Predsednik Srbije Tomislav Nikolić veceras je, povodom stogodišnjice Prvog balkanskog rata, poručio da se srpski narod ne sme odreći svoje slavne istorije i tradicije, ali da se danas bitke za pravdu i istinu vode rečima, a ne oružjem.
Nikolić je, na svečanoj akademiji na Pravnom fakultetu u Beogradu, podsetio da je Prvi balkanski rat jedan od najslavnijih događaja nacionalne istorije, i da on danas oblikuje srpsku sadašnjost.
Istakavši da je Srbija jedna od retkih zemalja koje mogu da se ponose svojom tradicijom i istorijom, Nikolić je rekao da iz te istorije ne može da se izdvoji skoro ništa što ne bi zadovoljilo vrednosna merila sadašnjeg vremena, što bi trebalo zaboraviti ili čega bi se trebalo stideti.
"Ne prihvatajte nikada savete nekih krojača ljudskih sudbina da bi Srbija, kako bi bila prihvatljiva, trebalo da priguši svoju istorijsku tradiciju i da se žrtvuje za više političke interese očuvanja krhke političke stabilnosti regiona", rekao je Nikolić.
Danas je, i pored ponosa zbog slavnih podviga predaka, kako je konstatovao, teško lepo govoriti o ratovima, jer je život najveća vrednost.
"Mi danas nastojimo da vam obezbedimo miran žvot posvećen stvaranju. Danas, kada izgovaramo reč rat, treba da dodamo reč prošli, i reč budući ne sme da se koristi uz rat nikada više. Danas se bitke za pravdu i istinu vode recima, timskim radom, razumevanjem, altruizmom i ljubavlju", rekao je Nikolić.
Danas, kako je objasnio, niko nema pravo na tuđi život i na tuđi životni prostor, i zato je obaveza onih koji vode državu da građanima garantuju zaštitu tog prava.
"Uvek je bolje da potomcima ne ostavljamo problem i nerešena pitanja, da svojoj deci i unucima ne ostavljamo ratove. Ne treba da vodimo ratove, ali ne treba ni da zaboravljamo one u kojima smo se borili", rekao je Nikolić, koji je studentima u amfiteatru Pravnog fakulteta poželeo da u budućnosti Srbiju vode sa ljubavlju i poštovanjem, kao što on to danas čini i kao što su to činili naši preci.
Akademiju na Pravnom fakultetu organizovalo je Srpsko kulturno kolo "Despot Stefan Lazarević", a svečanosti su priustvovali patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, ministar pravde Nikola Selaković, ministar kulture Bratisav Petković i brojne ličnosti iz kulturnog i javnog života.
(Tanjug Foto Tanjug Filip Krainčanić)
Istakavši da je Srbija jedna od retkih zemalja koje mogu da se ponose svojom tradicijom i istorijom, Nikolić je rekao da iz te istorije ne može da se izdvoji skoro ništa što ne bi zadovoljilo vrednosna merila sadašnjeg vremena, što bi trebalo zaboraviti ili čega bi se trebalo stideti.
"Ne prihvatajte nikada savete nekih krojača ljudskih sudbina da bi Srbija, kako bi bila prihvatljiva, trebalo da priguši svoju istorijsku tradiciju i da se žrtvuje za više političke interese očuvanja krhke političke stabilnosti regiona", rekao je Nikolić.
Danas je, i pored ponosa zbog slavnih podviga predaka, kako je konstatovao, teško lepo govoriti o ratovima, jer je život najveća vrednost.
"Mi danas nastojimo da vam obezbedimo miran žvot posvećen stvaranju. Danas, kada izgovaramo reč rat, treba da dodamo reč prošli, i reč budući ne sme da se koristi uz rat nikada više. Danas se bitke za pravdu i istinu vode recima, timskim radom, razumevanjem, altruizmom i ljubavlju", rekao je Nikolić.
Danas, kako je objasnio, niko nema pravo na tuđi život i na tuđi životni prostor, i zato je obaveza onih koji vode državu da građanima garantuju zaštitu tog prava.
"Uvek je bolje da potomcima ne ostavljamo problem i nerešena pitanja, da svojoj deci i unucima ne ostavljamo ratove. Ne treba da vodimo ratove, ali ne treba ni da zaboravljamo one u kojima smo se borili", rekao je Nikolić, koji je studentima u amfiteatru Pravnog fakulteta poželeo da u budućnosti Srbiju vode sa ljubavlju i poštovanjem, kao što on to danas čini i kao što su to činili naši preci.
Akademiju na Pravnom fakultetu organizovalo je Srpsko kulturno kolo "Despot Stefan Lazarević", a svečanosti su priustvovali patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, ministar pravde Nikola Selaković, ministar kulture Bratisav Petković i brojne ličnosti iz kulturnog i javnog života.
(Tanjug Foto Tanjug Filip Krainčanić)
