Zbog učestalih napada ajkula, Zapadna Australija dozvolila je njihov lov. Naučnici upozoravaju da bi masovni lov mogao da bude opasan i tvrde da ljudi više stradaju od kokosa nego od ajkula.
U blizini zapadne obale Australije morski pas napao je i usmrtio surfera. Kako je to peti takav napad sa smrtnim ishodom za godinu dana vlasti razmatraju da se dozvoli lov i ubijanje velikih belih ajkula.
Tako se, prema zakonu Zapadne Australije, svaki morski pas koji predstavlja opasnost za plivače može slobodno ubiti. Premijer Kolin Barnet izjavio je da morski psi, koji budu otkriveni u blizini plaža, morajubitiubijeni kako bi se zaštitili kupači, piše "Fokus" (Focus).
Međutim, to je razljutilo naučnike koji se pozivaju na statistiku prema kojoj tek pet do petnaest susreta čoveka sa ajkulom završi kobno. On i smatraju da je ovakav oblik zaštite od morskih pasa previše dramatičan.
"Više ljudi umre, jer im kokosov orah padne na glavu, nego od napada ajkula, pa opet niko nije prestravljen dok stoji ispod kokosove palme", kaže Timo Moric, iz nemačkoga okeanografskog muzeja.
Naučnici smatraju da ogroman strah od morskih pasa nije utemeljen u realnom broju nesreća. Više se radi o tome da morski psi kod ljudi bude primitivan strah, jer se radi o opasnom predatoru s oštrim zubima, koji dolazi iz dubokog morskog plavetnila.
Ni filmovi ne pomažu da se taj strah odagna, smatraju naučnici. Takav ogroman i neutemeljen strah zapravo je veliki problem, jer niko ne štiti nešto čega se boji, pa tako ni ljudi ne žele štititi morske pse i imaju potrebu da ih istrebe.
Ponašanje morskih pasa i dalje predstavlja misteriju. Naučnici kažu da se zapravo radi o vrlo "uzdržanim" životinjama, ali još nije naučno dokazano zašto dolazi do kobnih susreta ljudi s morskim psima, jer su u svakoj pojedinoj nesreći u pitanju različiti uzroci.
Morskim psima, s druge strane, preti izumiranje, naročito zbog preteranog lova, ali postoje i posebno okrutni načini njihovog ubijanja.
Ribari im često "na živo" odsecaju peraje (za čorbu od ajkulinih peraja), a onda ih puštaju da uginu u agoniji.
Love se ciljano, a veliki broj ajkula i zaluta u ribarske mreže. Na nekim je područjima populacija morskih pasa smanjena za 95 odsto, upozoravaju naučnici.
(MONDO)
Tako se, prema zakonu Zapadne Australije, svaki morski pas koji predstavlja opasnost za plivače može slobodno ubiti. Premijer Kolin Barnet izjavio je da morski psi, koji budu otkriveni u blizini plaža, morajubitiubijeni kako bi se zaštitili kupači, piše "Fokus" (Focus).
Međutim, to je razljutilo naučnike koji se pozivaju na statistiku prema kojoj tek pet do petnaest susreta čoveka sa ajkulom završi kobno. On i smatraju da je ovakav oblik zaštite od morskih pasa previše dramatičan.
"Više ljudi umre, jer im kokosov orah padne na glavu, nego od napada ajkula, pa opet niko nije prestravljen dok stoji ispod kokosove palme", kaže Timo Moric, iz nemačkoga okeanografskog muzeja.
Naučnici smatraju da ogroman strah od morskih pasa nije utemeljen u realnom broju nesreća. Više se radi o tome da morski psi kod ljudi bude primitivan strah, jer se radi o opasnom predatoru s oštrim zubima, koji dolazi iz dubokog morskog plavetnila.
Ni filmovi ne pomažu da se taj strah odagna, smatraju naučnici. Takav ogroman i neutemeljen strah zapravo je veliki problem, jer niko ne štiti nešto čega se boji, pa tako ni ljudi ne žele štititi morske pse i imaju potrebu da ih istrebe.
Ponašanje morskih pasa i dalje predstavlja misteriju. Naučnici kažu da se zapravo radi o vrlo "uzdržanim" životinjama, ali još nije naučno dokazano zašto dolazi do kobnih susreta ljudi s morskim psima, jer su u svakoj pojedinoj nesreći u pitanju različiti uzroci.
Morskim psima, s druge strane, preti izumiranje, naročito zbog preteranog lova, ali postoje i posebno okrutni načini njihovog ubijanja.
Ribari im često "na živo" odsecaju peraje (za čorbu od ajkulinih peraja), a onda ih puštaju da uginu u agoniji.
Love se ciljano, a veliki broj ajkula i zaluta u ribarske mreže. Na nekim je područjima populacija morskih pasa smanjena za 95 odsto, upozoravaju naučnici.
(MONDO)
