Bugarski premijer Bojko Borisov zapretio je prekidom pregovora o transevropskom gasovodu, ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin ne poseti Bugarsku 9. novembra.
"Ukoliko Putin ne dođe u Bugarsku, ja neću da učestvujem u pregovorima o Južnom toku", rekao je Borisov.
Bugarska strana pripremila je kompletnu dokumentaciju projekta i samo ostaje da ruski predsednik potpiše konačan sporazum, preneli su bugarski mediji.
Iz bugarskog MIP-a je saopšteno da poseta Putina Sofiji još nije izvesna, a datum dolaska ruskog predsednika nije potvrđen ni iz Vlade.
Pozivajući se na diplomatske izvore, mediji su objavili da je datum dogovoren i da bi Borisov i Putin trebalo da se sastanu 9. novembra.
Borisov i Putin trebalo bi da ozvaniče početak izgradnje gasovoda u mestu Provadija, gde bi gasovod, koji prolazi ispod Crnog mora, trebalo da izađe na bugarsku teritoriju.
Sporazum o izgradnji Južnog toka na bugarskoj teritoriji trebalo bi da bude parafiran do 15. novembra i, ukoliko Putin do tada ne dođe u Bugarsku ili ne pošalje svog izaslanika, predviđa se da u Moskvu hitno otputuje bugarski predsednik Rosen Plevnelijev, prenose mediji.
Saga oko posete ruskog predsednika Bugarskoj počela je 13. septembra, kada je bugarski premijer objavio da će Putin posetiti Sofiju 9. novembra.
Dan kasnije iz Kremlja je demantovano da je Putin planirao posetu Sofiji u novembru.
U Srbiji je nezvanično saopšteno da će Putin u decembru posetiti Beograd i prisustvovati početku izgradnje trase Južnog toka kroz Srbiju.
Ranije je saopšteno da će izgradnju gasovoda na bugarskoj teritoriji finansirati ruska strana, a da će se Bugari u zamenu odreći tranzitnih taksi do 2030. godine.
Prvobitno je bilo planirano da 70 odsto bugarske deonice finansiraju banke, a ostatak učesnici projekta – Bugarski energetski holding i ruski Gasprom.
Izgradnja gasovoda Južni tok trebalo bi da počne u decembru, a ruski Gasprom je već osnovao zajednička preduzeća sa kompanijama u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj i Grčkoj, koje će upravljati kopnenom deonicom Južnog toka.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik krajem septembra u Sočiju je sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Milerom potpisao memorandum o izgradnji kraka gasovoda kroz Srpsku.
Vrednost projekta, koji predviđa transportovanje do 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa u centralnu i južnu Evropu, zaobilazeći dosadašnje tranzitne zemlje poput Ukrajine, procenena je 15,5 milijardi evra.
Prve isporuke gasa očekuju se krajem 2015. godine.
(Srna, foto: arhiva Beta/AP)
Bugarska strana pripremila je kompletnu dokumentaciju projekta i samo ostaje da ruski predsednik potpiše konačan sporazum, preneli su bugarski mediji.
Iz bugarskog MIP-a je saopšteno da poseta Putina Sofiji još nije izvesna, a datum dolaska ruskog predsednika nije potvrđen ni iz Vlade.
Pozivajući se na diplomatske izvore, mediji su objavili da je datum dogovoren i da bi Borisov i Putin trebalo da se sastanu 9. novembra.
Borisov i Putin trebalo bi da ozvaniče početak izgradnje gasovoda u mestu Provadija, gde bi gasovod, koji prolazi ispod Crnog mora, trebalo da izađe na bugarsku teritoriju.
Sporazum o izgradnji Južnog toka na bugarskoj teritoriji trebalo bi da bude parafiran do 15. novembra i, ukoliko Putin do tada ne dođe u Bugarsku ili ne pošalje svog izaslanika, predviđa se da u Moskvu hitno otputuje bugarski predsednik Rosen Plevnelijev, prenose mediji.
Saga oko posete ruskog predsednika Bugarskoj počela je 13. septembra, kada je bugarski premijer objavio da će Putin posetiti Sofiju 9. novembra.
Dan kasnije iz Kremlja je demantovano da je Putin planirao posetu Sofiji u novembru.
U Srbiji je nezvanično saopšteno da će Putin u decembru posetiti Beograd i prisustvovati početku izgradnje trase Južnog toka kroz Srbiju.
Ranije je saopšteno da će izgradnju gasovoda na bugarskoj teritoriji finansirati ruska strana, a da će se Bugari u zamenu odreći tranzitnih taksi do 2030. godine.
Prvobitno je bilo planirano da 70 odsto bugarske deonice finansiraju banke, a ostatak učesnici projekta – Bugarski energetski holding i ruski Gasprom.
Izgradnja gasovoda Južni tok trebalo bi da počne u decembru, a ruski Gasprom je već osnovao zajednička preduzeća sa kompanijama u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj i Grčkoj, koje će upravljati kopnenom deonicom Južnog toka.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik krajem septembra u Sočiju je sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Milerom potpisao memorandum o izgradnji kraka gasovoda kroz Srpsku.
Vrednost projekta, koji predviđa transportovanje do 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa u centralnu i južnu Evropu, zaobilazeći dosadašnje tranzitne zemlje poput Ukrajine, procenena je 15,5 milijardi evra.
Prve isporuke gasa očekuju se krajem 2015. godine.
(Srna, foto: arhiva Beta/AP)
