Domaćinstava u Srbiji ubrzano osiromašuju i značajno je pogoršanje uslova života velikog dela stanovništva, pokazuju rezultati istraživanja Insitituta za sociološka istraživanja Univerziteta u Beogradu.
Mreža protiv siromaštva - Srbija, koja je članica Evropske mreže protiv siromaštva (EAPN) i okuplja 21 nevladinu organizaciju iz Srbije saopštila je večeras da rezultati istraživanja ukazuju na ubrzano osiromašenje i značajno pogoršanje uslova života velikog dela stanovništva.
Iza uopštenih podataka o stanju privrede i potrošnje kriju se desetine hiljada dramatičnih priča o pokušaju porodica u Srbiji da održe život dostojan evropskih građana u 21. veku.
Složena skala materijalnog položaja - koja sadrži nekoliko pokazatelja prihoda, potrošnje i imovinskog stanja - ukazuje na trend pogoršanja materijalnog statusa za sve slojeve u društvu Srbije, a pogotovo za one koji nemaju visoki rukovodeći položaj ili preduzetničku firmu.
Samo mali broj domaćinstava, koja pripadaju najbogatijim slojevima društva, uspevaju da izbegnu ili ublaže udar ekonomske krize time što mogu da očuvaju svoju imovinu i prihode, dok svi ostali trpe vidno pogoršanje situacije u odnosu na 2003. godinu.
Mreža ističe da posebno zabrinjava činjenica da nekvalifikovani radnici trpe vidan pad standarda i imaju
lošiji materijalni položaj čak i od tradicionalno siromašnih sitnih poljoprivrednika.
Ovo ukazuje na porast urbanog siromaštva i na uvećanje kategorije zaposlenih siromašnih.
Prema rezultatima istraživanja, domaćinstva u Srbiji su u 2012. godini imala manje prilike da budu ekonomski aktivna (i da rade!) nego što je to bio slučaj u 2003 godini, za koju postoje uporedni podaci iz ranijeg istraživanja Instituta za sociološka istraživanja.
U 2012. godini čak kod 30 odsto domaćinstava, koja imaju članove radnog uzrasta nije registrovana niti formalna niti neformalna zaposlenost, dok je u 2003. godini zabeleženo 25 odsto takvih domaćinstava.
U jednom broju ovih domaćisntava obavljale su se tek neke aktivnosti proizvodnje hrane za sopstvene potrebe, ili slične aktivnosti samopomoći.
Međutim, u 2012. godini kod 14 odsto domaćinstava sa članovima radnog uzrasta nije registrovana baš nikakva ekonomska aktivnost, dok je ovaj procenat u 2003 iznosio osam odsto.
Mreža je upozorila da ovo za zemlju znači veliki gubitak ekonomskog potencijala, a za sama domaćinstva predstavlja veliki faktor povećanja rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.
Mreža protiv siromaštva - Srbija pozvala je Vladu Srbije da u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti svoje kapacitete u najvećoj meri usmeri na oživljavanje privrednog rasta i povećanje zaposlenosti i da da akademsku zajednicu i građanski sektor uključi u kreiranje održive strategije ekonomskog razvoja zemlje.
(Fonet)
Iza uopštenih podataka o stanju privrede i potrošnje kriju se desetine hiljada dramatičnih priča o pokušaju porodica u Srbiji da održe život dostojan evropskih građana u 21. veku.
Složena skala materijalnog položaja - koja sadrži nekoliko pokazatelja prihoda, potrošnje i imovinskog stanja - ukazuje na trend pogoršanja materijalnog statusa za sve slojeve u društvu Srbije, a pogotovo za one koji nemaju visoki rukovodeći položaj ili preduzetničku firmu.
Samo mali broj domaćinstava, koja pripadaju najbogatijim slojevima društva, uspevaju da izbegnu ili ublaže udar ekonomske krize time što mogu da očuvaju svoju imovinu i prihode, dok svi ostali trpe vidno pogoršanje situacije u odnosu na 2003. godinu.
Mreža ističe da posebno zabrinjava činjenica da nekvalifikovani radnici trpe vidan pad standarda i imaju
lošiji materijalni položaj čak i od tradicionalno siromašnih sitnih poljoprivrednika.
Ovo ukazuje na porast urbanog siromaštva i na uvećanje kategorije zaposlenih siromašnih.
Prema rezultatima istraživanja, domaćinstva u Srbiji su u 2012. godini imala manje prilike da budu ekonomski aktivna (i da rade!) nego što je to bio slučaj u 2003 godini, za koju postoje uporedni podaci iz ranijeg istraživanja Instituta za sociološka istraživanja.
U 2012. godini čak kod 30 odsto domaćinstava, koja imaju članove radnog uzrasta nije registrovana niti formalna niti neformalna zaposlenost, dok je u 2003. godini zabeleženo 25 odsto takvih domaćinstava.
U jednom broju ovih domaćisntava obavljale su se tek neke aktivnosti proizvodnje hrane za sopstvene potrebe, ili slične aktivnosti samopomoći.
Međutim, u 2012. godini kod 14 odsto domaćinstava sa članovima radnog uzrasta nije registrovana baš nikakva ekonomska aktivnost, dok je ovaj procenat u 2003 iznosio osam odsto.
Mreža je upozorila da ovo za zemlju znači veliki gubitak ekonomskog potencijala, a za sama domaćinstva predstavlja veliki faktor povećanja rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.
Mreža protiv siromaštva - Srbija pozvala je Vladu Srbije da u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti svoje kapacitete u najvećoj meri usmeri na oživljavanje privrednog rasta i povećanje zaposlenosti i da da akademsku zajednicu i građanski sektor uključi u kreiranje održive strategije ekonomskog razvoja zemlje.
(Fonet)
