Avioni Cesna 172s, koje je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore kupila u SAD za potrebe Vazduhoplovne akademije u Vršcu, biće dovezeni do Beograda i računa se se da će piloti za komandama provesti više od 50 sati.
Predsednik firme "Viver aero internešnel" Karl Viver je rekao novinarima da će osam aviona iz Kanzasa do Vršca obaviti u dve ture četiri pilota koji će put od gotovo 10.000 kilometara preći u više etapa, do početka novembra.
Iako je prosečna brzina Cesne 172 oko 120 čvorova (nautičkih milja na sat), očekuje se da zbog vetra iznad Atlantika prosečna brzina bude oko 105 milja što znači da će putovanje trajati 50 do 55 sati.
Viver kaže da će biti šest usputnih stajanja - u Vermontu, Njufaundlendu, na Azorskim ostrvima, zatim u Španiji i u Francuskoj, odakle avioni idu do Beograda gde će biti ocarinjeni. Potom će u Vršac gde će avione predati akademiji.
Viver je dodao da se radi o veoma iskusnim pilotima, koji su ranije bili probni piloti Cesne i koji imaju od 5.000 do čak 13.000 sati naleta u svojoj karijeri.
On je rekao da njegova firma redovno isporučuje avione po Evropi i da je nedavno iz Vičite u Kanzasu prevezla 11 aviona do odredišta u Rusiji.
Plan je da se, pre poletanja za Srbiju, iz svih osam aviona izbace zadnja sedišta i da se na to mesto ubace privremeni rezervoari za gorivo.
Iako će najduži pojedinačni let trajati oko deset sati, ti rezervoari omogućiće da avioni ostanu u vazduhu i do 19 sati, što je bitno kada se leti preko Atlantika gde vremenske prilike mogu da izazovu neplanirane izmene putanje.
"Za poslednjih pet godina isporučili smo oko 300 malih aviona preko Atlantika, uglavnom u Tursku, Indiju, Abu Dabi i na druga mesta. Nikada nismo imali poteškoće. Vremenski uslovi mogu da budu problem ali nije važno da se stigne brzo nego da avion stigne ispravan na odredište a da se nama vrati naš pilot", rekao je Viver.
Po njegovim rečima, cena prevoza jednog aviona je oko 20.000 dolara. Njegova kompanija plaća osiguranje pilota dok proizvođač ili vlasnik aviona plaćaju osiguranje letelice.
Govoreći o teškoćama koje mogu da zadese pilote na tako dugim deonicama bez sletanja, Viver je rekao da "oni imaju posebne pripreme" za let.
"Naučili su da ne jedu i ne piju mnogo pre leta, ali ipak sa sobom nose i posebne posude koje mogu da posluže", rekao je Viver.
(Beta/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
Iako je prosečna brzina Cesne 172 oko 120 čvorova (nautičkih milja na sat), očekuje se da zbog vetra iznad Atlantika prosečna brzina bude oko 105 milja što znači da će putovanje trajati 50 do 55 sati.
Viver kaže da će biti šest usputnih stajanja - u Vermontu, Njufaundlendu, na Azorskim ostrvima, zatim u Španiji i u Francuskoj, odakle avioni idu do Beograda gde će biti ocarinjeni. Potom će u Vršac gde će avione predati akademiji.
Viver je dodao da se radi o veoma iskusnim pilotima, koji su ranije bili probni piloti Cesne i koji imaju od 5.000 do čak 13.000 sati naleta u svojoj karijeri.
On je rekao da njegova firma redovno isporučuje avione po Evropi i da je nedavno iz Vičite u Kanzasu prevezla 11 aviona do odredišta u Rusiji.
Plan je da se, pre poletanja za Srbiju, iz svih osam aviona izbace zadnja sedišta i da se na to mesto ubace privremeni rezervoari za gorivo.
Iako će najduži pojedinačni let trajati oko deset sati, ti rezervoari omogućiće da avioni ostanu u vazduhu i do 19 sati, što je bitno kada se leti preko Atlantika gde vremenske prilike mogu da izazovu neplanirane izmene putanje.
"Za poslednjih pet godina isporučili smo oko 300 malih aviona preko Atlantika, uglavnom u Tursku, Indiju, Abu Dabi i na druga mesta. Nikada nismo imali poteškoće. Vremenski uslovi mogu da budu problem ali nije važno da se stigne brzo nego da avion stigne ispravan na odredište a da se nama vrati naš pilot", rekao je Viver.
Po njegovim rečima, cena prevoza jednog aviona je oko 20.000 dolara. Njegova kompanija plaća osiguranje pilota dok proizvođač ili vlasnik aviona plaćaju osiguranje letelice.
Govoreći o teškoćama koje mogu da zadese pilote na tako dugim deonicama bez sletanja, Viver je rekao da "oni imaju posebne pripreme" za let.
"Naučili su da ne jedu i ne piju mnogo pre leta, ali ipak sa sobom nose i posebne posude koje mogu da posluže", rekao je Viver.
(Beta/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)
