Mnoge političke ličnosti u Srbiji tvrdile su da su prisluškivane - od Vuka Draškovića devedesetih do Veroljuba Stevanovića danas.
U vezi izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da otuđeni centri moći prisluškuju njega i prvog potpredsednika Vlade Aleksadnra Vučića (ujedno i koordinatora rada bezbednosnih službi), kao i nalaza komisije
Hidrometereološkog zavoda o opremi nepoznatih vlasnika na njihovim antenama, Tanjug podseća ko je sve u Srbiji dosad prisluškivan i za to optuživan u javnosti.
Verovatno najdosledniji u tom smislu bio je Vuk Drašković, kao opozicioni lider devedesetih.
Predsednik Socijaldemokratske unije i narodni poslanik Žarko Korać optužio je, 2005. godine, BIA zbog prisluškivanja narodnih poslanika, novinara, ali i nekih opozicionih političara.
Korać je tvrdio da su bez sudskog naloga prisluškivane 22 osobe "protivnici režima".
O navodnom prisluškivanju poslanika vođena je 2005. godine u Skupštini Srbije rasprava, pa je tada aktuelni šef BIA Rade Bulatović, odgovarajući na poslanička pitanja i spekulacije da je BIA naredila i sprovela prisluškivanje 250 poslanika, rekao da to nije istina: "BIA nije prisluškivala ni jednog, a kamoli 250 poslanika".
Na pitanje poslanika da li je tačno da u Srbiji postoje neformalne grupe koje raspolažu opremom za prisluškivanje, Bulatović je odgovorio da je tačno da je ta oprema komercijalne prirode i da se može nabaviti.
On je međutim naglasio da BIA ne može da štiti građane od prisluškivanja njihovih poslovnih informacija, već da je njen posao da štiti državni interes.
Banjalučke "Nezavisne" objavile su jula 2003. detalje iz biografije negdašnjeg savetnika premijera Srbije za bezbednost Zorana Janjuševića.
On je, navodi taj list, 1992. godine, posle ponude MUP-u Srbije da im proda novi aparat za prisluškivanje telefaksa bio uhapšen u Beogradu.
Po drugoj verziji nije bilo hapšenja i izvesno je da je Janjusević MUP-u Srbije prodao najmoderniji kompjuterski program za prisluškivanje razgovora sa inostranstvom, koji je navodno BiH pre ratova devedesetih razvila u saradnji sa Slovenijom.
Kako je tada navedeno za taj softverski program postajalo je uverenje da je uništen nakon boravka specijalne policije RS u objektu škole MUP-a na Vracama.
Tadašnji lider G17 plus Miroljub Labus prozvao je jula 2003. Janjuševića kao "faktičkog šefa Državne bezbednosti".
"On upravlja Državnom bezbednošću. Upravljao je i u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić, a i danas to radi", rekao je Labus.
Janjušević je, inače, juče uhapšen da je kao specijalni savetnik "Kargo logističkog centra Brodogradilište Beograd" izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Kada je tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica juna 2002. smenio načelnika generalštaba VJ Nebojšu Pavkovića, ovaj je odluku o smeni prvobitno odbio, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a zatim je izjavio da je smenjen zato što je juna 2001. odbio Koštuničino naređenje da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije, odakle je, kako je ovaj tvrdio, bio prisluškivan.
Anketni odbor Narodne skupštine Srbije kasnije je zaključio da takvog prisluškivanja nije bilo, kao i da su Koštunica i njegovi savetnici ovakvim naređenjem prekršili Ustav.
Sofisticirana oprema za ilegalno prisluškivanje koristi se danas u najrazličitije svrhe, od polaganja ispita, pa do industrijske špijunaže, što nesumnjivo znači da su mogućnosti za takozvane "krupne igrače" neiscrpne.
Kada je maja 2011. uhapšen Ratko Mladić prvu informaciju o tome objavio je internet portal zagrebačkog "Jutarnjeg lista". Na osnovu toga su se pojavile špekulacije da su hrvatski mediji to saznali prisluškivanjem komunikacije srpskog specijalnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, što je on negirao.
Nedavno je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, lider stranke "Zajedno za Šumadiju" (URS), nakon višenedeljnog sukoba sa čelnicima policije u tom gradu podneo i krivičnu prijavu protiv njih navodeći kao jedan od problema i prisluškivanje.
Juna ove godine zaštitnik prava građana Saša Janković izjavio je da se broj zadiranja u privatne Internet i telefonske komunikacije građana od strane službi bezbednosti meri cifrom od više hiljada.
