Tokom rasprave opozicija oštro kritikovala zakon koji omogućava prenos imovine i obaveza "Nove agrobanke" na Poštansku štedionicu. Dinkić obrazložio zakon, Vučić se izvinjavao zbog manjka kvoruma.
U Skupštini Srbije završena je sednica na kojoj su se "lomila koplja" oko novog zakona i prenosa imovine i obaveza "Nove agrobanke" na Poštansku štedionicu.
Opozicija je ocenila da se radi o presedanu koji vodi "u pravno nasilje i nesigurnost", dok je ministar finansija Mlađan Dinkić odbacio te tvrdnje i naglasio da je donošenje zakona najbolje rešenje, kako bi se održala finansijska stabilnost.
Liberali smatraju da je predloženi zakon opasan presedan, koji vodi u pravnu nesigurnost i ne može doprineti poboljšanju ambijenta za strane investicije, već naprotiv, može dovesti do "bekstva" stranog kapitala, jer to otvara mogućnost da se i ubuduće obavljaju slične transakcije.
Poslanik LDP Zoran Ostojić je u skupštinskoj debati upitao kako je "Nova agrobanka" u stoprocentnom vlašništvu države, kada je država imala svega 20 odsto udela u staroj Agrobanci, kao i šta je bilo sa tim privatnim kapitalom.
"Šta će se sa tim desiti, tu je i novac iz EU, i to ne samo iz Slovenije, već i iz švedskih investicionih fondova, a čuo sam da je i švedski ministar Karl Bilt izgubio neke pare", rekao je Ostojić.
On je ocenio da se tim zakonom "uvodi pravno nasilje" države, kao i da se država igra tuđim novcem i upitao da li je moguće da bi privreda Srbije kolabirala zbog Agrobanke, te zašto se problem nije rešio postojećim zakonodavnim okvirom.
I DHSS je uputio oštre kritike, pa je tako poslanica te stranke Olgica Batić ocenila da se radi o "katastrofalnom i neustavnom zakonu" i da ga DHSS ne može podržati.
Ni Demokratska stranka neće podržati predlog ovog zakona, rekao je poslanik DS Borislav Stefanović i ocenio da se radi "o još jednom eksperimentu uživo Mlađana Dinkića u bankarskom sistemu".
"Očigledno je da Dinkić ovim predlogom zakona na jedan arbitrarni i netransparentni način donosi odluke koje će se banke spajati, gasiti, bez pitanja deponenata i akcionara, a uloga Narodne banke Srbije je marginalizovana", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije.
On smatra da se radi o presedanu koji pokazuje "nezaustavljivu želju jednog čoveka da kontroliše sve sfere života".
"Da li je neko pitao akcionare da li hoće da otkupe dug. Zašto se ne izvrši revizija da vidimo gde su otišle pare", upitao je Stefanović i ocenio da građani ne treba da budu opušteni, već da ima razloga za zabrinutost.
On je poručio da se ne mogu primenjivati arbitrarno odluke na bankarski sistem zemlje bez jasnih kriterijuma i transparentnosti.
Mlađan Dinkić je odgovorio da stečaj ne bi bilo dobro rešeje, jer bi u tom slučaju postojala opasnost za ceo sistem.
On je rekao da su privatni akcionari bili odgovorni za 80 odsto vlasništva pre nego što je država napravila propust, a državu je trebalo da kontroliše Skupština akcionara i oni sada trpe posledice svoje greške.
Kako je rekao, to nije lična greška akcionara iz Švedske ili Slovenije, ali njihova odgovornost su imenovanja u Izvršni odbor.
"Karl Bilt i akcionari iz Slovenije su možda imali poverenje u upravljanje Agrobanke, jer je član UO bio prijatelj premijera", rekao je Dinkić misleći na vlasnika "Ces Mekona" Zvonimira Nikezića i dodao da je zanimljivo što je Razvojna banka Vojvodine kasnije angažovala baš tu kompaniju da napravi plan konsolidacije.
Dinkić je, odgovarajući na kritike opozicije da zakon unosi pravnu nesigurnosti i otvara mogućnost za slične transakcije, naglasio da ne postoji nikakva mogućost da se zakon upotrebaljava ako banka, u kojoj država ima udela u vlasništvu, nije u problemu, a banka je u problemu samo ako centralna banka kaže da postoji mogućnost da joj oduzme dozvolu.
"O tome ne odlučuje vlada, već centralna banka koje je nezavisna", objasnio je Dinkić.
Odgovarajući na pitanje poslanika SVM šta je sa malim akcionarima iz Agrobanke i da li će biti obeštećeni, Dinkić je rekao da ni jednog malog akcionara u Novoj agrobanci nisu zatekli posle stečaja stare banke i da nije bilo pravnog osnova da oni sada budu uključeni u ovu transakciju.
