Ruski akademik Jelena Guskova ocenila da iza otvorenog jačanja uticaja Turske na Balkanu stoji činjenica da su velike sile toj zemlji namenile ulogu "upravljača" na Balkanu, a naročito nad njegovim pravoslavnim delom.
Guskova, koja je član Senata Republike Srpske, kaže da je ovu tezu čula još 1996. godine u Moskvi od nemačkih i mađarskih naučnika, koji su tvrdili da balkanski događaji pokazuju da je Srbija izvor nestabilnosti, a sam Balkan središte ratova, nacionalne mržnje i ekonomskog kolapsa.
"Zbog toga su velike sile odlučile da je Balkanom potreban upravljač koji ima snagu, strpljenje i iskustvo da donese ravnotežu u region, naročito u njegov pravoslavni deo. Ta uloga već je namenena Turskoj", navela je Guskova.
Ona ističe da je tada bila začuđena ovakvim razmišljanjem, ali su događaji posldnjih godina pokazali da ovo nije bila šala već "više nego ozbiljna stvar".
"Sa kojim opravdanjem Turska, maloazijska država, takoreći dnevno hiperprodukuje inicijative i ideje za dobrobit zemalja i naroda koji geografski pripadaju Evropi? Zašto je tako otvoreno, dosledno i uporno krenula na Balkan i ulaže u islamske centre u Prištini, Novom Pazaru i Sarajevu?", upitala je Guskova.
Ona je navela da naučnici ovo objašnjavaju različito, počevši od toga da Turska namerava da stvaranjem interesne sfere na Balkanu ojača poziciju u odnosima sa Evropom, pa sve do mišljenja da je reč o revanšizmu.
Guskova, koja je rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, ocenila je da je Prvi balkanski rat pokazao slogu slovenskih zemalja i Grčke u borbi protiv Turske na Balkanu.
Ona je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti učestvovala na skupu posvećenom stotoj godišnjici Prvog balkanskog rata "Prvi balkanski rat 1912/13: Istorijski procesi i problemi u svetlosti stogodišnjeg iskustva".
(Srna)
"Zbog toga su velike sile odlučile da je Balkanom potreban upravljač koji ima snagu, strpljenje i iskustvo da donese ravnotežu u region, naročito u njegov pravoslavni deo. Ta uloga već je namenena Turskoj", navela je Guskova.
Ona ističe da je tada bila začuđena ovakvim razmišljanjem, ali su događaji posldnjih godina pokazali da ovo nije bila šala već "više nego ozbiljna stvar".
"Sa kojim opravdanjem Turska, maloazijska država, takoreći dnevno hiperprodukuje inicijative i ideje za dobrobit zemalja i naroda koji geografski pripadaju Evropi? Zašto je tako otvoreno, dosledno i uporno krenula na Balkan i ulaže u islamske centre u Prištini, Novom Pazaru i Sarajevu?", upitala je Guskova.
Ona je navela da naučnici ovo objašnjavaju različito, počevši od toga da Turska namerava da stvaranjem interesne sfere na Balkanu ojača poziciju u odnosima sa Evropom, pa sve do mišljenja da je reč o revanšizmu.
Guskova, koja je rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, ocenila je da je Prvi balkanski rat pokazao slogu slovenskih zemalja i Grčke u borbi protiv Turske na Balkanu.
Ona je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti učestvovala na skupu posvećenom stotoj godišnjici Prvog balkanskog rata "Prvi balkanski rat 1912/13: Istorijski procesi i problemi u svetlosti stogodišnjeg iskustva".
(Srna)