Janković je tada rekao da on i poverenik za informacije Rodoljub Šabić redovno dobijaju informacije o broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i Internet komunikacije građana.
Po Jankovićevim rečima "preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući".
(Tanjug)
Hidrometereološkog zavoda o opremi nepoznatih vlasnika na njihovim antenama, Tanjug podseća ko je sve u Srbiji dosad prisluškivan i za to optuživan u javnosti.
Verovatno najdosledniji u tom smislu bio je Vuk Drašković, kao opozicioni lider devedesetih.
Predsednik Socijaldemokratske unije i narodni poslanik Žarko Korać optužio je, 2005. godine, BIA zbog prisluškivanja narodnih poslanika, novinara, ali i nekih opozicionih političara.
Korać je tvrdio da su bez sudskog naloga prisluškivane 22 osobe "protivnici režima".
O navodnom prisluškivanju poslanika vođena je 2005. godine u Skupštini Srbije rasprava, pa je tada aktuelni šef BIA Rade Bulatović, odgovarajući na poslanička pitanja i spekulacije da je BIA naredila i sprovela prisluškivanje 250 poslanika, rekao da to nije istina: "BIA nije prisluškivala ni jednog, a kamoli 250 poslanika".
Na pitanje poslanika da li je tačno da u Srbiji postoje neformalne grupe koje raspolažu opremom za prisluškivanje, Bulatović je odgovorio da je tačno da je ta oprema komercijalne prirode i da se može nabaviti.
On je međutim naglasio da BIA ne može da štiti građane od prisluškivanja njihovih poslovnih informacija, već da je njen posao da štiti državni interes.
Banjalučke "Nezavisne" objavile su jula 2003. detalje iz biografije negdašnjeg savetnika premijera Srbije za bezbednost Zorana Janjuševića.
On je, navodi taj list, 1992. godine, posle ponude MUP-u Srbije da im proda novi aparat za prisluškivanje telefaksa bio uhapšen u Beogradu.
Po drugoj verziji nije bilo hapšenja i izvesno je da je Janjusević MUP-u Srbije prodao najmoderniji kompjuterski program za prisluškivanje razgovora sa inostranstvom, koji je navodno BiH pre ratova devedesetih razvila u saradnji sa Slovenijom.
Kako je tada navedeno za taj softverski program postajalo je uverenje da je uništen nakon boravka specijalne policije RS u objektu škole MUP-a na Vracama.
Tadašnji lider G17 plus Miroljub Labus prozvao je jula 2003. Janjuševića kao "faktičkog šefa Državne bezbednosti".
"On upravlja Državnom bezbednošću. Upravljao je i u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić, a i danas to radi", rekao je Labus.
Janjušević je, inače, juče uhapšen da je kao specijalni savetnik "Kargo logističkog centra Brodogradilište Beograd" izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Kada je tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica juna 2002. smenio načelnika generalštaba VJ Nebojšu Pavkovića, ovaj je odluku o smeni prvobitno odbio, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a zatim je izjavio da je smenjen zato što je juna 2001. odbio Koštuničino naređenje da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije, odakle je, kako je ovaj tvrdio, bio prisluškivan.
Anketni odbor Narodne skupštine Srbije kasnije je zaključio da takvog prisluškivanja nije bilo, kao i da su Koštunica i njegovi savetnici ovakvim naređenjem prekršili Ustav.
Sofisticirana oprema za ilegalno prisluškivanje koristi se danas u najrazličitije svrhe, od polaganja ispita, pa do industrijske špijunaže, što nesumnjivo znači da su mogućnosti za takozvane "krupne igrače" neiscrpne.
Kada je maja 2011. uhapšen Ratko Mladić prvu informaciju o tome objavio je internet portal zagrebačkog "Jutarnjeg lista". Na osnovu toga su se pojavile špekulacije da su hrvatski mediji to saznali prisluškivanjem komunikacije srpskog specijalnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, što je on negirao.
Nedavno je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, lider stranke "Zajedno za Šumadiju" (URS), nakon višenedeljnog sukoba sa čelnicima policije u tom gradu podneo i krivičnu prijavu protiv njih navodeći kao jedan od problema i prisluškivanje.
Juna ove godine zaštitnik prava građana Saša Janković izjavio je da se broj zadiranja u privatne Internet i telefonske komunikacije građana od strane službi bezbednosti meri cifrom od više hiljada.
Janković je tada rekao da on i poverenik za informacije Rodoljub Šabić redovno dobijaju informacije o broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale telefonske i Internet komunikacije građana.
Po Jankovićevim rečima "preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući".
(Tanjug)