Ministar je naglasio i da bi bilo bolje da Skupština Srbije nikada nije morala da usvoji ovakav zakon, odnosno da bi bilo bolje da nije bilo problema u Agrobanci, izazvanih ljudskim faktorom, koji su doveli do potrebe za donošenjem ovakvog zakona.
SDPS je najavio podršku predloženom zakonu kada se ima u vidu situacija da da 250. 000 depozita koji su pohranjeni u Agrobanci mogu da dođu u opasnost, jer se ne radi samo o depozitima građana, već i malih i srednjih preduzeća, a puštanje niz vodu tih depozita moglo bi da ugrozi krvotok finansijskog sistema.
Poslanik te stranke Vladimir Marinković rekao je da je alarmantno da je ovaj problem u vezi sa Agrobankom nastao zbog ljudskog faktora i lošeg poslovanja i dodao da je zakon potreban i da postiji u razvijenim zemljama poput SAD, Kanade, zemljama EU i regiona, sa tom razlikom što se tamo taj sistem primenjivao zbog nelikvidnosti, a kod nas "zbog prevare i pronevere".
Inače, Skupština je danas započela rad tek oko podneva, jer se prvobitno zakazanih deset časova poslanici nisu sakupili u dovoljnom broju da bi počeli raspravu u o samo jednoj tački dnevnog reda.
Zbog problema sa kvorumom građanima, poslancima i ministru Dinkiću izvinio se lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.
"Izvinjavam se zbog činjenice što su delu poslanika SNS važnije neke druge stvari od Narodne skupštine Srbije. Nekima su važnija predavanja, nekima su važnije lokalne koalicije, nekima su važnija putovanja po svetu, a ništa od toga ne može i neće biti važnije od sednice Narodne skupštine Srbije", rekao je Vučić i obećao obećao da će SNS sve preduzeti da, ako ništa drugo, ona ne bude kriva i odgovorna zbog toga što "možda nekada u budućnosti kvoruma neće biti".
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je na početku zasedanja obrazložio predlog zakona. On je izjavio da će Zakonom o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka biti sprečeno širenje problema u bankarskom sistemu i skandala koji je napravljen sa Agrobankom.
Na isti način bi, preuzimanjem imovine i obaveza, trebalo rešiti i problem sa Razvojnom bankom Vojvodine, rekao je Dinkić u Skupštini Srbije, obrazlažući pred poslanicima predlog tog zakona.
On je kazao da je Ministarstvo finansija protiv namere pokrajinske vlade da dokapitalizuje tu banku, ali da ne može da je spreči u tome, kao i da bi mnogo bolje rešenje bilo da se postupi kao sa Agrobankom.
"Ne mogu da verujem da grešku u Agrobanci nije uočila prethodna vlast - već su ćutali. Na ovaj način samo umanjujemo jedan finansijski skandal u našem bankarskom sistemu i sprečavamo njegovo širenje", istakao je ministar.
Dinkić je kazao da bi u jednom potezu trebalo rešiti probleme Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, koje imaju gubitke zbog lošeg poslovanja i rukovođenja, za koje je kriv “ljudski faktor”, a ne sistem.
Ocenjujući da je afera Agrobanke jedan od najvećih finansijskih skandala u novijoj istoriji naše zemlje, Dinkić je naveo da je gubitak minimalno oko 600 miliona evra.
U petak bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude usvojen ovaj zakon i u subotu bi vlada ne sednici trebalo da potvrdi ugovor o prenosu svih 250.000 depozita Agrobanke na Poštansku štedionicu.
Dinkić je rekao da će u Poštansku štedionicu preći oko 250 miliona evra osiguranih štednih uloga i oko 150 miliona evra neosiguranih i dodao da polovina štednih uloga dospeva sledeće sedmice u Nedelji štednje, što Agrobanka ne bi mogla da isplati i nastala bi panika.
Ta banka je, kako je rekao, nudila visoke kamate od šest do sedam procenata na godišnjem nivou kako bi privukla što više građane.
"Građani treba da biraju sigurne banke, a ne visoke kamate", naglasio je Dinkić.
On je rekao da je zbog toga država krenula u akciju spasavanja svih depozita građana, opština i svih drugih, jer država želi sve da spasi po istom kriterijumu i apelovao da se ubuduće po završetku te operacije "politika izmakne kada su banke u pitanju, jer se sa njima ne treba igrati".
Dinkić je naveo da su se opredelili za Poštansku štedionicu, jer je najstabilnija, ali i rekao da ta operacija neće ugroziti njen rad.
