Prvi crni predsednik bi zbog porasta rasizma mogao da izgubi pet odsto glasova, ali bi dobio dva odsto od procrnačkih glasača.
Odnosi prema Afro-Amerikancima u SAD se nisu poboljšali otkada je pre četiri godine izabran prvi crni predsednik, budući da sada nešto veći broj Amerikanaca svesno ili nesvesno ima predrasude prema crncima, ustanovljeno je u anketi agencije Asošiejtid pres.
Takav odnos bi mogao da ugrozi šanse prvog crnog predsednika Baraka Obame da bude reizabran na glasanju 6. novembra, proizilazi iz ovog istraživanja koje je AP radio s Univerzitetom Standford, Univerzitetom Mičigen i Univerzitetom Čikago.
Rasne predrasude nešto su povećane od 2008. i na osnovu direktnih pitanja o rasističkim stavovima i na osnovu eksperimentalnih testova kojima je trebalo da se otkriju imlicitni stavovi o rasi bez direktnog spominjanja te teme.
Sada 51 odsto Amerikanaca ima eksplicitne anticrnačke stavove, u odnosu na 48 odsto iz istraživanja 2008. Prema testovima o implicitnim rasnim stavovima, broj Amerikanaca s negativnim mišljenjima o crncima se povećao na 56 odsto, u odnosu na 49 iz prethodnog istraživanja.
"Bez obizra na naše nade da će vremenom uticaj rase opasti... deluje da je uticaj anticrnačkog sentimenta na glasanje otprilike isti kao pre četiri godine", rekao je Džon Krosnik, profesor Univerziteta Stanford koji je radio na istraživaju.
Većina Amerikanaca ima negativno mišljenje i o Hispano-Amerikancima. U istraživanju iz 2011, 52 odsto belaca izrazilo je negativan stav o njima, dok se u implicitnom testu taj broj povećao na 57 odsto.
Stručnjaci za rasna pitanja kažu da nisu iznenađeni rezultatima ankete.
"Imamo ovu lažnu predstavu da postoji jednoobraznost u napretku i da je takva promena jedan veliki korak. To nije način kako funkcioniše istorija", rekao je Dželani Kob, profesor istorije i direktor Instituta za Afro-Američke studije na Univerzitetu Konektiket. "Videli smo napredak, ali takođe i nazadovanje", dodao je on.
Sam Obama je oprezan kad je reč o pitanju rase, ali mnogi Afro-Amerkanci otvoreno govore kako su osetili antagonizam prema sebi otkako je izabran prvi crni predsednik. Kao primer navode događaje s policijskom brutalnošću, nalepnice za kola, karikature i postere s protesta kojima se predsednik izrugava kao lav ili majmun.
Istraživanje AP-a je ustanovilo da bi Obama na nacionalnom nivou mogao izgubiti pet odsto glasova zbog rasnih predasuda, ali bi to bilo ublaženo ss tri odsto zbog procrnačkih stavova, što znači da ukupno
gubi dva odsto glasova.
Obama je bio u sličnoj situaciji 2008. godine, ali je ipak ubedljivo pobedio republikanskog kandidata Džona Mekejna.
Takođe je ustanovljeno da rasne predrasude nisu ograničene stranačkom opredeljenošću. Na direktna pitanja o rasi 79 odsto republikanaca u odnosu na 32 odsto demokrata izrazilo je rasne predrasude, dok je implicitni test ustanovio da su razlike manje - 55 odsto demokrata i 64 odsto republikanaca ima anticrnačka osećanja, dok je među neopredeljnim glasačima taj procenat 49.
(Beta Foto Beta AP)
Takav odnos bi mogao da ugrozi šanse prvog crnog predsednika Baraka Obame da bude reizabran na glasanju 6. novembra, proizilazi iz ovog istraživanja koje je AP radio s Univerzitetom Standford, Univerzitetom Mičigen i Univerzitetom Čikago.
Rasne predrasude nešto su povećane od 2008. i na osnovu direktnih pitanja o rasističkim stavovima i na osnovu eksperimentalnih testova kojima je trebalo da se otkriju imlicitni stavovi o rasi bez direktnog spominjanja te teme.
Sada 51 odsto Amerikanaca ima eksplicitne anticrnačke stavove, u odnosu na 48 odsto iz istraživanja 2008. Prema testovima o implicitnim rasnim stavovima, broj Amerikanaca s negativnim mišljenjima o crncima se povećao na 56 odsto, u odnosu na 49 iz prethodnog istraživanja.
"Bez obizra na naše nade da će vremenom uticaj rase opasti... deluje da je uticaj anticrnačkog sentimenta na glasanje otprilike isti kao pre četiri godine", rekao je Džon Krosnik, profesor Univerziteta Stanford koji je radio na istraživaju.
Većina Amerikanaca ima negativno mišljenje i o Hispano-Amerikancima. U istraživanju iz 2011, 52 odsto belaca izrazilo je negativan stav o njima, dok se u implicitnom testu taj broj povećao na 57 odsto.
Stručnjaci za rasna pitanja kažu da nisu iznenađeni rezultatima ankete.
"Imamo ovu lažnu predstavu da postoji jednoobraznost u napretku i da je takva promena jedan veliki korak. To nije način kako funkcioniše istorija", rekao je Dželani Kob, profesor istorije i direktor Instituta za Afro-Američke studije na Univerzitetu Konektiket. "Videli smo napredak, ali takođe i nazadovanje", dodao je on.
Sam Obama je oprezan kad je reč o pitanju rase, ali mnogi Afro-Amerkanci otvoreno govore kako su osetili antagonizam prema sebi otkako je izabran prvi crni predsednik. Kao primer navode događaje s policijskom brutalnošću, nalepnice za kola, karikature i postere s protesta kojima se predsednik izrugava kao lav ili majmun.
Istraživanje AP-a je ustanovilo da bi Obama na nacionalnom nivou mogao izgubiti pet odsto glasova zbog rasnih predasuda, ali bi to bilo ublaženo ss tri odsto zbog procrnačkih stavova, što znači da ukupno
gubi dva odsto glasova.
Obama je bio u sličnoj situaciji 2008. godine, ali je ipak ubedljivo pobedio republikanskog kandidata Džona Mekejna.
Takođe je ustanovljeno da rasne predrasude nisu ograničene stranačkom opredeljenošću. Na direktna pitanja o rasi 79 odsto republikanaca u odnosu na 32 odsto demokrata izrazilo je rasne predrasude, dok je implicitni test ustanovio da su razlike manje - 55 odsto demokrata i 64 odsto republikanaca ima anticrnačka osećanja, dok je među neopredeljnim glasačima taj procenat 49.
(Beta Foto Beta AP)
