U armiji nezaposlenih u Srbiji vrlo lako je pronaći žrtvu za sumnjive poslovne oglase i ponude. MONDO je istraživao šta se krije iza njih.
Ponude za posao od više hiljada evra za rad u inostranstvu koje vam se nude iz novinskih oglasa ili one koje vam uputi neko od prijatelja i poznanika sobom nose veliki rizik.
Iza oglasa najčešće stoji samo mobilni telefon kao kontakt i bez prethodne opsežne provere glasu s druge strane žice ne treba verovati na reč.
Slično je i sa ponudama koje vam upute poznanici za kontakt sa njihovim rođacima u inostranstvu kojima bi baš vi odgovarali za pomoć u kući, čuvanje dece ili neki drugi posao...
Veliki broj ljudi naseo je na takve poslovne ponude i završio u lancu trgovine ljudima iz kog je povratak mukotrpan i neizvestan.
Koordinatorka nevladine organizacije Atina Jelena Hrnjak za MONDO kaže da se ovakve poslovne prevare dešavaju i u zemlji i u inostranstvu, a da je za žrtve specifično da dolaze iz socijalno ugroženih i disfunkcionalnih porodica, često sa završenom samo osnovnom školom, ali i bez ličnih dokumenata.
Ako se izuzmu žrtve koje su trafikovane zbog seksualne eksploatacije, u zemljama Evropske unije žene iz Srbije najčešće bivaju eksploatisane tako što im ponude da u inostranstvu čuvaju decu, a kada tamo dođu postaju robovi osuđeni na teške fizičke poslove, izloženi stalnim pretnjama pa i fizičkom nasilju, kažu u Atini.
Sa druge strane, muškarci zbog visokih dnevnica najčešće odlaze na rad na građevinskim objektima u istočnim zemljama, a kada stignu čeka ih sve samo ne ono čemu su se nadali.
Jelena Hrnjak tako navodi primer žene koja je preko poznanika dobila ponudu za čuvanje dece u inostranstvu i koja se sa "budućim poslodavcem" automobilom iz Srbije uputila ka jednoj zemlji EU. Iza oglasa najčešće stoji samo mobilni telefon kao kontakt i bez prethodne opsežne provere glasu s druge strane žice ne treba verovati na reč.
Slično je i sa ponudama koje vam upute poznanici za kontakt sa njihovim rođacima u inostranstvu kojima bi baš vi odgovarali za pomoć u kući, čuvanje dece ili neki drugi posao...
Veliki broj ljudi naseo je na takve poslovne ponude i završio u lancu trgovine ljudima iz kog je povratak mukotrpan i neizvestan.
Koordinatorka nevladine organizacije Atina Jelena Hrnjak za MONDO kaže da se ovakve poslovne prevare dešavaju i u zemlji i u inostranstvu, a da je za žrtve specifično da dolaze iz socijalno ugroženih i disfunkcionalnih porodica, često sa završenom samo osnovnom školom, ali i bez ličnih dokumenata.
Ako se izuzmu žrtve koje su trafikovane zbog seksualne eksploatacije, u zemljama Evropske unije žene iz Srbije najčešće bivaju eksploatisane tako što im ponude da u inostranstvu čuvaju decu, a kada tamo dođu postaju robovi osuđeni na teške fizičke poslove, izloženi stalnim pretnjama pa i fizičkom nasilju, kažu u Atini.
Sa druge strane, muškarci zbog visokih dnevnica najčešće odlaze na rad na građevinskim objektima u istočnim zemljama, a kada stignu čeka ih sve samo ne ono čemu su se nadali.
KRENULA DA ČUVA DECU, ZAVRŠILA KAO ROB
Da nešto nije u redu shvatila je odmah pošto joj je oduzeo lična dokumenta i mobilni telefon tako da više nije mogla da se čuje sa suprugom.
Usledio je pakao, stalna maltretiranja, pretnje, fizičko nasilje, primoravanje na najteže fizičke poslove.