Zakon bi trebalo da stupi na snagu narednog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Akcionari stare "Arobanke" iz EU juče su zapretili međunarodnom arbitražom ako ovaj zakon bude usvojen a banku preuzme Poštanska štedionica.
(MONDO/agencije, foto: Fonet)
Opozicija je ocenila da se radi o presedanu koji vodi "u pravno nasilje i nesigurnost", dok je ministar finansija Mlađan Dinkić odbacio te tvrdnje i naglasio da je donošenje zakona najbolje rešenje, kako bi se održala finansijska stabilnost.
Liberali smatraju da je predloženi zakon opasan presedan, koji vodi u pravnu nesigurnost i ne može doprineti poboljšanju ambijenta za strane investicije, već naprotiv, može dovesti do "bekstva" stranog kapitala, jer to otvara mogućnost da se i ubuduće obavljaju slične transakcije.
Poslanik LDP Zoran Ostojić je u skupštinskoj debati upitao kako je "Nova agrobanka" u stoprocentnom vlašništvu države, kada je država imala svega 20 odsto udela u staroj Agrobanci, kao i šta je bilo sa tim privatnim kapitalom.
"Šta će se sa tim desiti, tu je i novac iz EU, i to ne samo iz Slovenije, već i iz švedskih investicionih fondova, a čuo sam da je i švedski ministar Karl Bilt izgubio neke pare", rekao je Ostojić.
On je ocenio da se tim zakonom "uvodi pravno nasilje" države, kao i da se država igra tuđim novcem i upitao da li je moguće da bi privreda Srbije kolabirala zbog Agrobanke, te zašto se problem nije rešio postojećim zakonodavnim okvirom.
I DHSS je uputio oštre kritike, pa je tako poslanica te stranke Olgica Batić ocenila da se radi o "katastrofalnom i neustavnom zakonu" i da ga DHSS ne može podržati.
Ni Demokratska stranka neće podržati predlog ovog zakona, rekao je poslanik DS Borislav Stefanović i ocenio da se radi "o još jednom eksperimentu uživo Mlađana Dinkića u bankarskom sistemu".
"Očigledno je da Dinkić ovim predlogom zakona na jedan arbitrarni i netransparentni način donosi odluke koje će se banke spajati, gasiti, bez pitanja deponenata i akcionara, a uloga Narodne banke Srbije je marginalizovana", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije.
On smatra da se radi o presedanu koji pokazuje "nezaustavljivu želju jednog čoveka da kontroliše sve sfere života".
"Da li je neko pitao akcionare da li hoće da otkupe dug. Zašto se ne izvrši revizija da vidimo gde su otišle pare", upitao je Stefanović i ocenio da građani ne treba da budu opušteni, već da ima razloga za zabrinutost.
On je poručio da se ne mogu primenjivati arbitrarno odluke na bankarski sistem zemlje bez jasnih kriterijuma i transparentnosti.
Mlađan Dinkić je odgovorio da stečaj ne bi bilo dobro rešeje, jer bi u tom slučaju postojala opasnost za ceo sistem.
On je rekao da su privatni akcionari bili odgovorni za 80 odsto vlasništva pre nego što je država napravila propust, a državu je trebalo da kontroliše Skupština akcionara i oni sada trpe posledice svoje greške.
Kako je rekao, to nije lična greška akcionara iz Švedske ili Slovenije, ali njihova odgovornost su imenovanja u Izvršni odbor.
"Karl Bilt i akcionari iz Slovenije su možda imali poverenje u upravljanje Agrobanke, jer je član UO bio prijatelj premijera", rekao je Dinkić misleći na vlasnika "Ces Mekona" Zvonimira Nikezića i dodao da je zanimljivo što je Razvojna banka Vojvodine kasnije angažovala baš tu kompaniju da napravi plan konsolidacije.
Dinkić je, odgovarajući na kritike opozicije da zakon unosi pravnu nesigurnosti i otvara mogućnost za slične transakcije, naglasio da ne postoji nikakva mogućost da se zakon upotrebaljava ako banka, u kojoj država ima udela u vlasništvu, nije u problemu, a banka je u problemu samo ako centralna banka kaže da postoji mogućnost da joj oduzme dozvolu.
"O tome ne odlučuje vlada, već centralna banka koje je nezavisna", objasnio je Dinkić.
Odgovarajući na pitanje poslanika SVM šta je sa malim akcionarima iz Agrobanke i da li će biti obeštećeni, Dinkić je rekao da ni jednog malog akcionara u Novoj agrobanci nisu zatekli posle stečaja stare banke i da nije bilo pravnog osnova da oni sada budu uključeni u ovu transakciju.
