Evropa se suočava sa rastućim i sve jačim separatističkim pokretima, a analitičari su saglasni da su razlozi za to većinom ekonomske prirode.
Škotska je najavila planove održavanja referenduma o nezavisnosti od Britanije do kraja 2014, a Flandrija želi da Belgija postane konfederacija, podseća se u analizi "Glasa Rusije".
Ovaj trend inspirisao je Katalonce u Španiji, gde je separatizam već duže vreme u usponu, jer razvijene oblasti ne žele da dele dugove ostatka Evrope.
Ekonomski najača oblast Španije - Katalonija već dugo vremena sanja o nezavisnosti, a isto važi za severnu italijansku oblast Padaniju i nemačku Bavarsku na jugu zemlje.
Na nedavno održanim lokalnim izborima u Belgiji pobedila je separatistička Nova flamanska alijansa. Vođa stranke već je apelovao na vladu da pregovara o procesu kojim bi se Belgija pretvorila u konfederaciju.
Oblast Valone na jugu zemlje, gde se govori francuski jezik, dobija pomoć države, što ne odobrava prosperitetniji flamanski region, u kome se govori holandski jezik.
Vođa Nove flamanske alijanse Bart De Vever rekao je da je Flamancima dosta da ih tretiraju kao krave, "dobre samo zbog svog mleka".
"Evropski separatizam oslanja se na ekonomska pitanja, a ne etnička i verska", rekao je politički analitičar Mihail Neizmakov.
On je dodao da svi prosperitetni regioni imaju snažne separatističke partije.
"Škotska nacionalna partija uživa široku podršku nakon što su otkrivena naftna polja u Škotskoj. Italijanska Severna liga, takođe, se snažno protivi ideji plaćanja za manje uspešan jug zemlje i Siciliju. Sada kada je još aktuelna ekonomska kriza, separatistički pokreti biće još snažniji", rekao je Neizmakov.
Jekaterina Čerkasova sa Instituta za globalnu ekonomiju i međunarodne odnose deli to mišljenje.
"Separatistički pokreti direktno su povezani sa ekonomskim problemima i razvijaće se u zavisnosti od događaja u evrozoni, posebno Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji i Irskoj", rekla je ona.
Šef centra za ekonomske studije na Institutu za globalizaciju i socijalne pokrete Vaislij Koltašov vjeruje da je separatizam deo opšte krize u EU.
"Katalonska politika jednaka je politici Nemačke. Nemačka ne želi da rešava ekonomske probleme drugih. Berlin smatra da je neophodno naći način postizanja finansijske stabilnosti, prisiljavajući zemlje da primene politike koje su loše po njene nacionalne ekonomije i to je ono što vidimo u Grčkoj, Portugaliji, Španiji i Italiji. U skladu sa tima Katalonija traži nezavisnost", rekao je Koltašov.
Eksperti kažu da bi neki regioni mogli da profitiraju iz ovakve situacije. Odvojeni od određene zemlje i EU ti regioni generalno ne treba da plaćaju veliki dug sa kojima se suočavaju Evropljani.
U međuvremenu, šanse su male da navedene oblasti dobiju nezavisnost.
Belgijski premijer Elio Di Rupo odbacio je mogućnost državnih reformi, dok katalonski lider Artur Mas ne dobija pomoć Madrida.
On je rekao da će zatražiti pomoć Brisela ako španska vlada zabrani referendum o nezavisnosti u Kataloniji.
Očigledno, nisu sve zemlje spremne da slede britanskog premijera Dejvida Kamerona i prvog ministra Škotske Aleksa Salmonda, koji su već postavili scenu za referendum o škotskoj nezavisnosti.
(Srna, ilustracija: ljplus.ru)
Ovaj trend inspirisao je Katalonce u Španiji, gde je separatizam već duže vreme u usponu, jer razvijene oblasti ne žele da dele dugove ostatka Evrope.
Ekonomski najača oblast Španije - Katalonija već dugo vremena sanja o nezavisnosti, a isto važi za severnu italijansku oblast Padaniju i nemačku Bavarsku na jugu zemlje.
Na nedavno održanim lokalnim izborima u Belgiji pobedila je separatistička Nova flamanska alijansa. Vođa stranke već je apelovao na vladu da pregovara o procesu kojim bi se Belgija pretvorila u konfederaciju.
Oblast Valone na jugu zemlje, gde se govori francuski jezik, dobija pomoć države, što ne odobrava prosperitetniji flamanski region, u kome se govori holandski jezik.
Vođa Nove flamanske alijanse Bart De Vever rekao je da je Flamancima dosta da ih tretiraju kao krave, "dobre samo zbog svog mleka".
"Evropski separatizam oslanja se na ekonomska pitanja, a ne etnička i verska", rekao je politički analitičar Mihail Neizmakov.
On je dodao da svi prosperitetni regioni imaju snažne separatističke partije.
"Škotska nacionalna partija uživa široku podršku nakon što su otkrivena naftna polja u Škotskoj. Italijanska Severna liga, takođe, se snažno protivi ideji plaćanja za manje uspešan jug zemlje i Siciliju. Sada kada je još aktuelna ekonomska kriza, separatistički pokreti biće još snažniji", rekao je Neizmakov.
Jekaterina Čerkasova sa Instituta za globalnu ekonomiju i međunarodne odnose deli to mišljenje.
"Separatistički pokreti direktno su povezani sa ekonomskim problemima i razvijaće se u zavisnosti od događaja u evrozoni, posebno Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji i Irskoj", rekla je ona.
Šef centra za ekonomske studije na Institutu za globalizaciju i socijalne pokrete Vaislij Koltašov vjeruje da je separatizam deo opšte krize u EU.
"Katalonska politika jednaka je politici Nemačke. Nemačka ne želi da rešava ekonomske probleme drugih. Berlin smatra da je neophodno naći način postizanja finansijske stabilnosti, prisiljavajući zemlje da primene politike koje su loše po njene nacionalne ekonomije i to je ono što vidimo u Grčkoj, Portugaliji, Španiji i Italiji. U skladu sa tima Katalonija traži nezavisnost", rekao je Koltašov.
Eksperti kažu da bi neki regioni mogli da profitiraju iz ovakve situacije. Odvojeni od određene zemlje i EU ti regioni generalno ne treba da plaćaju veliki dug sa kojima se suočavaju Evropljani.
U međuvremenu, šanse su male da navedene oblasti dobiju nezavisnost.
Belgijski premijer Elio Di Rupo odbacio je mogućnost državnih reformi, dok katalonski lider Artur Mas ne dobija pomoć Madrida.
On je rekao da će zatražiti pomoć Brisela ako španska vlada zabrani referendum o nezavisnosti u Kataloniji.
Očigledno, nisu sve zemlje spremne da slede britanskog premijera Dejvida Kamerona i prvog ministra Škotske Aleksa Salmonda, koji su već postavili scenu za referendum o škotskoj nezavisnosti.
(Srna, ilustracija: ljplus.ru)
