Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić danas je u Dragincu, gde je na današnji dan 1941. godine streljano oko tri hiljade žitelja Mačve i Pocerja, prisustvovao komemoraciji.
On je poručio da je Srbija svojom borbom protiv fašizma i žrtvama zaslužila da danas bude EU i podsetio da su upravo oni koji su počinili zločine nad Srbima posle Drugog svetskog rata počeli da grade novu Evropu, i da u nju danas ne puštaju Srbiju.
Dačić je istakao da se Srbi moraju ponositi svojom borbom protiv fašizma i slobodarskom istorijom, te da ne smeju da dopuste da se zaboravi činjenica da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila polovinu muške populacije i da je ogromne žrtve pretrpela i u Drugom svetskom ratu.
"Danas posle genocida koji smo preživali u dva svetska rata zbog toga što smo bili na pravoj strani međunarodne zajednice, Srbija nije zaslužila da se ima nepravedan odnos prema njoj i njenim nacionalnim interesima, jer Srbija je uvek bila na strani koja se borila protiv fašizma", poručio je Dačić.
Prema Dačićevim rečima, srpske žrtve su zaboravljene i istorija je iskrivljena tako da su poražene nacije postale važnije na Balkanu nego što je Srbija i srpski narod.
"Oni koji su ovde izgubili živote bili su nevine žrtve, oni su utkali svoje živote u novu Evropu u EU, gde nam sada uslovljavaju da bismo u nju ušli da moramo da dozvolimo da se završi ono što je započeto u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji", upozorio je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija je u borbi za ljudske i evropske vrednosti dala mnogo više nego neke druge države koje su veoma lako postale članice EU i "koje dan danas govore da Srbiji tamo nije mesto, koje nam svakog dana prete i govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da ponovo treba da nam uvedu vize".
"Srbija ništa ne traži i ništa ne treba da joj dajete. Srbija je zaslužila da bude deo Evrope, jer je Evropu stvarala i ovde, zato našim nezaboravom i nepristajanjem da ovo prepustimo tmini istorije svedočimo o našoj želji da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i poštovanja", kazao je Dačić.
Da su Draginačke žrtve pripadnici nekog drugog naroda, o tome bi se, prema Dačićevim rečima, pričale priče i legende, i zato Srbija mora da insistira da njeni umrli ne budu zaboravljeni.
"Moramo da oprostimo onima koji su zločin počinili, ali ne možemo da zaboravimo niti da pristanemo da su njihove žrtve vrednije od naših", istakao je Dačić, istakavši da treba učiniti sve da se spreče novi ratovi, ali i da se prekraja istorija.
"Važno je da se zna ko je na čijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde i očekujemo da oni na čijoj smo strani bili i danas budu na strani istine i pravde kada je Srbija u pitanju", poručio je Dačić.
Na komemorativnom skupu se građanima obratio i gradoačelnik Loznice Vidoje Petrović,koji je poručio da su stradalnici iz Draginca, među kojima je bilo i mnoo dece, opomena da se ne sme pristati na zaborav zla, i da žrtve zahtevaju pamćenje i opomenu.
Srbe su, kako je podsetio, u istoriji delile ideološke razlike, ali ih je spajala ideja antifašizma, slobode i vere u napredak, tako da i danas poštovanje prošlosti treba da bude temelj izgradnje bolje budućnosti za sve građane.
"Nemati prošlost je ostati bez budućnosti. Ali, ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost, da je nerazumevanje noga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka", citirao je Petrović reči književinika Borislava Pekića.
Streljanje civila u Dragincu prvo je masovno streljanje tokom Drugog svetskog rata, a nemačke okupacione snage su se na taj zločin odlučile u znak odmazde za pogibiju i ranjavanje vojnika Vermahta, koji su stradali prilikom ofanzive protiv ustanika u zapadnoj Srbiji.
U Dragincu je na više lokacija, u skladu sa zapovešću Adolfa Hitlera da se na okuiranim područjima za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja sto a za ranjenog 50 civila, ubijeno 2.950 ljudi, a najmlađa žrtva bila je stara svega tri dana.
