niko nije uplašen činjenicom da se istražuje, već zbog toga što se novac za istraživanja ulaže zbog eksploatacije.
Srbiji ne treba nikl i nećemo eksploataciju, poručila je ona.
Predstavnici lokalnih samouprava čija su područja potencijalna nalazišta rude nikla istakli su da traže uvid u ugovore koje je vlada potpisala sa istraživačima, kao i da sve odluke treba da se donose uz njihovu saglasnost.
U debati se moglo čuti da je Srbija još daleko od eksploatacije nikla i da su neke reakcije preuranjene.
(Tanjug/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