Ministar je naglasio i da bi bilo bolje da Skupština Srbije nikada nije morala da usvoji ovakav zakon, odnosno da bi bilo bolje da nije bilo problema u Agrobanci, izazvanih ljudskim faktorom, koji su doveli do potrebe za donošenjem ovakvog zakona.
SDPS je najavio podršku predloženom zakonu kada se ima u vidu situacija da da 250. 000 depozita koji su pohranjeni u Agrobanci mogu da dođu u opasnost, jer se ne radi samo o depozitima građana, već i malih i srednjih preduzeća, a puštanje niz vodu tih depozita moglo bi da ugrozi krvotok finansijskog sistema.
Poslanik te stranke Vladimir Marinković rekao je da je alarmantno da je ovaj problem u vezi sa Agrobankom nastao zbog ljudskog faktora i lošeg poslovanja i dodao da je zakon potreban i da postiji u razvijenim zemljama poput SAD, Kanade, zemljama EU i regiona, sa tom razlikom što se tamo taj sistem primenjivao zbog nelikvidnosti, a kod nas "zbog prevare i pronevere".
Inače, Skupština je danas započela rad tek oko podneva, jer se prvobitno zakazanih deset časova poslanici nisu sakupili u dovoljnom broju da bi počeli raspravu u o samo jednoj tački dnevnog reda.
Zbog problema sa kvorumom građanima, poslancima i ministru Dinkiću izvinio se lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.
"Izvinjavam se zbog činjenice što su delu poslanika SNS važnije neke druge stvari od Narodne skupštine Srbije. Nekima su važnija predavanja, nekima su važnije lokalne koalicije, nekima su važnija putovanja po svetu, a ništa od toga ne može i neće biti važnije od sednice Narodne skupštine Srbije", rekao je Vučić i obećao obećao da će SNS sve preduzeti da, ako ništa drugo, ona ne bude kriva i odgovorna zbog toga što "možda nekada u budućnosti kvoruma neće biti".
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je na početku zasedanja obrazložio predlog zakona. On je izjavio da će Zakonom o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka biti sprečeno širenje problema u bankarskom sistemu i skandala koji je napravljen sa Agrobankom.
Na isti način bi, preuzimanjem imovine i obaveza, trebalo rešiti i problem sa Razvojnom bankom Vojvodine, rekao je Dinkić u Skupštini Srbije, obrazlažući pred poslanicima predlog tog zakona.
On je kazao da je Ministarstvo finansija protiv namere pokrajinske vlade da dokapitalizuje tu banku, ali da ne može da je spreči u tome, kao i da bi mnogo bolje rešenje bilo da se postupi kao sa Agrobankom.
"Ne mogu da verujem da grešku u Agrobanci nije uočila prethodna vlast - već su ćutali. Na ovaj način samo umanjujemo jedan finansijski skandal u našem bankarskom sistemu i sprečavamo njegovo širenje", istakao je ministar.
Dinkić je kazao da bi u jednom potezu trebalo rešiti probleme Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, koje imaju gubitke zbog lošeg poslovanja i rukovođenja, za koje je kriv “ljudski faktor”, a ne sistem.
Ocenjujući da je afera Agrobanke jedan od najvećih finansijskih skandala u novijoj istoriji naše zemlje, Dinkić je naveo da je gubitak minimalno oko 600 miliona evra.
U petak bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude usvojen ovaj zakon i u subotu bi vlada ne sednici trebalo da potvrdi ugovor o prenosu svih 250.000 depozita Agrobanke na Poštansku štedionicu.
Dinkić je rekao da će u Poštansku štedionicu preći oko 250 miliona evra osiguranih štednih uloga i oko 150 miliona evra neosiguranih i dodao da polovina štednih uloga dospeva sledeće sedmice u Nedelji štednje, što Agrobanka ne bi mogla da isplati i nastala bi panika.
Ta banka je, kako je rekao, nudila visoke kamate od šest do sedam procenata na godišnjem nivou kako bi privukla što više građane.
"Građani treba da biraju sigurne banke, a ne visoke kamate", naglasio je Dinkić.
On je rekao da je zbog toga država krenula u akciju spasavanja svih depozita građana, opština i svih drugih, jer država želi sve da spasi po istom kriterijumu i apelovao da se ubuduće po završetku te operacije "politika izmakne kada su banke u pitanju, jer se sa njima ne treba igrati".
Dinkić je naveo da su se opredelili za Poštansku štedionicu, jer je najstabilnija, ali i rekao da ta operacija neće ugroziti njen rad.
Zakon bi trebalo da stupi na snagu narednog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Akcionari stare "Arobanke" iz EU juče su zapretili međunarodnom arbitražom ako ovaj zakon bude usvojen a banku preuzme Poštanska štedionica.
(MONDO/agencije, foto: Fonet)