Za streljanjem u Dragincu, usledila su masovna pogubljenja civila u Kragujevcu, Kraljevu i mnogim drugim stratištima u Srbiji.
(TanjugFoto: Zoran Žestić, Tanjug)
Dačić je istakao da se Srbi moraju ponositi svojom borbom protiv fašizma i slobodarskom istorijom, te da ne smeju da dopuste da se zaboravi činjenica da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila polovinu muške populacije i da je ogromne žrtve pretrpela i u Drugom svetskom ratu.
"Danas posle genocida koji smo preživali u dva svetska rata zbog toga što smo bili na pravoj strani međunarodne zajednice, Srbija nije zaslužila da se ima nepravedan odnos prema njoj i njenim nacionalnim interesima, jer Srbija je uvek bila na strani koja se borila protiv fašizma", poručio je Dačić.
Prema Dačićevim rečima, srpske žrtve su zaboravljene i istorija je iskrivljena tako da su poražene nacije postale važnije na Balkanu nego što je Srbija i srpski narod.
"Oni koji su ovde izgubili živote bili su nevine žrtve, oni su utkali svoje živote u novu Evropu u EU, gde nam sada uslovljavaju da bismo u nju ušli da moramo da dozvolimo da se završi ono što je započeto u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji", upozorio je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija je u borbi za ljudske i evropske vrednosti dala mnogo više nego neke druge države koje su veoma lako postale članice EU i "koje dan danas govore da Srbiji tamo nije mesto, koje nam svakog dana prete i govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da ponovo treba da nam uvedu vize".
"Srbija ništa ne traži i ništa ne treba da joj dajete. Srbija je zaslužila da bude deo Evrope, jer je Evropu stvarala i ovde, zato našim nezaboravom i nepristajanjem da ovo prepustimo tmini istorije svedočimo o našoj želji da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i poštovanja", kazao je Dačić.
Da su Draginačke žrtve pripadnici nekog drugog naroda, o tome bi se, prema Dačićevim rečima, pričale priče i legende, i zato Srbija mora da insistira da njeni umrli ne budu zaboravljeni.
"Moramo da oprostimo onima koji su zločin počinili, ali ne možemo da zaboravimo niti da pristanemo da su njihove žrtve vrednije od naših", istakao je Dačić, istakavši da treba učiniti sve da se spreče novi ratovi, ali i da se prekraja istorija.
"Važno je da se zna ko je na čijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde i očekujemo da oni na čijoj smo strani bili i danas budu na strani istine i pravde kada je Srbija u pitanju", poručio je Dačić.
Na komemorativnom skupu se građanima obratio i gradoačelnik Loznice Vidoje Petrović,koji je poručio da su stradalnici iz Draginca, među kojima je bilo i mnoo dece, opomena da se ne sme pristati na zaborav zla, i da žrtve zahtevaju pamćenje i opomenu.
Srbe su, kako je podsetio, u istoriji delile ideološke razlike, ali ih je spajala ideja antifašizma, slobode i vere u napredak, tako da i danas poštovanje prošlosti treba da bude temelj izgradnje bolje budućnosti za sve građane.
"Nemati prošlost je ostati bez budućnosti. Ali, ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost, da je nerazumevanje noga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka", citirao je Petrović reči književinika Borislava Pekića.
Streljanje civila u Dragincu prvo je masovno streljanje tokom Drugog svetskog rata, a nemačke okupacione snage su se na taj zločin odlučile u znak odmazde za pogibiju i ranjavanje vojnika Vermahta, koji su stradali prilikom ofanzive protiv ustanika u zapadnoj Srbiji.
U Dragincu je na više lokacija, u skladu sa zapovešću Adolfa Hitlera da se na okuiranim područjima za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja sto a za ranjenog 50 civila, ubijeno 2.950 ljudi, a najmlađa žrtva bila je stara svega tri dana.
Za streljanjem u Dragincu, usledila su masovna pogubljenja civila u Kragujevcu, Kraljevu i mnogim drugim stratištima u Srbiji.
(TanjugFoto: Zoran Žestić, Tanjug)