Od čuvanja dece nije bilo ništa. Pored toga, prislio je da se zbog dozvole boravka venča sa njegovim tastom.
Posle brojnih peripetija zbog nedostatka ličnih dokumenata uspela je da pobegne od nasilnika.
Po povratku u zemlju, čekalo je novo mučenje. Država je protiv nje podnela tužbu zbog podnošenja lažnih podataka za vizu pošto nije prijavila da na put ide zbog posla.
Tek na intervenciju službi za borbu protiv trgovine ljudima, tužilac je odustao od optužnice.
SLUČAJ ČEČENIJA - MUČENJE SE NASTAVLJA
Hrnjakova podseća i na slučaj koji je potresao srpsku javnost, a koji je bio aktuelan prošle jeseni, kada je grupa od 16 srpskih građevinaca završila u Čečeniji na kopanju minskih polja i bila u pravom ropstvu od avgusta do oktobra.
Većinom radnici s juga Srbije javili su se na oglas objavljen na lokalnim televizijama za poslove građevinaca, zidara, tesara...Osobe koje su sve organizovale bila su dva muškarca iz Srbije, a radnicima je trebalo, naime, da obezbede rad na građevini u Rusiji za osam evra na sat. Organizovano su ih odvezli autobusom preko Belorusije i umesto u Rusiju, doveli ih u Grozni. Zatvorili su ih u logor okružen naoružanim čuvarima, pretili da će ih pobiti i prisiljavali ih da po 12 sati dnevno kopaju minska polja.
Od obećanog novca nije bilo ništa. Dobijali su minimalne sume za hranu, a po nju su odlazili dvoje po dvoje i to vrlo retko, kada im odobre. Izgladneli i promrzli u nepoznatoj zemlji, bez znanja jezika nisu znali kako i kome da se obrate za pomoć. Tek pošto su dobro upoznali lokalnog trgovca hrane uspeli su da s njim dogovore beg, i tokom smene stražara u grupama od po osam pobegli su iz mučilišta.
Njihov put ni po povratku u zemlju nije lak. Slučaj je trenutno na sudu. Jedan od optuženih organizatora iz Srbije je nedostupan pravosudnim organima, dok je drugi, koji je bio u pritvoru, na slobodu izašao uz kauciju od 15.000 evra. Od trenutka njegovog puštanja iz pritvora niko od radnika žrtava više nije dolazio na suđenja. U Atini navode da im je advokat optuženog nudio novac za nadoknadu sudskih troškova žrtava koje finansira ta NVO...
Nastavak suđenja zakazan je za novembar. Presuda se još ne nazire. Žrtve iz Čečenije imaju brojne zdravstvene probleme. U Atini im pružaju psihičku podršku, pomažu u traženju posla, obezbeđuju im smeštaj ako nemaju gde da žive.
I njima i drugim žrtvama, među kojima su i devojke koje su odmah po izlasku iz doma za nezbrinutu decu upale u lanac trgovine ljudima. Posle ulice na kojoj su završile ušle su u Atininu sigurnu kuću i prošle put oporavka.
Jelena Hrnjak ističe da su oglasi za posao koji se pojavljuju u medijima i iza kojih stoji samo mobilni telefon u startu sumnjivi i upozorava sve da pre bilo kakvog dogovora dobro provere da li adresa na koju idu postoji. Najbolje je, kako kaže da se svi koji se upuste u avanture traženja posla na taj način jave NVO Atina koja će za njih to proveriti.
SRBIJA: MUŠKARAC ROB PORODICE, ŽENA - KAFANE
I u MUP-u Srbije potvrđuju da je problem trgovine ljudima zbog radne ekploatacije trenutno vrlo aktuelan.
Nacionalni Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković za MONDO kaže da su u prvih devet meseci ove godine otkrivena dva slučaja trgovine ljudima u kojima su žrtve radno eksploatisane.
