Država Srbija moraće da poštuje odluku Evropskog suda za ljudska prava i da isplati staru deviznu štednju klijentima Invest banke iz BiH, ocenili su danas eksperti u izjavama Tanjugu.
Dok je slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec potvrdio da će se njegova zemlja žaliti na presudu Evropskog suda za ljudska prava o odgovornosti Slovenije za neisplaćene štedne uloge u Ljubljanskoj banci klijentima van te države, zvaničnici države Srbije još se nisu oglasili povodom presude te evropske sudske instance.
Ekonomista Dragovan Milićević ocenio je da kada je naša država ugasila "Invest banku Tuzla" nije vodila računa o tome da ta banka, kada je ugašena, imala deviznu štednju klijenata van Srbije, koji nisu srpski državljani, ukazujući da su odluke međunarodnog suda obavezujuće za sve države.
Milićević je precizirao da će država Srbija, kao i kada je u januaru 2002. godine pokrenula stečaj u Beobanci, Beogradskoj banci, Invest banci i Jugobanci i njihovu štednju pretvorila u javni dug, tako morati da učini i u slučaju Invest banke Tuzla i namiriti klijente te banke.
Ekonomista Zoran Grubišić smatra da će država Srbija staru deviznu štednju u Invest banci Tuzla isplaćivati kroz emisiju obveznica, za koju će se utvrditi dinamika isplate, ocenjujući da će ta potraživanja povećati internu komponentu javnog duga zemlje.
"Znači, država će morati da nađe način da dođe do tih deviza i u odgovarajućem periodu da to isplaćuje, određenom dinamikom", kazao je Grubišić.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u predmetu troje državljana BiH (Ališić, Sadžak i Šahdanović protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije), koji su pokrenuli postupak tražeći da taj evropski sud utvrdi odgovornost tuženih država za neisplaćivanje stare devizne štednje u filijalama Ljubljanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla dugi niz godina.
Slovenija je, prema odluci tog suda, odgovorna za povraćaj stare devizne štednje štedišama filijala Ljubljanske banke van Slovenije, a Srbija je odgovorna za povraćaj te vrste štednje štedišama Invest banke van Srbije.
(Tanjug)
Ekonomista Dragovan Milićević ocenio je da kada je naša država ugasila "Invest banku Tuzla" nije vodila računa o tome da ta banka, kada je ugašena, imala deviznu štednju klijenata van Srbije, koji nisu srpski državljani, ukazujući da su odluke međunarodnog suda obavezujuće za sve države.
Milićević je precizirao da će država Srbija, kao i kada je u januaru 2002. godine pokrenula stečaj u Beobanci, Beogradskoj banci, Invest banci i Jugobanci i njihovu štednju pretvorila u javni dug, tako morati da učini i u slučaju Invest banke Tuzla i namiriti klijente te banke.
Ekonomista Zoran Grubišić smatra da će država Srbija staru deviznu štednju u Invest banci Tuzla isplaćivati kroz emisiju obveznica, za koju će se utvrditi dinamika isplate, ocenjujući da će ta potraživanja povećati internu komponentu javnog duga zemlje.
"Znači, država će morati da nađe način da dođe do tih deviza i u odgovarajućem periodu da to isplaćuje, određenom dinamikom", kazao je Grubišić.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u predmetu troje državljana BiH (Ališić, Sadžak i Šahdanović protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije), koji su pokrenuli postupak tražeći da taj evropski sud utvrdi odgovornost tuženih država za neisplaćivanje stare devizne štednje u filijalama Ljubljanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla dugi niz godina.
Slovenija je, prema odluci tog suda, odgovorna za povraćaj stare devizne štednje štedišama filijala Ljubljanske banke van Slovenije, a Srbija je odgovorna za povraćaj te vrste štednje štedišama Invest banke van Srbije.
(Tanjug)
