Svaka aktivnost NBS, ma koliko dobra bila, nije dovoljna da da rezultate ako ne postoji koordinacija sa fiskalnom politikom, rekla danas guvernerka NBS. Nema špekulativne kupovine deviza od strane banaka.
Guvernerka srpske centralne banke Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da makroekonomska i finansijska stabilnost kao prioriteti ekonomske politike Srbije u srednjem roku mogu da se ostvare samo u uslovima dobre koordinacije fiskalne i monetarne politike.
Tabaković je na 12. Ekonomskom samitu istakla da svaka aktivnost NBS ma koliko dobra bila, nije dovoljna da da rezultate ako ne postoji koordinacija sa fiskalnom politikom. Da li takva kordinacija postoji i kako funkcioniše guvernerka u svom nastupu nije elaborirala.
Ona je naglasila da je Srbiji neophodan održiv ekonomski rast i zaposlenost, zasnovani na neto izvozu jer je od brzine ekonomskog rasta važnija njegova struktura i održivost.
Prema njenim rečima, privredni rast i zaposlenost mogući su samo uz doslednu i predvidivu, ali i fleksibilnu ekonomsku politiku.
To znači da NBS ne treba da menja svoje ciljeve i instrumente ili da to čini na predvidljiv način, rekla je Tabaković.
Tabaković smatra da u domenu fiskalne politike, mora da bude obezbeđeno da porez bude naplativ iz prihoda, a ne iz imovine. Država ne treba da povećava fiskalne namete, već da stavi u odnos vrednost imovine preduzeća i njihove troškove i prihode.
Ukoliko to država ne može da uradi, onda nema načina da se to prevali na NBS, naglasila je Tabakovićeva.
Budžetski deficit mora da bude smanjen i da bude privučeno više stranih investicija u kapitalne projekte, a takođe, mora se poraditi i na smanjenju javne potrošnje, kazala je guverner NBS.
Tabakovićeva je izrazila očekivanje da će se u budžetu za 2013. videti uštede, ne samo na smanjenju subvencija, već i u racionalizaciji poslovanja javnih preduzeća, gde se mora sprovesti "korporatizacija na visokom nivou".
Fiskalni stimulansi mogu samo privremeno da održavaju privredni rast, koji treba da čini sama privreda svojim ili privlačenjem stranih ulaganja, naglasila je Tabakovićeva.
NBS će obezbeti cenovnu stabilnost na tržištu na srednji rok i stabilnost finansijskog sistema Srbije, poručila je Tabakovićeva i dodala da će centralna banka svojim merama pokazati da je nezavisna.
Guvernerka Narodne banke Srbije ustrajala je i na odbrani tekuće politike fleksibilnog deviznog kursa, skoro desetogodišnje tekovine svojih prethodnika na guvernerskoj poziciji.
Tabaković potvrđuje da je model fleksibilnog kursa brži način prilagođavanja na spoljne šokove ekonomije, napominjući da je NBS samo u ovoj godini intervenisala sa 1,3 milijarde evra, kako ta ''fleksibilnost ne bi bila nepodnošljiva za privredu''.
Tabaković je upozorila da centralna banka neće dozvoliti da neka banka jeftino kupuje devize na domaćem tržištu i prodaje ih po višoj ceni i to u vreme krize u Srbiji, kada su devize oskudan resurs.
NBS će i ubuduće pomno pratiti devizno tržište u Srbiji, naglasila je guvernerka Tabakovićeva, prema čijim rečima, osnovni zadatak centralne banke u narednom periodu biće da podstiče banke da rade osnovni posao - da odobrava kredite, ali isto tako mora da posmatra šta one rade da tržištu.
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov rekao je da u vremenu krize zemlje sa fiksnim kursom valute inflaciju regulišu preko snižavanja plata i velikim otpuštanjima radnika, da bi bila održana konkurentnost privrede, što je neodrživo za Srbiju.
Sumirajući efekte takve ekonomske politike, Gligorov je rekao da bi se to odrazilo na usporavanje izvoza, a to se reflektuje na povećanje deficita spoljne trgovine i na povećanje javnog duga.
Srbija će ove godine imati javnu potrošnju nešto iznat 50 odsto ukupnog domaćeg proiyuvoda (BDP), a u 2008. je imala 47 odsto, rekao je Gligorov i dodao da u protekloj deceniji u Srbiji nisu smanjeni izdaci za plate u javnom sektoru.
Prema Gligorovu, ključni problem Srbije je visoka stopa nezaposlenosti. NBS treba da ima targetiranu inflaciju nešto iznad one u evrozoni, dakle ne 10, nego 2 do 3 odsto godišnje, rekao je Gligorov i ocenio da je potpuno pogrešno davati subvencionisane kredite preduzećima koja su u gubicima.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković rekao je da je ukidanje 128 parafiskalnih nameta, veoma dobra odluka Vlade, koju poslodavci pozdravljaju.
Atanacković je rekao da privrednike najviše brine kada će biti ukinute prepreke za poslovanje, a posebno kada će biti poboljšan pravosudni sistem koji usporava privrednike.
Država često merama zatvara neke delove tržišta jacacnjem monopola, umesto da jača konkurenciju, mišljenja je Atanacković.
Atanacković, takođe, smatra da država nije donela adekvatna resenja u slučaju poskupljenje hrane, da nije trebalo da se meša na tržištu, već da uvede unutrašnju konkurentnost ili da omogući veći izvoz.
UPS je podržala predlog zakona o redovnosti plaćanja, koji Vlada uskoro treba da usvoji, jer će tako biti povećani disciplina i konkurencija na tržištu.
