Ministarka energetike tvrdi da je ova oblast razvojna šansa Srbije i da će uskoro krenuti izgradnja nekoliko energetskih objekata.
Energetika, pored poljoprivrede može da bude pokretač razvoja Srbije, izjavila je ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović i istakla da ima dosta zainteresovanih investitora iz Narodne Republike Kine, Nemačke, Rusije, Kanade i drugih zemalja koji žele da ulažu u Srbiju.
"Znamo šta hoćemo i verujem da će te investicije biti brže nego ranije", rekla je ministarka Mihajlović u intervjuu beogradskom časopisu na engleskom jeziku "Kord" i istakla da će Srbija nastojati da maksimalno iskoristi neiskorišćeni energetski potencijal i privuče investitore.
U dogledno vreme Srbija bi mogla postati veliko gradilište energetskih objekata, a investitori će već od sledeće godine sve potrebne papire dobijati od resornog ministarstva, najavila je ministarka.
"Kineski investitori su zainteresovani za Đerdap 3 i mi smo već obavili prve razgovore na tu temu. Očekujemo predlog memoranduma za Đerdap 3", rekla je Mihajlović i podsetila da je sa nemačkim RWE potpisan memorandum o izgradnji termoelektrane (TE) "Nikola Tesla 3" i hidroelektrana (HE) na Moravi.
"Formirana je radna grupa i mi očekujemo da početkom godine imamo stav radne grupe kako bismo krenuli dalje, u izradu studije izvodljivosti ili predprojektnu dokumentaciju. Nakon toga sledi potpisivanje ugovora," navela je ministarka i dodala da je u naredne tri godine realno očekivati početak radova na izgradnji termoelektrane TENT B 3 od 700 megavata.
Trebalo bi uskoro sa sigurnošću da znamo da li će kompanija "Edison" potpisati ugovor za izgradnju termoelektrane "Kolubara B", da bi počela izgradnja te elektrane, a realno je očekivati da imamo ne samo memorandum već i ugovor vezan za izgradnju HE "Đerdap 3", a sasvim sigurno za HE Bistrica, istakla je Mihajlović.
Ministarka je napomenula da je u planu i izgradnja četiri HE na srednjoj Drini, kao i projekti izgradnje malih HE, pri čemu će se maksimalno izaći u susret investitorima da počnu grade.
"U regionu razgovaramo sa Republikom Srpskom o projektu srednje Drine koji je deo energetskog sporazuma sa Italijom i čija se ratifikacija očekuje uskoro, a sa Crnom Gorom to će verovatno biti projekti hidroelektrana Brodarevo I i Brodarevo II", navela je Mihajlović.
Mihajlović je naglasila da je u energetici potrebna izgradnja novih objekata, otvaranje novih rudnih polja, podizanje energetske efikasnosti, iskorišćavanje neiskorišćenih hidro resursa i obnovljivih izvora energije, dok je u oblasti zaštite životne sredine neophodno hitno otvaranje reciklažnih centara i sređivanje deponija, odnosno rekultivacija postojećih deponija i otvaranje novih.
Ministarka je ocenila da Srbija ima sve potencijale da bude energetski bezbedna i da izvozi struju i istakla da "smo, međutim, siromašni kada je reč o gasu ili nafti i da tu ne možemo da budemo energetski bezbedni."
"Više od dve decenije u Srbiji nije izgrađen nijedan infrastrukturni energetski objekat a ukupan energetski sistem je prosto rečeno ruiniran. Investitori su onemogućeni da ulažu, jer im je za pridobijanje potrebnih dozvola potrebno onoliko vremena koliko i za izgradnju objekata", ukazala je Mihajlović.
"Dva najveća javna preduzeća iz energetike "Elektroprivreda Srbije" i "Srbijagas" su u ogromnim gubicima i kreditima. Ne zna se ko je u većem problemu, s tom razlikom da EPS ima više šnase da brže izađe na zelenu granu jer je proizvođač električne energije," ocenila je ministarka.
Mihajlović je dodala da ta javna preduzeća neće biti prodata, ali će biti reformisana i restrukturirana.
"Cena struje mora da bude drugačija, ali onda kada država završi svoj deo posla koji još nije uradila, a to je promena tarifnog sistema i izrada socijalne karte. Već od iduće godine možemo da govorimo i o realnijim cenama struje," istakla je ona.
Ministrka je dodala kakoanalize nekoliko svetski priznatih konsultanskih kuća govore da je cena struje tek 40 odsto problema kompanije i njegog lošeg poslovanja, a ostalo je efikasnost samog poslovanja.
"Možemo mi da tražimo bilo koju cenu, ako ljudi ne mogu da je plate. Problem su i dugovi od milijardu evra, na koje ćemo obezbediti otpis kamata. Ali svima treba da bude jasno da struja i gas moraju da se plate. Daćemo mogućnost plaćanja na rate, ali ćemo insistirati na redovnosti plaćanja," naglasila je Mihajlović.