Oba slučaja dogodila su se u Srbiji.
Radi se o muškarcu koji je bio prinuđen da radi razne poslove u porodičnom domaćinstvu (održavanje kuće, čuvanje dece, nabavka namirnica i slično) i ženi koja je bila eksploatisana na poslovima konobarice u jednom ugostiteljskom objektu.
Đurašković ističe da žrtve trgovine ljudima uglavnom pronalaze poslove preko raznih oglasa ili preporukom prijatelja i rođaka koji su radili na sličnim poslovima.
Prema njegovim rečima, zemlje inostranstva u kojima su ljudi iz Srbije najčešće žrtve trgovine su Rusija, Azerbejdžan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt.
"U toku prvih devet meseci 2012. godine, policijski službenici MUP-a Srbije su u više slučajeva sprečili odlazak naših državljana u druge zemlje, gde je na osnovu raspoloživih saznanja postojala potencijalna opasnost da bi bili radno eksploatisani na teritoriji drugih zemalja", navodi nacionalni koordinator.
DANAS JE DAN BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA
Inače u Srbiji se danas nizim manifestacija obeležava Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima.
Obeležavanje je počelo na Kalemegdanu gde je predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio da je trgovinu ljudima najbolje preduprediti obezbeđivanjem novih radnih mesta i zapošljavanjem, smanjenjem siromaštva i uključivanjem u društvo socijalno isključenih i diskriminisanih.
Dačić je otvarajući izložbu plakata pod nazivom "Ono što Srbija ne vidi" rekao da je to dugoročan proces i da je zato neophodno preventivno raditi tokom čitave godine.
Premijer je najavio da će nove kampanje u borbi protiv trafikinga biti organizovane na proleće i na jesen i da će ih finansirati država. On je posebno ukazao na osetljivost i veliki rizik kojima su izloženi mladi kao potencijalne žrtve trafikinga, jer se njihova ranjivost iskorišćava na fejsbuku i društvenim mrežama.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da ovaj problem posebno pogađa Srbiju, jer je ona zemlja porekla, tranzita i krajnje odredište trafikinga.
Zamenik nemačkog ambasadora u Srbiji Mihael Hasenau rekao da je pitanje ilegalnih azilanata iz Srbije u zemljama EU koje je nedavno aktuelizovano, bacilo, kako je rekao, novo svetlo na mnoga pitanja vezana za taj problem, ali i trgovinu ljudima, što je samo ukazalo na neophodnost tešnje saradnje u rešavanja tih problema.
Hasenau je rekao da je nemačka vlada izdvojila pet miliona evra kako bi finansirala regionalni program socijalne zaštite i sprečavanje trgovine ljudima na Balkanu do 2015. godine.
I nevladina organizacija "Astra" danas je predstavila novu kampanju "Stop radnoj eksploataciji!" posvećenu preventivnom delovanju u sprečavanju radne eksploatacije kao jednog od oblika trgovine ljudima.
Video spot, pesma "Čep" repera Marčela i ostali materijali kampanje izrađeni su uz saradnju sa Misijom OEBS u Srbiji i uz podršku Austrijske agencije za razvoj.
PROBLEM KOJI RAZDIRE EU
U zemljama Evropske unije 880.000 ljudi su žrtve prinudnog rada, uključujući i prinudnu seksualnu eksploataciju, pokazuju procene Međunarodne organizacije rada.To znači da na 1.000 stanovnika EU 1,8 osoba postane žrtva prinudnog rada, saopštsila je Evropska komisija, povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima.
Krivično gonjenje odgovornih za trgovinu ljudima je i dalje na niskom nivou, a najnoviji podaci pokazuju da je broj osudjenih za trgovinu ljudima 2010. bio manji nego 2008. godine, saopštila je Komisija.
(D. Pašić/MONDO, Foto: Beta, Vladimir Milovanović, Guliver/Getty Images)