Atanacković je zaključio da u Srbiji treba da bude završeno restruktuiranje javnih preduzeća, "jer ovako imamo 'povlašćenu' Srbiju, u vidu javnih preduzeća i poslodavce koji su neravnopravni na tržištu u odnosu na njih".
(Tanjug/MONDO, foto: Beta/Marko Rupena)
Tabaković je na 12. Ekonomskom samitu istakla da svaka aktivnost NBS ma koliko dobra bila, nije dovoljna da da rezultate ako ne postoji koordinacija sa fiskalnom politikom. Da li takva kordinacija postoji i kako funkcioniše guvernerka u svom nastupu nije elaborirala.
Ona je naglasila da je Srbiji neophodan održiv ekonomski rast i zaposlenost, zasnovani na neto izvozu jer je od brzine ekonomskog rasta važnija njegova struktura i održivost.
Prema njenim rečima, privredni rast i zaposlenost mogući su samo uz doslednu i predvidivu, ali i fleksibilnu ekonomsku politiku.
To znači da NBS ne treba da menja svoje ciljeve i instrumente ili da to čini na predvidljiv način, rekla je Tabaković.
Tabaković smatra da u domenu fiskalne politike, mora da bude obezbeđeno da porez bude naplativ iz prihoda, a ne iz imovine. Država ne treba da povećava fiskalne namete, već da stavi u odnos vrednost imovine preduzeća i njihove troškove i prihode.
Ukoliko to država ne može da uradi, onda nema načina da se to prevali na NBS, naglasila je Tabakovićeva.
Budžetski deficit mora da bude smanjen i da bude privučeno više stranih investicija u kapitalne projekte, a takođe, mora se poraditi i na smanjenju javne potrošnje, kazala je guverner NBS.
Tabakovićeva je izrazila očekivanje da će se u budžetu za 2013. videti uštede, ne samo na smanjenju subvencija, već i u racionalizaciji poslovanja javnih preduzeća, gde se mora sprovesti "korporatizacija na visokom nivou".
Fiskalni stimulansi mogu samo privremeno da održavaju privredni rast, koji treba da čini sama privreda svojim ili privlačenjem stranih ulaganja, naglasila je Tabakovićeva.
NBS će obezbeti cenovnu stabilnost na tržištu na srednji rok i stabilnost finansijskog sistema Srbije, poručila je Tabakovićeva i dodala da će centralna banka svojim merama pokazati da je nezavisna.
Guvernerka Narodne banke Srbije ustrajala je i na odbrani tekuće politike fleksibilnog deviznog kursa, skoro desetogodišnje tekovine svojih prethodnika na guvernerskoj poziciji.
Tabaković potvrđuje da je model fleksibilnog kursa brži način prilagođavanja na spoljne šokove ekonomije, napominjući da je NBS samo u ovoj godini intervenisala sa 1,3 milijarde evra, kako ta ''fleksibilnost ne bi bila nepodnošljiva za privredu''.
Tabaković je upozorila da centralna banka neće dozvoliti da neka banka jeftino kupuje devize na domaćem tržištu i prodaje ih po višoj ceni i to u vreme krize u Srbiji, kada su devize oskudan resurs.
NBS će i ubuduće pomno pratiti devizno tržište u Srbiji, naglasila je guvernerka Tabakovićeva, prema čijim rečima, osnovni zadatak centralne banke u narednom periodu biće da podstiče banke da rade osnovni posao - da odobrava kredite, ali isto tako mora da posmatra šta one rade da tržištu.
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov rekao je da u vremenu krize zemlje sa fiksnim kursom valute inflaciju regulišu preko snižavanja plata i velikim otpuštanjima radnika, da bi bila održana konkurentnost privrede, što je neodrživo za Srbiju.
Sumirajući efekte takve ekonomske politike, Gligorov je rekao da bi se to odrazilo na usporavanje izvoza, a to se reflektuje na povećanje deficita spoljne trgovine i na povećanje javnog duga.
Srbija će ove godine imati javnu potrošnju nešto iznat 50 odsto ukupnog domaćeg proiyuvoda (BDP), a u 2008. je imala 47 odsto, rekao je Gligorov i dodao da u protekloj deceniji u Srbiji nisu smanjeni izdaci za plate u javnom sektoru.
Prema Gligorovu, ključni problem Srbije je visoka stopa nezaposlenosti. NBS treba da ima targetiranu inflaciju nešto iznad one u evrozoni, dakle ne 10, nego 2 do 3 odsto godišnje, rekao je Gligorov i ocenio da je potpuno pogrešno davati subvencionisane kredite preduzećima koja su u gubicima.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković rekao je da je ukidanje 128 parafiskalnih nameta, veoma dobra odluka Vlade, koju poslodavci pozdravljaju.
Atanacković je rekao da privrednike najviše brine kada će biti ukinute prepreke za poslovanje, a posebno kada će biti poboljšan pravosudni sistem koji usporava privrednike.
Država često merama zatvara neke delove tržišta jacacnjem monopola, umesto da jača konkurenciju, mišljenja je Atanacković.
Atanacković, takođe, smatra da država nije donela adekvatna resenja u slučaju poskupljenje hrane, da nije trebalo da se meša na tržištu, već da uvede unutrašnju konkurentnost ili da omogući veći izvoz.
UPS je podržala predlog zakona o redovnosti plaćanja, koji Vlada uskoro treba da usvoji, jer će tako biti povećani disciplina i konkurencija na tržištu.
Atanacković je zaključio da u Srbiji treba da bude završeno restruktuiranje javnih preduzeća, "jer ovako imamo 'povlašćenu' Srbiju, u vidu javnih preduzeća i poslodavce koji su neravnopravni na tržištu u odnosu na njih".
(Tanjug/MONDO, foto: Beta/Marko Rupena)