(Tanjug Foto Tanjug Miloš Jelesijević)
"Znamo šta hoćemo i verujem da će te investicije biti brže nego ranije", rekla je ministarka Mihajlović u intervjuu beogradskom časopisu na engleskom jeziku "Kord" i istakla da će Srbija nastojati da maksimalno iskoristi neiskorišćeni energetski potencijal i privuče investitore.
U dogledno vreme Srbija bi mogla postati veliko gradilište energetskih objekata, a investitori će već od sledeće godine sve potrebne papire dobijati od resornog ministarstva, najavila je ministarka.
"Kineski investitori su zainteresovani za Đerdap 3 i mi smo već obavili prve razgovore na tu temu. Očekujemo predlog memoranduma za Đerdap 3", rekla je Mihajlović i podsetila da je sa nemačkim RWE potpisan memorandum o izgradnji termoelektrane (TE) "Nikola Tesla 3" i hidroelektrana (HE) na Moravi.
"Formirana je radna grupa i mi očekujemo da početkom godine imamo stav radne grupe kako bismo krenuli dalje, u izradu studije izvodljivosti ili predprojektnu dokumentaciju. Nakon toga sledi potpisivanje ugovora," navela je ministarka i dodala da je u naredne tri godine realno očekivati početak radova na izgradnji termoelektrane TENT B 3 od 700 megavata.
Trebalo bi uskoro sa sigurnošću da znamo da li će kompanija "Edison" potpisati ugovor za izgradnju termoelektrane "Kolubara B", da bi počela izgradnja te elektrane, a realno je očekivati da imamo ne samo memorandum već i ugovor vezan za izgradnju HE "Đerdap 3", a sasvim sigurno za HE Bistrica, istakla je Mihajlović.
Ministarka je napomenula da je u planu i izgradnja četiri HE na srednjoj Drini, kao i projekti izgradnje malih HE, pri čemu će se maksimalno izaći u susret investitorima da počnu grade.
"U regionu razgovaramo sa Republikom Srpskom o projektu srednje Drine koji je deo energetskog sporazuma sa Italijom i čija se ratifikacija očekuje uskoro, a sa Crnom Gorom to će verovatno biti projekti hidroelektrana Brodarevo I i Brodarevo II", navela je Mihajlović.
Mihajlović je naglasila da je u energetici potrebna izgradnja novih objekata, otvaranje novih rudnih polja, podizanje energetske efikasnosti, iskorišćavanje neiskorišćenih hidro resursa i obnovljivih izvora energije, dok je u oblasti zaštite životne sredine neophodno hitno otvaranje reciklažnih centara i sređivanje deponija, odnosno rekultivacija postojećih deponija i otvaranje novih.
Ministarka je ocenila da Srbija ima sve potencijale da bude energetski bezbedna i da izvozi struju i istakla da "smo, međutim, siromašni kada je reč o gasu ili nafti i da tu ne možemo da budemo energetski bezbedni."
"Više od dve decenije u Srbiji nije izgrađen nijedan infrastrukturni energetski objekat a ukupan energetski sistem je prosto rečeno ruiniran. Investitori su onemogućeni da ulažu, jer im je za pridobijanje potrebnih dozvola potrebno onoliko vremena koliko i za izgradnju objekata", ukazala je Mihajlović.
"Dva najveća javna preduzeća iz energetike "Elektroprivreda Srbije" i "Srbijagas" su u ogromnim gubicima i kreditima. Ne zna se ko je u većem problemu, s tom razlikom da EPS ima više šnase da brže izađe na zelenu granu jer je proizvođač električne energije," ocenila je ministarka.
Mihajlović je dodala da ta javna preduzeća neće biti prodata, ali će biti reformisana i restrukturirana.
"Cena struje mora da bude drugačija, ali onda kada država završi svoj deo posla koji još nije uradila, a to je promena tarifnog sistema i izrada socijalne karte. Već od iduće godine možemo da govorimo i o realnijim cenama struje," istakla je ona.
Ministrka je dodala kakoanalize nekoliko svetski priznatih konsultanskih kuća govore da je cena struje tek 40 odsto problema kompanije i njegog lošeg poslovanja, a ostalo je efikasnost samog poslovanja.
"Možemo mi da tražimo bilo koju cenu, ako ljudi ne mogu da je plate. Problem su i dugovi od milijardu evra, na koje ćemo obezbediti otpis kamata. Ali svima treba da bude jasno da struja i gas moraju da se plate. Daćemo mogućnost plaćanja na rate, ali ćemo insistirati na redovnosti plaćanja," naglasila je Mihajlović.
(Tanjug Foto Tanjug Miloš Jelesijević)
